Њемачка и Данска највише профитирале од ЕУ

Њемачка и Данска највише су профитирале од заједничког тржишта Европске уније, показује анализа једног швајцарског економског института.  Заједничко тржиште утицало је да у раздобљу од 1992. до 2012. бруто друштвени производ порасте у свих 14 посматраних земаља које су 1993. године створиле заједничко тржиште, искључујући Луксембург, али је раст израженији на сјеверу и западу Европске […]

петак, август 1, 2014 / 07:49

Њемачка и Данска највише су профитирале од заједничког тржишта Европске уније, показује анализа једног швајцарског економског института.

 Заједничко тржиште утицало је да у раздобљу од 1992. до 2012. бруто друштвени производ порасте у свих 14 посматраних земаља које су 1993. године створиле заједничко тржиште, искључујући Луксембург, али је раст израженији на сјеверу и западу Европске уније, наводи се у студији.

У Њемачкој је реални БДП у том раздобљу годишње растао у просеку за 37 милијарди евра, односно 450 евра годишње по становнику. У Данској је тај раст још већи, па је БДП по становнику годишње растао 500 евра, преноси Пословни дневник.

Слиједи Аустрија с растом БДП по становнику од 280 евра, те Финска са 220 евра. Најмање се окористила Велика Британија, са растом од само 10 евра по становнику годишње, што је мање и од Грчке, највише погођене економском кризом, која је достигла раст од 70 евра по становнику.

Заједничко тржиште посебно је било благотворно за оне земље које су врло тијесно економски повезане с осталим земљама ЕУ. Управо је зато Велика Британија врло мало профитирала, будући да је одлучила да не преузме заједничку валуту, додаје се у истраживању.

Зато Бертлесман види могућност даље интеграције и развоја заједничког тржишта посебно у области услужних дјелатности и тржишта рада. Предлажу с једне стране бољу стандардизацију услужних дјелатности, као и брже уклањање бирократских препрека, боље информисање о слободним радним мјестима у земљама заједничког тржишта, као и лакше преношење права у подручју социјалног осигурања из земље у земљу.

Услуге у овом тренутку чине 70 одсто европског БДП, али само 20 одсто у међуграничној трговини између чланица ЕУ, истиче се у студији. За разлику од робе, услуге и радна снага наилазе на много више препрека и то треба промијенити и побољшати, сматрају аналитичари.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *