Нијемци почели тражити поврат имовине у Србији, хоће ли је добити прије него Срби?

На десетине хиљада Срба чека да им се врати имовина коју им је одузела комунистичка револуционарна власт, а данашња им у томе максимално одмаже.

среда, август 16, 2017 / 23:01

Колико је борба за легализовање отимачине јака, говори и изјава након одлуке о рехабилитацији Николе Калабића, како то неће утицати на поврат имовине насљедницима.

Готово нестварно звучи да казна за злочине није индивидуална, било смртна или затворска, већ се односи и на имовину. Том логиком се оправдавало одузимање имовине тзв. фолксдојчерима у Војводини.

До данас је српској агенцији за реституцију стигла су 593 захтјева њемачких држављана и 564 аустријских, за повраћај одузете имовине након Другог свјетског рата.

Према подацима Агенције, највише је захтјева за повраћај земље је у Бачкој, али и у Банату, где је само за њиве у атару општине Житиште поднијето око сто захтјева.

– Као локална самоуправа нисмо званично обавештени о броју поднетих захтева, нити о томе колико земље траже Немци, некадашњи становници наше општине, односно њихови наследници. У неформалном разговору сам дошао до сазнања да је у питању око 100 захтева, а претпоставка је да су то бивши житељи Житишта, Банатског Двора, Равног Тополовца и Честерега, односно њихови потомци – каже за портал Зрењанински председник општине Житиште Митар Вучуревић.

Ни у Савету немачке националне мањине немају разврстане податке по мјестима из којих потичу некадашњи житељи Бачке и Баната њемачког поријекла, који су подносиоци захтјева за реституцију.

– Немамо на тај начин систематизоване податке, али су у Агенцији за реституцију издвојили неколико места по већем броју поднетих захтева за повраћај земље, а међу њима је и Житиште, у средњем Банату. Оно што желим да нагласим, јесте позитивна страна прихватања тих захтева, јер ти Немци неће однети земљу која им буде враћена. Они ће, у случају да се ради о већим парцелама, имати рачуна за улагања, а они са мнајим поседима ће се удруживати и укрупњавати поседе, на пример кроз форму задруга, Још ако би уследило и улагање у развој прехрамбене индустрије и финалних производа, сви би били на добитку – напомиње Ласло Мендлер Генце, предсједник Националног савета немачке националне заједнице у Србији.



Оставите одговор