Њемачка: Санкције никоме не требају

Нијемци су подијељени о питању евентуалних санкција Русији због Крима, али ако би санкције довеле до поскупљења струје, њима се противи више од педесет одсто анкетираних. Због кризе на Криму Запад пријети властима у Русији. Помињу се забране путовања, блокирање рачуна и бојкоти међународних скупова. Међутим, све је већи број политичара и стручњака који сумњају […]

среда, март 12, 2014 / 14:12

Нијемци су подијељени о питању евентуалних санкција Русији због Крима, али ако би санкције довеле до поскупљења струје, њима се противи више од педесет одсто анкетираних.

Због кризе на Криму Запад пријети властима у Русији. Помињу се забране путовања, блокирање рачуна и бојкоти међународних скупова. Међутим, све је већи број политичара и стручњака који сумњају у сврху таквих потеза.

Предсједник парламента ЕУ Мартин Шулц сумња да ће санкције бити дјелотворне као мотивација да се руски предјеник Владимир Путин доведе за преговарачки сто.

Потези које је ЕУ тренутно повукла против Русије “блажи су од посљедица недавног референдума о странцима у Швајцарској” – коментарише швајцарски лист “Ноје цирхер цајтунг”.

Због тога поједини критичари реаговање ЕУ називају – “санкцијицама”, наводи “Дојче веле”.

Неки политичари вјерују да би планиране санкције могле да доведу до заоштравања кризе. Грегор Гизи, шеф Посланичког клуба Љевице у Бундестагу, сматра да такви потези неће имати никакво дејство, чак ако и буду усмјерени ка руској привреди.

“На слабог партнера је можда могуће оставити утисак санкцијама, али не и на Русију. Она има и Кину на својој страни, и то не смијемо да потцијенимо”, изјавио је Гизи и напоменуо да ЕУ не смије да заборави значај руског гаса.

Њемачки привредници задовољни су уздржаним ставом ЕУ и упозоравају да они не комуницирају само са Путином и уским кругом његових сарадника, већ са цијелом Русијом.

У овом тренутку Њемачка не би смјела да заведе привредне санкције, сагласни су привредници.

Њихови аргументи су веома јаки: ријеч је о улагањима која вриједе више милијарди долара. У Русији послује око 6.000 њемачких фирми и, према процјенама стручњака, од њих зависи око 300.000 радних мјеста.

И банкарски сектор је тијесно испреплетан са обје стране границе – наиме, европске банке учествују на руском тржишту са 180 милијарди евра.

Комесар ЕУ за енергетику Гинтер Етингер још гласније упозорава да не треба продубљивати кризу. Он тврди да ће санкције “утицати на крхки опоравак европске привреде” и апелује на Брисел да пронађе алтернативе руском гасу.

Уколико се то не деси, планови Њемачке да се окрене алтернативним изворима енергије биће угрожени, јер их је готово немогуће провести без снабдијевања гасом.



Оставите одговор