НИС-ова амбиција: Лидер у области енергетике са вјетрењачама

Руси планирају да у Србији праве вјетрењаче, а Нафтна индустрија Србије, која је у већинском руском власништву, има амбиције да, осим у нафтно-гасном сектору, буде лидер и у области енергетике.  У планираној стратегији предвиђена је изградња два постројења вјетрењача, али и развој неконвенционалних ресурса који би значајно повећали резерве гаса и нафте. У НИС-у су […]

четвртак, септембар 6, 2012 / 09:15

Руси планирају да у Србији праве вјетрењаче, а Нафтна индустрија Србије, која је у већинском руском власништву, има амбиције да, осим у нафтно-гасном сектору, буде лидер и у области енергетике.

 У планираној стратегији предвиђена је изградња два постројења вјетрењача, али и развој неконвенционалних ресурса који би значајно повећали резерве гаса и нафте.

У НИС-у су за београдски лист "Прес" потврдили да планирају интензивирање пословања у енергетском сектору, али нису жељели да говоре о детаљима.

"У метод ветрењача, који се увелико користи по Европи, НИС је спреман да инвестира до 15 милијарди евра", истичу саговорници листа.

Генерални директор НИС Кирил Кравченко недавно је предсједнику Србије Томиславу Николићу представио план, према којем ће се та компанија осим производње нафте, орјентисати и на произвидњу енергије.

Кравченко је, како наводе извори листа, желио да прије званичних разговора са Владом Србије добије подршку Николића за пројекте које намјерава да реализује НИС-ов блок енергетике.

Кравченко је навео да би НИС уложио око 400 милиона евра у развој еколошких пројеката.

Он је Николићу представио и план алтернативних пројеката производње енергије, који би ове године почео да се реализује и био би завршен у наредних осам година.

НИС намјерава да се укључи и у производњу енергије помоћу чврстог горива, као и да учествује у тендеру за истраживање и производњу уљних шкриљаца, с обзиром да јеу Алексинцу највеће налазиште у Европи.

Николић је, наводи лист, обећао подршку НИС-у, али само ако постоје чврсте гаранције да неће бити штете по животну средину.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *