Никола Алексић: Двоструки аршини

Предсједник актива младих Народне демократске странке, ове седмице се бави улогом високог представника у случају Дивјак. А и шире. Ријетко се када може на дјелу видјети толика солидарност једног дијела „државе“ са једним њеним појединцем, као што је то био случај солидарисања Федерације БиХ и Међународне заједнице, тачније самог високог представника (намјерно написано малим словима), […]

понедељак, март 21, 2011 / 14:16

Предсједник актива младих Народне демократске странке, ове седмице се бави улогом високог представника у случају Дивјак. А и шире.

Ријетко се када може на дјелу видјети толика солидарност једног дијела „државе“ са једним њеним појединцем, као што је то био случај солидарисања Федерације БиХ и Међународне заједнице, тачније самог високог представника (намјерно написано малим словима), са осумњиченим за ратни злочин у Добровољачкој улици, Јованом Дивјаком.

Читава сарајевска политичка елита, заједно са дијелом представника међународне заједнице у БиХ, упрегнула се не би ли испословали да се особа, која се сумњичи за ратни злочин, пусти да се брани са слободе.

Само да напоменем (ова напомена је упућена горе наведеним лобистима) да је у нападу на Добровољачку улицу убијено 42 а рањено 73 војника, док је 218 војника било заробљено, те према тврдњама неких од њих, било изложено физичком и психичком малтретирању.

Некако и могу да разумијем бошњачки политички корпус, што се свим срцем заузео код аустријанаца да се Дивјак пусти да се брани са слободе, али ми у главу не иде високи представник (опет намјерно малим). Па зар он не би требао да буде неутралан и да све стране подједнако заступа и подједнако им „воду на млин“ доводи? Баш ме живо занима, иако не бих волио да сазнам, да ли би се тако заузео да је у питању неко са српске стране?! Чисто сумњам.

Још нешто ме занима.

Шта би се десило, рецимо, са господином Инцком, односно његовом политичком каријером, да је покушао да врши притисак у својој земљи, на медије и правосуђе? Можда би требао да покуша па да нам јави резултат… ако му буду дозволили да контактира медије из затворске ћелије. Да су тако ујединили снаге на економском плану, да привуку стране инвестиције, БиХ би до сада постала Швајцарска. А о формирању власти у ФБиХ да и не говорим.

Стварно је тужно да се овакве ствари дешавају у земљи која се бар географски налази у срцу Европе.И то 16 година од завршетка рата.Не браним никога, нити кога нападам, али сматрам да би се иста правила требала примјењивати за све. Све и један српски официр и борац, који је осумњичен за било које кривично дјело је ухапшен и процесуиран (осим оних које не могу да ухвате или им не одговара да буду ухваћени) и скоро никоме није дозвољено да се брани са слободе, а камоли да је међународна заједница лобирала за њих у било ком погледу (осим да буду ухапшени).

На крају крајева, чега се боје ако је невин??? Да им не поквари слику о Србима као јединим кривцима за рат?

Међународна заједница нам је посебно очитала лекцију из двоструких аршина. Нас уче како морамо да имамо независно судство и медије, а овамо само што не пријете и не уцјењују исте (или то већ раде?).

Драга господо из међународне заједнице, уцјена и притисак на било кога, а посебно на судство и медије су кривична дјела кажњива по нашем закону, а и по законима свих земаља из којих долазите.Један злочин се не може прикрити другим злочином.

Свјестан сам да се у оваквим ситуацијама не може избјећи политички утицај, али сам исто тако свјестан да мјешање политике у правосуђе никада не изађе на добро. А како да имамо правну државу, или било какву државу, кад се чисто судско питање претвори у међународни политички инцидент?

Како да вјерујем држави у којој се по једним правилима суди Бошњацима, по другим Србима, по трећим Хрватима, а о осталим и да не говорим? У којој главни тумач Дејтонског споразума или која ли му је већ функција лобира за особу која се основано сумњичи да је одговорна за смрт 72 голобрада војника? Како?

Ја мислим никако.

Сматрам да је вријеме да нас мало међународна зајдница остави на миру и пусти нас да сами ријешавамо своје проблеме.До сада су нам „помагали“ и увијек направили већи белај него што је био.

Помогли су нам да се међусобно уништимо, замрзимо, подјелимо по свим могућим и немогућим основама, да уништимо економију, судство, школство итд. Хвала им на „помоћи“ али нам њихове услуге, у овом облику, више нису потребне.

Монтевидео, Никола те не видео. И неће.

 

 

П.С.

Свим жртвама земљотреса и цунамија у Јапану моје искрено саучешће.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *