Невиђено: Неко тврди да глобално загријавање није неприродно
Аустралијски биолог Џенифер Марохаси и ИТ инжењер Џон Абот су у часопису ГеоРесЈ објавили су истраживање о климатским промјенама користећи технологију неуронских мрежа.
Они истичу да резултати до којих су дошли показују да су климатске промјене којима смо свједоци скоро потпуно природне.
Већина научника је постигла консензус о глобалном загријавању – оно се догађа, и догађа се зато јер су људи криви за абнормалну количину угљен-диоксида у атмосфери.
Марохаси и Абот међутим тврде да је овај консензус постигнут на погрешној бази, која је настала прије скоро стотину година, када се радило на истраживању топлотног упијања угљен-диоксида.
Они даље наводе да се на том пољу од тада толико мало радило да је немогуће са сигурношћу тврдити да угљен-диоксид има моћ утицаја на глобалну температуру. Из тог разлога су почели са прикупљањем података из претходних истраживања, која показују медијанску вриједност температуре у задњих 2000 година.
Ти подаци су сачувани у неуронској мрежи коју је Абот користио да предвиди обим кишних падавина у Аустралији претходних неколико година. Мрежа функционише тако што тражи шаблоне и учи о датим ситуацијама – у овом случају шаблоне глобалне температуре у последњих 2000 година, а затим нуди своје предикције.
Истраживачи додају да је компјутер предвидео раст температуре у отприлике истом обиму који су и они израчунали са стварним подацима – уз недостатак угљен-диоксида што сугерише да угљен-диоксид није узрок.
Они такође напомињу да је постојало доба звано Средњовијековни топли период (986. – 1234. године), када су температуре биле упоредиве са овим данас.
Ово, тврде истраживачи, нуди доказ да би се планета загријала до данашњих температура без обзира да ли људи "пумпају" угљен-диоксид у атмосферу или не. Њихови налази такође показују пад глобалне температуре после 1980. која се слаже са закључцима осталих мејнстрим научника.
По њиховом мишљењу, раст температуре, чији смо свједоци, је највише природна појава и тврде да ће се температуре на крају стабилизовати баш као што се дешавало и у прошлости.
Научници, сви би они да буду запамћени по нечему, макар тврдили да не видиш, оно што видиш голим очима.
Ово је толико глупо, колико и тврдити да СМОГ не утиче на дисајне органе.
Да се докаже како је индустријализација за сто година направила толико зло, да нам пријети биолошки опстанак,једини начин је да се заустави у цијелом свијету начин живота и рада као што је данас, односно да живимо десет година онако како се живило у прединдустријско доба.
Производи храну, читај књиге, бави се спортом, прави дјецу и коначно, наспавај се, да не будеш неровозан са 20 година, као да живиш и да те живот јебе већ четири стотине година.
Не би требало сто година да се докаже како је индустријализација крива за катастрофалне климатске промјене, за десет година би се голим оком осјетила позитивна промјена.
Једно је неминовност климатаских циклуса које је објаснио Милутин Миланковић, циклуса који се дешавају стотинама и хиљадама година, друго, кад те промјене голим оком видиш, сад већ на годишњем нивоу.