Њемачка: Руси подржавају Додика ради утицаја на Балкану

Њемачки аналитичари сматрају да Додикова политика квари односе у регији и слаби позицију Европске уније, што службена Москва, с друге стране, користи да би повећала свој утицај на Балкану.

Актуелна спољна политика Русије враћа се коријенима старе руске дипломатије. Русија је деведесетих година прошлог вијека била слаба и као таква морала је потписати Дејтонски мировни споразум без иједне могућности да равноправно учествује у његовом креирању, каже њемачки аналитичар Алеxандер Рар.

Русија је ”стиснутих зуба” морала да подржи и НАТО акцију на Косову, јер је зависила од новчаних кредита Запада, подсјећа Рар.

Руска енергетска дипломатија

Међутим, ситуација се посљедњих дванаест година знатно промијенила у корист Русије, која сада покушава да се поново укоријени на Балкану, иако је то тешко будући да све балканске земље теже уласку у Европску унију, коментира Александар Рар:

”Ако посматрате прошлост, онда се не требате чудити што би Србија ту могла да постане нови савезник или продужена рука Русије на Балкану. Русија се у оно вријеме, када је креиран Дејтонски мировни споразум, није уопште показала сретном што је држава Босна и Херцеговина подијељена на два дијела. Да се тада питала Русија, тадашња Српска Крајина би можда била припојена матици Србији. То је сада прошлост, али није искључено да се и данас гаје одређене симпатије према овој идеји негдје у руској елити, а ту прије свега мислим на Руску Думу.”

Аналитичар Рар сматра да се овај процес мора пратити са великим интересом и истовремено објашњава да ће Русија у ширењу и јачању свог утицаја на Балкану као инструмент за реализацију тих циљева искористити енергетску политику.

”Мислим да ће протећи десет до двадесет година док се на Балкану не буде почео осјећати тај стварни утицај Русије. Ако он тада и буде примјетан, онда то наравно неће бити због некаквих војних активности, него због енергетских интереса”, напомиње Рар.

Њемачка ”незахвално” повећала улогу Русије

Њемачки политолог Бодо Вебер оцјењује да службена Москва у најактуелнијем примјеру око дискусије о расписивању референдума у Републици Српској о Суду и Тужилаштву Босне и Херцеговине не даје директну подршку беха Србима или Републици Српској, већ само њеном предсједнику, Милораду Додику.

”Путем подршке једног фактора који прави проблем Западу, Русија повећава свој значај на једном терену – гдје то повећање свог утицаја ништа не кошта, а доноси добит”, каже Вебер.

Бодо Вебер сматра да је управо Запад, а посебно Њемачка, на незахвалан начин повећао улогу Русије. Док је Запад знао шта хоће и имао неку стратегију по питању Босне и Херцеговине, захтјеви и жеље Русије су били игнорисани на сједницама Савјета за спровођење мира, објашњава Вебер.

”Док је западна политика знала шта хоће у постратној Босни и Херцеговини, доносили су своје одлуке у ПИЦ-у и то су биле већинске одлуке. У задњих неколико година, откада је почела слабити међународна политика, Њемачка је увијек инсистирала на једногласном одлучивању. Перманентно је тражила компромис са Русијом, која на другој страни игра своју улогу. Умјесто да смањи ту негативну улогу Русије, Њемачка ју је још повећала и даје јој додатну снагу”, закључује Бодо Вебер.