Невесиње обиљежава Милански едикт

Централна свечаност обиљежавања 17 вијекова од доношења Миланског едикта, законског акта који је ставио историјску тачку на тровјековни прогон хришћана и осигурао “право да свако верује како му срце хоће”, биће одржана у недјељу, 9. јуна, у Невесињу. Свечаност ће бити уприличена као заједничка активност епархија захумско-херцеговачке и будимљанско-никшићке, те Митрополије дабробосанске, а очекује се […]

среда, јун 5, 2013 / 21:56

Централна свечаност обиљежавања 17 вијекова од доношења Миланског едикта, законског акта који је ставио историјску тачку на тровјековни прогон хришћана и осигурао “право да свако верује како му срце хоће”, биће одржана у недјељу, 9. јуна, у Невесињу.

Свечаност ће бити уприличена као заједничка активност епархија захумско-херцеговачке и будимљанско-никшићке, те Митрополије дабробосанске, а очекује се присуство од пет до десет хиљада људи у овом славном историјском мјесту.

Током свечаности биће организован и донаторски ручак, како би се прикупила средства за Фондацију "Свети Вукашин".

Фондацију је основала Епархија захумско-херцеговачка и приморска, у сарадњи са начелницима источнохерцеговачких општина, као одговор на седамдесетогодишњицу покоља и страдања православног српског становништва у Херцеговини. Фондација превасходно помаже породице са троје и више дјеце.

Средства прикупљена на донаторском ручку биће употријебљена и за изградњу спомен-цркве Васкрсења Христовог у Пребиловцима – толико познатим у нашем народу да су постали синоним за његово страдање, као и за дневни центар дјеце са посебним потребама "Моја нада" у Невесињу, који похађа 47 дјеце са посебним потребама.

Прослави јубилеја Миланског едикта присуствоваће најзначајније личности свих области јавног и културног живота Републике Српске, Србије и Црне Горе, међу којима и предсједник РС Милорад Додик.

Поводом обиљежавања годишњице Миланског едикта, 8. јуна у Градској галерији Невесиње свечано ће бити отворена изложба слика академског сликара и вајара проф. Миливоја Унковића.

Љубитељи умјетности у Невесињу имаће прилику да виде најновије радове овог свјетски признатог умјетника – добитника многобројних награда за сликарство, графику и скулптуру на просторима бивше Југославије, чија се дјела налазе у многим свјетским музејима, јавним и приватним збиркама.

Крст цара Константина

Овај знак потиче из 312. године, када га је свети цар Константин Велики ставио на заставе, штитове и кациге својих војника пред одлучујућу битку са тиранином Максенцијем, и то након што му се Исус Христос јавио у сну.

Крст цара Константина чине укрштена грчка слова Х (хи) и Р (ро) – почетна слова ријечи Христос – док су са лијеве и десне стране слова А (алфа) и О (омега), по ријечима Господњим: "Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Крај." Због тога се овај знак назива још и Христов монограм или једноставно Хи-Ро и представља симбол побједе свих који су са Христом и за Христа.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *