Немам намеру да се извињавам што смо вас бомбардовали

Мајкл Кирби, амбасадор САД у Србији, боравио је на Правном факултету у Београду. Један студент је одлучио да му постави пар питања и то све опише. Амерички амбасадор гост Правног факултета. Моје одушевљење на врхунцу. Знао сам да ћу имати право на само једно питање и дуго сам размишљао које би било најинтересантније – Косово, […]

петак, март 1, 2013 / 05:02

Мајкл Кирби, амбасадор САД у Србији, боравио је на Правном факултету у Београду. Један студент је одлучио да му постави пар питања и то све опише.

Амерички амбасадор гост Правног факултета. Моје одушевљење на врхунцу. Знао сам да ћу имати право на само једно питање и дуго сам размишљао које би било најинтересантније – Косово, односи са Русијом, Јужни ток, улога САД у ратовима деведесетих…

Много питања на која нисам очекивао директан одговор, али пар непријатних секунди тишине између мог питања и почетка његовог одговора би ме сасвим задовољили. Кратко представљање и представа почиње. Из џепа вади мини верзију Декларације о независности и оловку – „његово најјаче оружје“. Први у низу трикова, који треба да нам укаже на то како Америка има историју, да се он држи традиције и дипломатије, мирног решења сукоба.

Почиње прича о корупцији као највећем проблему друштва и о будућности Србије. Рекао нам је да је на факултет дошао, између осталог, због позива првог потпредседника Владе, Александра Вучића. Нови трик у покушају да омекша атмосферу у сали, позива се на име тренутно најпопуларнијег политичара у Србији. Све иде као у уџбенику, атмосфера лагано постаје пријатнија.

Као искусни дипломата, схвата да је време за следећи корак – персонализација. Прича о својој породици, ћеркама које студирају, о високој школарини, покушава да наведе студенте да се идентификују са њим кроз заједнички проблем, да га посматрају као обичног човека са којим имају много тога заједничког. Углавном успева у својој намери.

 Има ли питања?

 Тишина у сали, чека се ко ће први. Знам да би ми било боље да сачекам да неко други започне, да бих могао да ловим готово извесне логичке грешке у његовом одговору и непознавање проблема, међутим… Устајем, представљам се и још увек не знам које је питање најзанимљивије. Решавам се за прво са списка:

– Ваша екселенцијо, специјални изасланик Била Клинтона за Балкан, Роберт Гелбард, је изјавио да је „Ослободилачка војска Косова, без икаквих питања, терористичка организација“. САД су данас лидер у борби против тероризма. Молим Вас, објасните нам како је могуће да Влада САД подржава бивше терористе?

Осмех пада са његовог лица, озбиљан поглед према мени. Свој осмех не могу да сакријем, гледам га још озбиљније, схватам да ово није очекивао и да је питање одлично.

„Знате, са данашње тачке гледишта, и очеви америчке нације су терористи…“ Опет мала пауза, па исправка. Објашњава како су они устали против поретка, против своје дотадашње државе, али су били спремни да промене свет. „Са становишта САД, и људи који су сада на власти у Србији су се бавили тероризмом“.

Није му жао

Е, ово је већ неумесно. Поредити легалну и легитимну државну власт међународно признате државе са терористичким бандама које убијају поштаре, цивиле и дижу у ваздух ректора универзитета у Приштини? Да ли је могуће да један дипломата ово изјављује? Зна ли он, као представник водеће земље у рату против тероризма, шта је тероризам?

Наставак приче о томе како је Србија радила неке лоше ствари, како је бомбардована, како је изгубила рат и територију, али да Срби треба да гледају у БУДУЋНОСТ, не у прошлост. Треба да решавају проблем економије, незапослености, корупције, а не Косова.

Ово је врло битан тренутак. Одговор на моје питање се продужио десетак минута, али желудац ми не дозвољава да вам пишем више о томе како нам је објашњавао да је бомбардовање исправна одлука, слагали се ми са тим или не(!) и како се никоме неће извињавати за то и да му није жао. Порицање права на прошлост Србима није једнако применио на своју државу, када му је колега поставио питање о могућој сецесији Тексаса. 

„Знате, ми не живимо у земљи бајки“

 Дакле, Тексас је друга прича, то је оно што на почетку треба да схватимо. Тексас је јужна америчка покрајина, а не јужна српска и ту никаква прича о сецесији не долази у обзир, а питање је врло безобразно, чак више смешно него увредљиво. Кратак осврт на тренутну ситуацију, објашњење стварног света у којем живимо и изненађење – прича о историји!Био је грађански рат, јужне државе су изгубиле, Тексас је био међу њима и ту се прича завршава.

Пре 150 година САД су дале одговор на сецесију Тексаса и то питање се више никада неће поставити. Нема везе што су Срби дали одговор на питање Косова 1912., 1913., 1918., 1945., 1998. – јужна српска и јужна америчка покрајина немају исти статус. Заправо, Србија и Америка немају исти статус, да скратим ову причу. Међународно право је право јачег, а са војним потенцијалом који америка има, преговарач може да буде и Екрем Јеврић, његове речи ће имати тежину.Још један интересантан детаљ, пре него што се пребацим на своју омиљену тему.

Питање о броју црнаца на положајима у САД, осим Обаме. Одговор је био очекиван, дакле да је у САД и даље присутан расизам, али да је направљен корак напред, да је представник мањине изабран за председника. Уследило је питање са његове стране – „Да ли је представник неке мањине некада био председник овде? Да ли је некада неки Албанац био председник овде?“

Иако је после мог првог питања упорно избегавао да ми да реч и скретао поглед у други део амфитеатра, кад год је видео моју руку у ваздуху, нисам могао да се суздржим и викнуо сам да их је било двојица. Први пут у животу да сам био срећан због тога. С друге стране, разочаран сам што се амерички амбасадор, као једна од најутицајнијих личности у овој земљи, није толико заинтересовао да прочита нешто о савременој политичкој историји земље у којој служи.

Русија не може опет бити суперсила

 „Не видим како Русија може поново да постане суперсила“. У реду, сагласан сам са тим да Русија није више оно што је био СССР, али ни Путинова Русија није оно што је била Јељцинова Русија. Напредак је изузетан за релативно кратко време.

„Руска економија се базира на ресурсима, који ће пре или касније пресушити.“ Цитираћу и Мадлен Олбрајт – „Неправедно је да Русија сама располаже толиком територијом као што је Сибир са толиким реурсима“ А што се тиче тога да Русија ништа не производи – и то се мења. Комунизам је болест од које се дуго лечи.

Црвена куга је оставила тешке последице по руско национално биће, економију и међународни углед, пре свега у словенском свету. Али далеко од тога да Русија није и неће бити суперсила. Русија је стална чланица Савета безбедности и поседује огроман нуклеарни арсенал. У савременој дипломатији „огромни нуклеарни арсенал“ значи „огроман дипломатски потенцијал и кредибилитет“.

Други коментар је био везан за то како је лоше што Русија не дозвољава Американцима да усвајају руску децу, јер та деца пате. Деца пате због алкохолизма који је изражен у Русији, боље да иду у америчке хранитељске породице, иако је било „17-18 случајева да су амерички усвојитељи убили своје руско дете, то су изоловани случајеви“. Немам намеру да ове стереотипне ставове коментаришем, оставићу то вама.

Два пута сам био на гостовањима бившег амбасадора РФ, Конузина, на Правном факултету, у препуном амфитеатру V (за неупућене, највећи амфитеатар на факултету), пар пута већем од оног у којем је гостовао Кирби. И то нешто говори.

Хтедох да га питам да ли је случајност што је САД променила амбасадоре у Србији и Бугарској одмах након потписивања споразума о Јужном току. Случајност или казна за њихову неспособност да спрече потписивање? Нажалост, нисам добио шансу.

„Ми смо овде мање популарни него у Пакистану! То је апсурдно!“

 Грешка. Заправо, не знам каква је ситуација на улицама Исламабада, али из неких других извора претпостављам да није сјајна и тврдим да просечни Американац може да се осећа потпуно безбедно на улицама Београда, да се огребе за пиће, ако има среће и за пљескавицу. И сам сам провео неко време са Американцима и искуство ми је углавном позитивно, дивно, уз ретке изузетке.

Друга ствар је политика САД према Србији. Срби су једини народ у окружењу који није имао своју СС дивизију у Другом светском рату. Срби су народ који се једнодушно борио против Хитлера све време и то га је коштало пар милиона људи. Америка гази по својим савезницима из Великог рата. Можда би требало да се угледају на Немачку, тиме би стекли верније савезнике и дали пример за будућност.

 За крај, модел две Њемачке

Амбасадор Кирби је све време причао о односима Србије и Косова на односу модела две Немачке. Апсолутно сам сагласан! Западна Немачка никада није признала Источну. Односи су били технички. 45 година је прича о уједињењу била прича из горепоменуте „земље бајки“.

На крају приче о моделу две Немачке, Немачка се ујединила под воћством Западне Немачке, први главни град је био Бон, после тога Берлин. Диван крај приче. Без иједне речи против, залажем се за модел две Немачке, на крају ће се Косово сјединити са Србијом, први главни град ће бити Београд, а после тога ћемо видети, можда се вратимо у стару престоницу, Призрен. Наглашавам „престоницу“.

Ваљда сте ме разумели.



0 КОМЕНТАРА

  1. ШТА СВЕ МОЖЕ ЈЕДАН СМРАД ДА УРАДИ А ДА НИКО НЕ СТАВИ ЗАШТИТНУ МАСКУ! Да ли је могуће да ово никоме у Србији, или од “иних Срба” не засмрди? Људи веле: ето, Срби, ми вам га мало “привалили”, ***али вам матер, а ви морате да ћутите јер ми смо нација са историјом од једно 150 година, за разлику од вас који немате још 1000, или је имате а нико вам не вјерује. ТИТА МИ!

  2. To je američka dubina, kad se uči iz knjige od 50 strana u živim bojama, uz indikativan stav iz naslova, “uspjeli smo, nastavljamo”.

    I još sama titula, “gost”.

  3. Одличан текст………требало би га добро запамтити,кад заборавимо ,и на час помислимо да су нам Американци пријатељи.
    Ово је класичан примјер њихове примјене двоструких аршина и замјене теза.

  4. ” Први у низу трикова, који треба да нам укаже на то како Америка има историју…”

    САД имају изузетну историју, а као и код сваке државе ту има и свијетлих и тамних страна. Свијетла страна на којој свијет треба да вјечно буде захвалан САД је помоћ да савезници побиједе у оба свјетска рата. Допринос САД је ту био немјерљив. Русија је такође дала велики допринос побједи у 2. Свјетском рату, али у првом су руски комунисти оставили савезнике на цједилу и да САД није ушла у рат, Београд, гдје се одржала ова трибина, сигурно не би био у Србији нити би ти дјечко тамо био.

    ”Почиње прича о корупцији као највећем проблему друштва и о будућности Србије. Рекао нам је да је на факултет дошао, између осталог, због позива првог потпредседника Владе, Александра Вучића… тренутно најпопуларнијег политичара у Србији.”

    Знач, Вучић га је позвао да вам ”испира” мозак.

    ”Са становишта САД, и људи који су сада на власти у Србији су се бавили тероризмом”

    Да би те САД скинули са списка терориста мораш да радиш у њиховом инересу. Што важи за Тачија, то важи и за Вучића. С тим што је заузврат Тачи добио Косово, а Вучић га губи. Тачи никад није ништа радио ни говорио против САД, а Вучић јесте. Због тога је Вучић у јебенијој позицији. Само треба размислити шта то Американци знају о Томи и Вучићу па их овако успјешно држе под уцјеном.

    ”Знате, са данашње тачке гледишта, и очеви америчке нације су терористи…”

    Хоће да каже да се дефиниција тероризма промијенила и да данас не важи правило да свако онај ко се буни против неког режима терориста. То савршено одговара нашим интересима у РС, јер ако би се примјенила логика овог млађахног студента, онда је Алија био у праву када је Србе проглашавао терористима.

    ”Поредити легалну и легитимну државну власт међународно признате државе са терористичким бандама које убијају поштаре, цивиле и дижу у ваздух ректора универзитета у Приштини? Да ли је могуће да један дипломата ово изјављује?”

    Данас је Тачи за овог амбасадора легална и легитимна државна власт, а ако су Тачи и његови терористи, шта онда Дачић и Николић траже у Бриселу са њима.
    Не сикирај се, Вучића чувају за Харадинаја.

    ”Наставак приче о томе како је Србија радила неке лоше ствари, како је бомбардована, како је изгубила рат и територију, али да Срби треба да гледају у БУДУЋНОСТ, не у прошлост. Треба да решавају проблем економије, незапослености, корупције, а не Косова.”

    Колико ја знам Србија рјешава проблем Косова. Како, то је друга тема. А историја показује да свака држава која изгуби рат углавном губи територије, а никад их не добија.

    ”када му је колега поставио питање о могућој сецесији Тексаса…

    Та сецесија је таблоидна прича. Постоје неки фанатици који скупе потписе за независност, однесу то у Бијелу кућу и тачка. Када већина Тексашана буде за независност Тексаса, он ће бити независан, али је то на дугом штапу.

    ”Питање о броју црнаца на положајима у САД, осим Обаме. Одговор је био очекиван, дакле да је у САД и даље присутан расизам, али да је направљен корак напред, да је представник мањине изабран за председника. Уследило је питање са његове стране – „Да ли је представник неке мањине некада био председник овде? Да ли је некада неки Албанац био председник овде? … викнуо сам да их је било двојица”

    Нек’си ти њему викнуо!
    Човјек је признао да у САД још има расизма и да је велики напредак да је један припадник мањине постао први човјек САД. Нешто се не сјећам да је Албанац био предсједник Србије. Ако си му викнуо требао си ту двојицу именовати.

    ”Не видим како Русија може поново да постане суперсила”

    Русија није суперсила, али јесте сила. Боље јој је да тако и остане. СССР је био суперсила па се распао. Скупо је бити суперсила.

    ”Руска економија се базира на ресурсима, који ће пре или касније пресушити”

    Апсолутна истина.

    ”Русија је стална чланица Савета безбедности и поседује огроман нуклеарни арсенал. У савременој дипломатији „огромни нуклеарни арсенал“ значи „огроман дипломатски потенцијал и кредибилитет“.”

    И Француска је члан Савјета безбједности па није суперсила. Пошто је нуклеарни арсенал огроман дипломатски потенцијал и кредибилитет требало би ти онда бити јасно зашто САД не дозвољавају Ирану и С. Кореји да га направе. Или ти можда мислиш да САД то треба да дозволе сваком ко то хоће.

    ”Други коментар је био везан за то како је лоше што Русија не дозвољава Американцима да усвајају руску децу, јер та деца пате. Деца пате због алкохолизма који је изражен у Русији, боље да иду у америчке хранитељске породице, иако је било „17-18 случајева да су амерички усвојитељи убили своје руско дете, то су изоловани случајеви“. Немам намеру да ове стереотипне ставове коментаришем, оставићу то вама.”

    Кад си већ био на сличној трибини коју је држао Конузин зашто ниси био тако дрчан да руског амбасадора упиташ како је могуће да у Русији има толико напуштене дјеце?

    ” А што се тиче тога да Русија ништа не производи – и то се мења”

    Требао си навести бар један производ.

    ”Два пута сам био на гостовањима бившег амбасадора РФ, Конузина, на Правном факултету, у препуном амфитеатру V (за неупућене, највећи амфитеатар на факултету), пар пута већем од оног у којем је гостовао Кирби. И то нешто говори.”

    То само говори да је теби до политике, а да бјежиш од књиге. Из твојих ставова се види да више читаш таблоиде него озбиљну литературу. Чини ми се да ти пречесто обилазиш те трибине, да си редован на Дверима, Образу, Нашима…

    ”На крају приче о моделу две Немачке, Немачка се ујединила под воћством Западне Немачке, први главни град је био Бон, после тога Берлин. Диван крај приче.”

    Био би диван када би послије 45 година Албанци навалили да сруше границу која је јесенас постављена и када би они тражили уједињење. Можда би то за тебе заиста био диван крај приче када би ти хтио да схватиш чињеницу да Срби никад неће добити Косово без Албанаца. У твојој глави је Косово без Албанаца, а то је тако јер нећеш да уважиш чињеницу да су Нијемци један народ, а Срби и Албанци најудаљеније нације Европе.

    Све то ово дјечко написах из најбоље намјере јер видим да си на странпутици. Ови који ти аплаудирају за овај текст нису ни твоји ни моји пријатељи. Они су будале и националне штеточине.

  5. Kaže Kirbi da se strašno nasJEkirao poslije neugodnih pitanja studenta, i da mu je to otvorilo oči. Svi svjetski mediji zavisni i nezavisni su objavili ovo kao prvu vijest i analitičari se utrkuju oko prognoza daljih poteza stejt dipartmenta povodom ovog nesvakidašnjeg događaja. Naročito se prate komentari frontalovih stručnih komentatora.
    Velike promjene su na pomolu!!!

    Eee, robovi moji

  6. Симо Пјетлићу,

    лијепо си се потрудио и дао емотивну ноту скрибању, али прескочио си прокоментарисати једну реченицу:

    ‘Цитираћу и Мадлен Олбрајт – „Неправедно је да Русија сама располаже толиком територијом као што је Сибир са толиким реурсима“ ‘

    ПЉАЧКА је основни мотив америчке спољне политике, а ти као локална бараба гајиш симаптије према таквој политици. Ипак, твој крајњи домет је комшијина пушница.

  7. drazen78bl, 01.03.2013. 13:07:50

    ”…али прескочио си прокоментарисати једну реченицу:
    ‘Цитираћу и Мадлен Олбрајт…. ”

    Дражене, ја нисам коментарисао ставове никога осим оних који су повезани са трибинама на којима аутор текста учествује. Поред њега поменуо сам амбасадоре и Вучића који то организује. Остали су ту поменути у контексту.

    Што се изјаве Мерлин Олбрајт тиче она се може посматрати са разних страна, а ти напиши колумно о томе па ћу дати коментар. За сада ћу те само подсјетити да је и Аљаска била руска, а сада није.

    Што се осталих коментатора тиче нисам прочитао ниједан контрааргумент.

    Шта има лоше у питању младом јуноши зашто није био дрчан па упитао за судбину 60.000 дјеце колико сваке године остане напуштено?

    Шта има лоше у томе што сам констатовао да јуноша хоће Косово без Шиптара.

    Шта има лоше у томе што мисчлим да је скупо бити суперсила и да то данашња Русија не може економски издржати. Ако није могао онолики СССР, па још имао читаву Источну Европу, како ће Русија.

    Итд.. итд..

  8. Најбоље да ми (опет) станемо у одбрану слабијих (и Русије) од хегемонистичке Америке,не би ли нас опет сатрали и узели још више.

    Ово истеривање правде нас је мало коштало до сад,мало смо били колатерална штета.Претпостављам да је од примарног националног интереса за Србе да објаве рат САД-у да се та неправда исправи.

  9. не кажем теби, него овом што зна кад је ко изјавио који “цитат“. xD а ти мрш у кухињу.

    B-)

  10. Значи овај Симо мора да ради у америчкој амбасади или у некој НВО.

    Само пар напомена за коњину и оне којима се не да прочитати ништа што не стоји на ФБ:
    1. Амерички допринос крају првог свј. рата је миноран, укупно је у 1. свј. рату погунуло 8 ХИЉАДА америчких војника (толико је Срба вјероватно изгинуло у једном дану на Солунском фронту, ал добро, теби су ваљда вредније америчке жртве). Допринос Србије крају истог је неупоредиво већи и срамота је да припадник нашег народа овако нешто изјави. Мене личко као Србина то вређа. Амерички допринос крају 2. св. рата је дискутабилан. Може се рећи да је постојао ако се водиш њиховом логиком да је било неопходно бацити нуклеарне бомбе на Јапан. Што се тиче Европе, амерички допринос је миноран, и углавном се сводио на помоћ њиховим другарима и највећим савезницима (и данас!) Енглезима. На ономе што они зову Европско ратиште (укључује и сјеверну Африку) је по службеним америчким подацима погинуло око 118 ХИЉАДА војника (они ту укључују и војне заробљенике), док је по службеним подацима Црвене Армије у војним операцијама погинуло њихових 17 МИЛИОНА војника. Они посебно рачунају још 12 МИЛИОНА логораша и цивила својих који су изгинули у 2. свј. рату. Јел знаш ти и ти твоји другари идиоти разлику између хиљада и милиона ?! Стварна је истина коју ти и твоји амерички другари не желите да прихватите и упорно понављате то да би ми сви живјели у 3. Рајху да није било Руса. Никога другог, ни Енглеза који су сједили на свом острву а данас на сав глас глорификују тзв. ‘Битку за Британију’ (укупно је у 2. свј. рату погинуло мање Енглеза него што је Шваба у бомбардовању Дрездена, ало шупчине једне!!!), ни Амера који су се навлачили са бројно слабијим Јапанцима 3 и по године да би им на крају кркнули нуклеарне бомбе и побили брдо цивила. Прави јебени хероји нема шта!!! Амери су чекали са даном Д до јуна 1944 само зато што нису хтјели да читава Европа буде Руска империја. Истина је да они на свом напредовању кроз Француску и Белгију нису наишли на скоро никакав отпор, док су наша браћа Руси крвљу натопили сваки педаљ територије који су отели од Шваба. За твоју информацију о односу снага: Швабе су у току рата на западном фронту имали укупно 12 дивизија војске а на источном 196. Ало идиоти, нема ту поређења!!!
    2. Што се тиче остатка америчке ‘изузетне’ историје напоменућу битне тачке а ти ми наведи које су свјетле међу њима: истребљење индијанаца, ропство, 2 нуклеарне бомбе против Јапанаца, Корејски рат, Вијетнамски рат, Заливски рат 1 и 2, бомбардовање наше земље као и низа других (Панама, Либија, Костарика, итд.), има тога још много. Мене вређа да неко каже да су ти фашисти (гори од Шваба неупоредиво) нама у било чему помогли.
    3. ‘Руска економија се базира на ресурсима, који ће пре или касније пресушити.’ – Ово је класична америчка изјава мржње према Русима. Разлог зашто ти и ја не можемо доћи до руских производа је то што смо ми народ идиота којима не требају високе технологије мимо мобилних телефона и аутомобила и на нашем тржишту владају хрватски и словеначки ланци и преферира се западно произведено у Кини. Ево ја ћу ти дати примјере производа који се производе у Русији а најбољи су или међу најбољима у свијету:
    – Su-35 је најбољи ловачки авион на свијету у својој класи по мишљењу већине војних стручњака који нису Американци, Руси имају брдо других прозвода из војне индустрије који су најбољи на свијету и које продају другим државама. Тренутно је Русија други продавац војне технике у свијету.
    – Комерцијални Sukhoi Superjet је цивилни авион који је у рангу оних које продају Boeing и Airbus
    – за твоју информацију, једина држава на свијету која има стварни свемирски програм који тренутно функционише и превози људе до свемирске станице МИР је Русија. Твоји драги Амери су се повукли из тога јер су им се редом њихове летјелице распадале. Да неко у Русији има буџет који има NASA, вјероватно би до сада имали сталну базу на Марсу.
    – Русија је највећи свјетски прозвођач нуклеарних централа, недавно су се у том бизнису удружили са Јапанцима.
    – Русија је 3. свјетски произвођач софтвера, послије Индије и Кине. Навешћу ти Касперски за кога си вјероватно чуо, један од најпродаванијих антивирусних производа на тржишту.
    – GLONASS је глобални навигациони систем који је уз помоћ 24 сателита (напротив 27 колико има у твом мозгу једини GPS) у ствари значајно прецизнији од GPS. У Азији је у ствари највише кориштен навигациони систем. То што сељаци на Балкану нису за то чули није проблем Руса.

    Има ту још много других, а ради се о томе да је ово све горенаведено висока технологија. То значи да је Руска економија у ствари економија знања у великом обиму. Енергија представља значајан дио њиховог GDP, али такође рецимо и канадског као и норвешког, што не значи да ће Руси као нити Канађани нити Норвежани поцркати од глади када тога нестане.

  11. Bighakinen zna šta je najbolje. UUUUsadili U njega Ujaci plehanski nepogrešiv orijentir s kim je najbolje. Poglavnik uz firera i greške nema. Danke Deutschland immer, immer.

    Faljen Isus , hakinenbigerUU.
    A, tebi, kao žao što smo bili kolaterarna šteta?

    O, velikih “srba”, bigera i emira, majko moja.

  12. Драгољупче,

    Који ти си ти кретен. Ако се ратна побједа мјери бројем погинулих војника онда смо ми последњи рат дебело изгубили од муслимана. Ако се ратна побједа мјери бројем погинулих војника онда су Индијанци побиједили Американце. А шта рећи о поразу који је Милошевић нанио НАТО-у. Изгинуло, хиљаде Срба, а Американац ниједан. Види се да ти је комунизам попио мозак.

    О осталим глупостима о којима пишеш нема смисла расправљати. Неда ми се, касно је. Можда сутра.

  13. Само да кажем да Драгољупче није инспектор Драгуљче (мој подскуп), али и Драгуљче и ја му се дубоко наклањамо.

    Све је аргументима поткријепио, а заузврат од пернатог филозофа добио увреде.

    Који је то “фијук”, најбоље свједочи чињеница да подржава истовремено Амере и Додика, који ових дана на тв тврди да му Амери спремају завјеру, а покушава у Русији наћи свој лични спас, попут милошевића некад. Истовремено тај Додик показује јавно покајање за своје заблуде из младости и глорификује Пјетлићу мрског Караџића. Тотална схизофренија.

    Осим тога, он све релативизује и покушава обесмислити, те тврди и да се изјава Олбрајтове може посматрати с више страна, мада се зна да је главни циљ америчке спољне политике Сибир, који је територија друге државе.

    Мора да су му Черкези походили бабине димије четрес’ друге, кад толико мрзи Русе. Ја мислим да ни онај који се представља овдје као Симо (идентитет познат инспектору Драгуљчету) није стваран, већ лик из филма “Три карте за Холивуд”, који “држи” америчку страну. 😉

    Не знам шта му је Вучић урадио, али ту можда и није далеко од истине. Препоручујем свима да чујемо и другу страну:

    http://www.nspm.rs/kolumne-slobodana-antonica/vucic-kao-slepa-mrlja-parapatriotske-javnosti.html

    и

    http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=9864:kongres-intelektualaca&catid=144:reagovanja&Itemid=123

  14. ”… те тврди и да се изјава Олбрајтове може посматрати с више страна, мада се зна да је главни циљ америчке спољне политике Сибир, који је територија друге државе.”

    Има нас који не знамо и тражимо од вас који знате да то образложите.

    ”Мора да су му Черкези походили бабине димије четрес’ друге, кад толико мрзи Русе.”

    За тебе је вољети Русе љубав према Конузину, а мржња према Русима констатција да је аутор текста имао храбрости да америчког амбасадора пита о забрани усвајања руске дјеце, а није имао мошње да руског амбасадора упита откуд у Русији сваке године 60.000 напуштене дјеце.

    Ако је то русофобија онда аферим.

    ”Не знам шта му је Вучић урадио, али ту можда и није далеко од истине.”

    Како шта ми је урадио? Па због њега ми је Шешељ постао симпатичан. А то ни у сну нисам могао замислити.
    Само ми још треба да због Стевандића и Говедарице окачим Краџићеву слику на зид.

  15. “ЛУД, ЗБУЊЕН, НОРМАЛАН”!?

    ЛУД – Америка ме поставила на трон, Америка жели да ме макне, убацила неке десетине милиона за ту “акцију”,Ја се представљам русофилом, а спроводим сву америчку идеологију, нарочито кад је “економија”(каубојштина) у питању…

    ЗБУЊЕН – Величам Америку,нарочито њену “величанствену” историју, мрзим погану Русију, а велики заштитник сам лика и дјела ЛУДОГА…

    НОРМАЛАН-:(:(:-o:-o:D:D:D:D:D

  16. Хвала Дражену за линкове. Драго ми је да сам и ову екипу у Србији, као ономад Јосиповића, препознала на вријеме. Ово је најгора власт коју је Србија имала у историји и то одговорно тврдим, а показаће блиска нам будућност.

    Народ као да је у бунилу прича о некој борби против криминала, а када му поставиш питање како се то дотични хвалоспјевац бори против криминала… свако са ким сам до сада разговарала на ову тему нема ни један једини сувисао аргумент. Привео до јуче једног од својих финансијера, држи га у притвору мјесецима без оптужнице (у то се не улази, ако оптужниица није спремна и прије времена, осим ако не постоји неки други разлог на који сам указивала прије неколико мјесеци, а односи се на помоћ приведеном који треба да се оправда за будућа времена). Србија стоји, одриче се своје територије, признаје независност Косова, задужује се као никада прије, распродају се природни ресурси, пристаје на отворено тровање народа подизањем границе на млијеко која не постоји нигдје у региону… Узурпација институција, владавина таблоида. Посебно ми сметају они који овде Додика оптужују за узурпацију и уништавање институција, а тамо хвале Вучића који ради потпуно исто или, по мени, много горе. То је она навијачка опасна навика која постоји у нашем народу, а о којој сам писала у неколико наврата.

    Затим, опозиција овде и свака друга јој реченица ХОЋЕМО ВУЧИЋА У СРПСКОЈ. Е, НЕЋЕМО ВУЧИЋА. Не треба нам неко ко ће да се игра нашом територијом, не треба нам неко да нам распрода Семберију и Лијевче, не треба нам неко ко ће да узурпира институције горе него што је то овде данас.

    Чувајте се тог Вучића и екипе јер како су дали Косово тако смо ми сљедећи на тапету.

    Овај народ мора да се пробуди из тог сна и драго ми је што су се избиљни људи позабавили озбиљним анализама. Битно је да је почело.

    Тема… слажем се са текстописцем у највећем дијелу. Американци су касно и из својих интереса улазили и у Први и у Други светски рат тако да о њиховом доприносу не треба ни да се говори. Јер га није било. Не знам по чему је њихова кратка историја за поштовање, осим пар докумената о којима можемо да коментаришемо са неке стручне стране, али то није довољно.

    Мислим да је одлично примијетио комплекс Американаца на чему му честитам.

  17. Издвојићу само пар цитата из горе постављених линкова с обзиром да људи не читају све.

    “Зашто тврдим да је Вучић кључна тачка данашње косовске капитулације? Зато што је он средиште система – механизма владања – који је 2012. успостављен управо са идејом што безболније ампутације Косова од Србије. Тај систем је једноставан и врти се око четири осе:

    1. борба против корупције: фактички служи за подизање личне популарности носиоца система, односно за придобијање и уљуљкивање народа, али и за застрашивање и уцењивање српског политичког и економског естаблишмента;

    2. континуитет ЕУ наратива: служи као стандардна мантра за хипнотичку контролу народа причама о „датуму“, „претприступним фондовима“, „доласку нових инвестиција“, бла-бла…; тиме се уједно постиже и пацификација „еврореформске“ и „другосрбијанске“ опозиције (ДС и ЛДП), те њима наклоњеног медијског и културног естаблишмента.

    3. контрола медијског поља: задржани су сви стари механизми разрађени до савршенства за владавине „жутих“ – од „таблоидне мећаве“ (која затрпава озбиљне теме баналностима и простотом), до политичко-економске контроле власника и уредника; али, додат је један нови механизам: директна корупција пара-патриотских новина и сајтова („масним копитом и изнутрицама“); тако је заправо данас у медијској сфери стање горе него што је било у „жуто време“.

    4. контрола опозиције: опозиција се начелно купује наговештајима да ће ући у локалну власт (Београд) или да ће после нових избора постати коалициони партнер; за пацификацију служе и добро уиграни канали „неформалних (персоналних) координација“ (попут нпр. фабулозне осовине: Вучић-Ракић-Никитовић); непарламентарна опозиција се подрива убацивањем својих кадрова (“кртица“) и непрестаном продукцијом унутрашњих конфликата, итд”.

    “Aca Sila!
    Da, on je taj.
    Imeprija trenutno igra na njega i on hoće sve da kontroliše. Inženjeri ljudskih duša, koji su izvršili lobotomiju Ace Sile, pretvorili ga od radikalnog šoviniste u europskog budistu, da bi izvršio sve preuzete obaveze oko priznanja Kosmeta, selektivna borba protiv korupcije je samo mamac za naivne birače, iskoristiće Acu Silu i onda će ga odbaciti kao opušak, baciti na zemlju i petom zgnječiti. Blesavi dilenatnt Tadić to upravo doživljavaja.

    Aca Sila je dobio zadatak da pobočno finansira intelektualace i da ih stavi pod kontrolu, da finansira patriotske snage i da ih stavi pod kontrolu, jer dobro zna da je narod nezadovoljan, da postoji opasnost od izbijanja socijalnih nemira, jer je neizdrživa situacija u društvu, pa se koristi, starim oprobanim doušničkim sredstvima UDB-e, da stvori svoju špijunsku mrežu i spreči nekontrolisanu pobunu siromašnih i prevarenih građana. Ovaj nušićevski lik naše propasti, ovaj napuderisani sreski špijun, duboko veruje da će Imperija štititi njegovu izdaju države i građana i da prokletstvo kosovske izdaje neće dodirnuti samo njega.

    Koja su rešenja?
    Kako?

    Ako želimo da spasimo Srbiju, potrebno je uzeti vlast na slobodnim demokratskim izborima. To je jedini način. Drugoga načina nema. Pisati nekome ko te prezire je bismisleno. To nije dobar put.

    Srbiji trebaju :

    1. Nova politički vizija – direktna elektronska demokratija bez političara,
    2. Novi ljudi – koji će politički delovati, ali neće biti političari
    3. Nova organizacija – svi građani su poslanici Velike elektronske skupštine građana

    Tačka.
    Gotovo.
    Koliko je sve trajalo?
    Minutu.
    Dovoljno.
    Idemo na realizaciju.
    Dela više govore od promašenih skupova”.

  18. Појашњење за Симу (није потребно онима који умију логички размишљати):
    Не мјери се ратна побједа бројем погинулих, али је број погинулих повезан са бројем учесника у конфликту у којем ниједна од страна није у значајној предности што се тиче степена развоја наоружања. Примјер таквог конфликта су и 1. и 2. свј. рат, док је погрешно то гледати код рецимо убијања Индијанаца јер једна страна има пушке док друга има стријеле (иначе омиљени начин вођења рата твојих другара Амера). Праве јуначине, нема шта.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *