Нобел за хемију за проучавање протеина

Американци Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка добитници су овогодишње Нобелове награде за хемију за проучавање протеина који омогућавају ћелијама тијела да одговоре на сигнале споља, саопштила је Шведска краљевска академија наука. Двојица научника су престижно признање, вриједно осам милиона шведских круна (1,2 милиона долара), добили за рад "Г протеин спрегнутих рецептора". Готово половина свих лијекова […]

среда, октобар 10, 2012 / 18:40

Американци Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка добитници су овогодишње Нобелове награде за хемију за проучавање протеина који омогућавају ћелијама тијела да одговоре на сигнале споља, саопштила је Шведска краљевска академија наука.

Двојица научника су престижно признање, вриједно осам милиона шведских круна (1,2 милиона долара), добили за рад "Г протеин спрегнутих рецептора".

Готово половина свих лијекова дјелују управо на те рецепторе, тако да се очекује да ће сазнања до којих су Лефковиц и Кобилка дошли, помоћи другим научницима да пронађу још боље лијекове.

Проглашавање имена овогодишњих лауреата почело је у понедељак (8. октобра) додјелом награде за медицину за рад на матичним ћелијама, пионирима у тој области Британцу Џону Гурдону и Јапанцу Шинију Јаманаки.

Пионири у истраживању матичних ћелија награђени су за трансформацију диференцираних у матичне ћелије, из којих се касније могу развити ћелије било које врсте, идентичне онима у организмима живих бића.

Сер Џон Гурдон један је од првака када је клонирање у питању. Већ 1962. године успjешно је пренио језгро из телесне ћелије једне жабе у неоплођену јајну ћелију друге, у којој је претходно уништио језгро УВ зрачењем. Иако се тако добијена јајна ћелија успјела развити само до пуноглавца, ова техника преноса језгра отворила је пут за нова успјешна клонирања.

Међу највећим достигнућима Шиње Јаманаке наводи се његов успјех да добије матичне ћелије из комада коже миша, без ембриона. Њему је за руком пошло и репрограмирање ћелија коже лица тридесетшестогодишње жене. У овом случају он је употријебио вирусе као преносиоце четири специфична гена у ћелију коже.

Додјеле су настављене јуче признањем за физику Французу Сержу Арошу и Американцу Дејвиду Вајнленду за рад о квантној оптици, прецизне контроле фотона, елементарних честица.

Ова два научника су независно један од другог открили како да мјере и управљају појединачним честицама, а да се очува њихова квантно-механичка природа, за шта се прије тога мислило да није могуће.

Нобелов комитет сматра да "су награђени отворили нова врата експериментисања у квантној механици показујући да је могуће посматрати појединачне честице без утицања на њих".

За појединачне честице и свјетлост престају да важе закони класичне физике, али почињу да важе закони квантне механике.

Међутим, веома је тешко у квцантном свијету посматрати појединачне честице, јер свако посматрање може утицати на квантне особине тих честица.

Нобелова награда за књижевност биће додељена 11. октобра, добитник Нобелове награде за мир биће познат 12. октобра, а за економију 15. октобра.

Престижне награде, чији је оснивач шведски индустријалц Алфред Нобел, први пут су додељене 1901. године.

Све награде биће уручене Све награде биће уручене 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *