Ненад Стевандић

Ненад Стевандић: Отворено писмо бошњачким политичарима, интелектуалцима и јавности

Уставни суд БиХ у одлуци о 9. јануару као Дану РС показао је да дјелује као политичка партија у коалиционом капацитету са подносиоцем апелације, чиме је нарушен принцип владавине права а у најважнијем оквиру који сам Суд представља је устоличено прегласавање као модел који нам трасира будућност.

субота, јул 16, 2016 / 11:44

Уставни суд БиХ у одлуци о 9. јануару као Дану РС показао је да дјелује као политичка партија у коалиционом капацитету са подносиоцем апелације, чиме је нарушен принцип владавине права а у најважнијем оквиру који сам Суд представља је устоличено прегласавање као модел који нам трасира будућност.

Овај Суд се суштински бавио политичким контекстом, а не правним нормативом јер је чак себи дао за право да тумачи осјећаје како појединаца, тако и народа, па чак и да мијења датум рођења Републике Српске, које се неспорно десило 9. јануара.

Зна се да је, уколико се мијења датум рођења, на сцени фалсификовање, а фалсификовање је не само кажњиво, него и неспојиво са дјеловањем Уставног суда БиХ. Овај апсурд говори и да се тај Суд покушава представити као ауторитет који не само да мијења историју и фалсификује чињенице, већ се бави и поништавањем воље читавог једног или чак два народа.

Неспорна је суштина да Уставни суд БиХ пројектује сукобе, јер су сви знали да се Република Српска са фалсификовањем властитог датума рођења не може помирити. То најбоље раскринкава улогу овог Суда који, на жалост, представља подршку политичком концепту који што јавно, што тајно, некад са мањом а некад са већом подршком споља, већ дуго ради на укидању и уништавању РС и у том послу не преза од употребе свих могућих и недозвољених средстава. То добро знају у Уставном суду БиХ, али и сви ми у БиХ. Јасно је да они којима у овом случају Уставни суд БиХ служи као политичко средство покушавају да се сакрију иза флоскуле да се одлуке Суда не коментаришу него извршавају, што је лицемјерно и подмукло према народу са којим живе и са којим ће и у будућности живјети. Зато ово није право, већ провођење силе и увођење правила гдје би та сила и у будућности поништавала вољу и одлуке суверених народа и ентитета и легализовала шеријатски принцип у БиХ, парадоксално баш поступањем Уставног суда БиХ.

Референдум у Републици Српској је не само најбољи одговор који може да се да из Републике Српске, већ и најбоље средство које је засновано не неотуђивим правима сваког народа садржаним како у Повељи Уједињених нација о правима народа тако и у Европској конвенцији о људским правима.

То право се, наравно, односи и на датум рођења појединца, државе, ентитета, Републике, и може бити промијењено само силом или фалсификовањем што је, на жалост, покушао да уради Уставни суд БиХ. Поред тога што је демократско средство и начин одлучивања којем нема објективних приговора, референдум је и цивилизацијско достигнуће дијаметрално супротно шеријатским правилима и наметању и поништавању одлука читавих народа, што је покушао да уради Уставни суд БиХ.

Господин Бакир Изетбеговић је свјесно и са очигледном намјером покренуо овај процес знајући какве ће посљедице изазвати наметање и прегласавање српског народа. То су знали и они који су слично учинили 1991. и 1992. године, јавно обзнањујући да су спремни да жртвују мир.

Сада се, вјероватно, рачунало и на актуелне међусрпске свађе и подјеле или на лојалност политичког блока са којим је намјеравао и саставио власт на нивоу БиХ управо подносилац ове апелације. Данас је то Савез за промјене а сутра може бити неко други.

Међутим, јасно је да је, упркос свему, на овом питању постигнут међуспрски консензус као једини могући одговор и једини могући начин постојања и опстанка српског народа у БиХ.

Тај опстанак се зове и зваће се Република Српска у свом пуном капацитету. Зато је потребно упутити поруке бошњачким политичарима и интелектуалцима, као и читавој бошњачкој јавности, да договор унутар БиХ мора бити заснован на свијести да само три народа, без скривених и лоших намјера, заједно могу да одговорно договарају будућност.

У противном, неће бити ни будућности ни стабилности. Јасно је да је тражење савезника споља, у овом случају страних судија у Уставном суду БиХ, да би се неко унутар БиХ преварио или потчинио, има погубан утицај на мир, безбједност и развој и враћа нас у најгоре доба наше историје. Ово кажем зато јер желим да на пристојан начин упозорим бошњачке факторе да вријеме не стоји и да се историјске околности мијењају, па се мијењају и страни фактори и њихова снага, а исти ти фактори могу бити наклоњени или ненаклоњени било којем народу или ентитету у БиХ.

Данас се чини да Бошњаци, у намјери да буду важнији од других, имају подршку споља која им покушава помоћи да одлучују и о правима других, али све се то у будућности може промијенити па може и да буде обрнуто.

Због тога би требало да тежимо суживоту и поштовању умјесто да служимо фактору споља само зато што нам се чини да је то тренутно боље за интерес властитог народа, да се искористити могућност за угрожавање права другог народа. То је крвава историјска заблуда јер нас води у спиралу освете, неповјерења, наплате историјских дугова са малом шансом за мир, помирење и развој а великом шансом за сукобе који никоме неће донијети добро, већ ће евентуално послужити за геополитичка поравнавања и поткусуривања која иницирају и проводе већи и јачи од нас. Они не плаћају цијену наших сукоба, ту цијену плаћамо ми као што су је плаћали наши очеви и дједови и као што би је, не дај Боже, могла плаћати наша дјеца. Зато молим бошњачку јавност, политичке и интелектуалне елите да разумију нашу одлуку о референдуму.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *