Њемачка: Рехабилитација вјештица из XVII вијека

Надбискуп Лудвиг Шик у Бамбергу у Баварској рехабилитовао је 816 вjештица, свирепо мучених и погубљених између 1612. и 1630. “Процеси који су вођени, са нашег данашњег становишта права, представљају неправду. Жртвама и њиховим породицама десила се грозна несрећа… Као хришћани, осуђујемо мучење и насиље, такође и смртну казну. Не можемо да поништимо прошлост. Ако можемо […]

петак, август 31, 2012 / 15:39

Надбискуп Лудвиг Шик у Бамбергу у Баварској рехабилитовао је 816 вjештица, свирепо мучених и погубљених између 1612. и 1630. “Процеси који су вођени, са нашег данашњег становишта права, представљају неправду. Жртвама и њиховим породицама десила се грозна несрећа… Као хришћани, осуђујемо мучење и насиље, такође и смртну казну.

Не можемо да поништимо прошлост. Ако можемо да научимо из ње и морамо да то прихватимо ради боље будућности.", истиче бискуп Лудвиг Шик, који је иначе недавно скренуо пажњу на себе приједлогом да се у Њемачкој донесе закон против бласфемије поруком да религије заслужују легалну заштиту од напада да би се обезбиједио људски дигнитет.

Он подсјећа на то да је још 2007. године молио за опроштај због тих бруталних догађаја у историји његове дијецезе која обиљежава хиљадугодишњицу.

Гест надбискупа Лудвига Шика није усамљен. Прије извјесног времена у Рајнбаху у Рајнској области предложена је рехабилитација 130 вјештица спаљених 1631.
Четири највећа суђења вјештицама у Њемачкој одиграла су се у Триру (1581–1593), Фулди (1603–1606), Вирзбургу (1626–1631) и Бамбергу (1626–1631). У Триру је убијено 368 особа.

У самом Бамбергу највише процеса вођено је у 17. вијеку, у три таласа када је осуђено 816 «вјештица". Године 1612/1613, било је 15 жртава, од 1616. до 1619. било је 159, а највише жртава 642 било је између 1626. и 1630. Тај период је у неким хроникама описиван као демонска епидемија, а тадашњи бискуп Јохан Георг II Фухс фон Дорнхајм је добио надимак Веjштичји бискуп.

Област у којој је било тако много прогона вjештица је била девастирана ратом, конфликтима у Светом римском царству као и серијом слабих жетви, глади и куге. Вjештицама је свашта приписивано, од пакта с ђаволом, изазивања болести, лошег времена и слабе жетве, преко тајних састанака, упражњавања паганских ритуала, до оргија, групног секса, и, како изгледа познавања неких паганских техника за прекид трудноће.

Неки извори наводе да је у Европи вођено 25.000 процеса против вjештица, а неки тај број увећавају на ниво негдjе између 50.000 до 100.000. Први случај забиљежен је у Тулузу 1275. године, а у 15 вијеку и касније прогон вјештица је био релативно интензиван у Њемачкој, Пољској, Швајцарској, Холандији, Енглеској, Шкотској, и нешто мање у Италији и Шпанији.

Инквизиција је судила и осуђивала вјештице као јеретике на основу папске буле Јована XXII 1320, али кулминација прогона вjештица је највише била продукт хистерије касног 15. вијека, када је иyдата була папе Иноћентија VII.

Упркос уобичајеној представи да је прогон вjештица прије свега дјело цркве, поједини аутори указују на то да је прогон вјештица више био феномен секуларних и владарских судова, него религиозних – све док учесници протестантске реформације нису почели да примјењују ту врсту прогона.

Неки извори наводе да је у Европи вођено 25.000 процеса против вјештица, а неки тај број увећавају на ниво негдје између 50.000 до 100.000. Први случај забиљежен је у Тулузу 1275. године, а у 15 вијеку и касније прогон вјештица је био релативно интензиван у Њемачкој, Пољској, Швајцарској, Холандији, Енглеској, Шкотској, и нешто мање у Италији и Шпанији. Већину осуђених чиниле су жене, али на сјеверу Европе (Финска, Исланд), удио мушкараца је око 90 посто.

Посљедњи случај осуде вјештице у Њемачкој забиљежен је 1775. године.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *