Невесиње: Обновити споменик устаницима

Удружење Невесињаца у Београду, које има 3.500 чланова, одлучило је да покрене поступак за обнову споменика подигнутог у част Невесинске пушке из 1875. године, рекао је Срни представник Удружења Ристо Самарџић. Споменик у центру Невесиња подигнут је поводом 50 година од Херцеговачког устанка против Отоманског царства, а срушен је 1941. године, када је то подручје […]

уторак, јун 4, 2013 / 10:57

Удружење Невесињаца у Београду, које има 3.500 чланова, одлучило је да покрене поступак за обнову споменика подигнутог у част Невесинске пушке из 1875. године, рекао је Срни представник Удружења Ристо Самарџић.

Споменик у центру Невесиња подигнут је поводом 50 година од Херцеговачког устанка против Отоманског царства, а срушен је 1941. године, када је то подручје потпало под власт Независне Државе Хрватске и никада није обновљен.

Самарџић је објаснио да је споменик кроз фигуру невесињског устаника симболизовао 7.000 жртава устанка, а имао је и фигуру краља Петра Првог, који је у устанку учествовао као Петар Мркоњић.

Југословенски краљ Александар Карађорђевић је, како је навео Самарџић, дао одобрење, а Министарство културе тадашње Краљевине Југославије учествовало је са становништвом Невесиња у подизању споменика.

Три невесињска пуцња

Првобитни споменик имао је фигуре краља Петра и војника устаника на постаменту, а аутор је био београдски вајар Живојин Лукић. Обновљени споменик, истакао је Самарџић, требало би да буде обогаћен подсјећањем и на другу и трећу Невесињску пушку, које су мање познате широј јавности.

"Постоје три Невесињске пушке. Прва 1875. године, друга 1882. и трећа 1941. године, која је била први оружани устанак против Хитлера у тадашњој Европи. Ми хоћемо да обновљени споменик обогатимо и садржајима који подсјећају на те догађаје", рекао је Самарџић.

Иницијатива је наишла на подршку краљевске породице Карађорђевић, која би, према ријечима Самарџића, хтјела да буде покровитељ, али и Српске православне цркве, Завода за заштиту споменика културе Србије, као и чланова Академије наука и умјетности Републике Српске Миливоја Унковића и Алексе Бухе.

Крај османске власти у Херцеговини и Босни

Самарџић је напоменуо да је предуслов за реализацију ове идеје укључивање општине Невесиње, која би морала да формира одбор за подизање споменика и да као институција стане иза тог посла.

Иницијативу, осим Самарџића, потписују још два члана Удружења – професор и књижевник Радослав Унковић и бивши градоначелник Београда Милорад Унковић.

Невесињска пушка је устанак који је подигнут 1875. године против Отоманске империје код мјеста Крекови.

Устанак је прво захватио невесињско подручје, затим се проширио и на остале крајеве Херцеговине и имао је далекосежне посљедице. Довео је до одржавања Берлинског конгреса 1878. године на којем су Србија и Црна Гора добиле независност, а Аустругарска право да окупира БиХ.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *