Недељни прелет: Из главног одбора ДП право у СНСД

Члан Главног одбора Демократске партије (ДП) Раде Ловрић прешао је у Савез независиних социјалдемократа (СНСД), саопштено је на данашњој конференцији за новинаре СНСД-а. Обраћајући се новинарима у Бањалуци, Ловрић је рекао да је у СНСД дошао, јер сматра да у СНСД-у може да ради и да позитивним резултатима оствари себе као политичара. "Довољно је само […]

недеља, јун 2, 2013 / 15:09

Члан Главног одбора Демократске партије (ДП) Раде Ловрић прешао је у Савез независиних социјалдемократа (СНСД), саопштено је на данашњој конференцији за новинаре СНСД-а.

Обраћајући се новинарима у Бањалуци, Ловрић је рекао да је у СНСД дошао, јер сматра да у СНСД-у може да ради и да позитивним резултатима оствари себе као политичара.

"Довољно је само видјети на сцени ко је СНСД. Чињеница да је лидер СНСД-а и предсједник Српске, довољно говори", рекао је Ловрић, истичући да не би много полемисао о раду ДП-а из које је, како каже, изашао "чиста срца".

Ловрић је захвалио врху СНСД-а на пријему у своје редове, нагласивши да ће оправдати указано повјерење.

Ово је иначе наставак "прелијетања" у СНСД, након што је недавно неколико кадрова ПДП-а прешло у редове ове странке.



0 КОМЕНТАРА

  1. Smješni su ovi iz SNSD sa ovim preletačima i izdajnicima.
    Prvo je bio onaj Milojica Grujić i z PDP sada ovaj nesretnik. Pa ti kad njih pogledaš pravo vidiš snagu.
    Vidiš da je to intelektualni, stručni i moralni zamah koji one donose u SNSD. Ma, dajte!
    Zar Rajko Vasić stvarno misli da ovakvi likovi jačaju SNSD ili slabe opoziciju?

  2. Обећали човеку да ће бити директор ѕадруге на Ситници јер има горе неке ѕемлје и објеката ѕаложити под хипотеку. То ѕаједно раде са народним послаником Војводићем иѕ Рибника.

  3. Хехе.. ради пос’о?
    Е па мени прелет оваког љумбера комедија, снсд дјелује ко нека оцвала дама, да не кажем баба у поприлично одмаклим годинама, па кад покупи неку пијандуру штрокаву, па се послије фали подвигом, ех још увијек ме траже… B-)B-)B-)

  4. češnjak, 03.06.2013. 12:12:14

    Хехехе…а шта се оно договорише Ђилас и Велебит у Загребу са Њемачком командом у мартовским преговорима 1943. B-) Зар то није био највећи облик колаборације у 2СР на овим просторима. Обећали су титоисти да ће се оружјем, наравно уз њемачку помоћ, борити против евентуалног савезничког искрцавања у Далмацију! B-)
    нацистичке слуге… које се стиде свог ратног периода!

  5. По свему судећи ни ДП нема неке критеријуме за пријем у своје чланство. Шта им је ова крезуба сподоба уопште требала у партији? А његовим одласком, свакако је ДП добио на квалитету, па би се требали – као и остеле опозиционе странке – потрудити да сами очисте своје редове од грамзивих проданих ловрића, наградића и осталог људског талога. СВЕ ЋЕ ТО СНСД ПОКУПИТИ.

  6. češnjak, 03.06.2013. 12:53:38

    Наш краљ је био обична избјеглица, његова одлука је била енглеска, а енглези су зна се шта у том рату!
    Министар војни у НВОЈ је дао оставку у повео општенародни ослободилачки покрет Равногорски покрет и од тада Чичина борба добија пуни смисао у Југославији, све дотадашње политичке странке су подржале тај покрет осим забрањених комуниста и усташа односно радикализоване радићеве хсс!

    Социјалистичка партија – др Живко Топаловић
    Демократска странка – др Адам Прибићевић
    Српска земљорадничка партија – др Драгољуб Јовановић
    Републиканска странка – Антон Крејчин
    Југословенска национална странка – инг. Владимир Предавац

    27. јануар 1944. Други дан конгреса.
    Први се обратио делегат Демократске странке, судија Брана Ивковић својим рефератом „О штетности одлука са Другог заседања АВНОЈ-а“ После овог реферата, свој реферат је поднео представник муслиманске нације МУСТАФА МУЛАЛИЋ, B-) затим директор гимназије у Анрејевици Владимир Јојић, народни посланик Антон Крејчи из Марибора, и Владимир Предевец из Загреба у име Хрватске нације.

    А о заробљеницима, ихахај се има шта писати, партизани нису ни видјели очима онолико Нијемаца колико су их четници заробили.

    1.Oslobođenje Loznice

    Datum oslobođenja: 31.avgust 1941

    Četnici (Podrinjski, a kasnije Jadarski odred): 8 poginulih, 10 ranjenih
    Nemci: 12 poginulih, 93 zarobljenih

    Богатић
    Četnici (Cerski odred)(1-3.9): 25 poginulih, mnogo ranjenih
    Nemci (1-3.9): 1 poginuli, 8 ranjenih
    Ustaše: nepoznato

    Крупањ
    Nemci: 9 poginulih, 30 ranjenih, 130 zarobljenih
    Četnici (Vojno-četnički odred „Martinović-Zečević“): 3 poginulih (3.četa)
    Partizani (Valjevski odred): 3 poginulih

    Бања Ковиљача
    Četnici (Cerski odred) (1-6.9): 29 poginulih i 12 streljanih, ukupno 41 poginulih
    Nemci (16.9): 9 poginulih, 24 ranjenih, 51 zarobljenih

    Горњи Милановац
    Četnici (Takovski odred): 3 poginulih
    Partizani (Takovski odred): 1 poginuo 3 ranjena
    Nemci: 1 poginuo 1 ranjen, 105 zarobljeno
    Ustaše: nepoznati

    Чачак
    Četnici (Jelički i Čačanski odred): 20-30 poginulih, više ranjenih
    Nemci: 10 poginulih i 10 ranjenih

    Страгари
    Četnici (Takovski odred): bez gubitaka
    Nemci: 2 poginula, 40 vojnika i 4 oficira zarobljena.

    Пријепоље
    Oslobođenje Prijepolja

    Datum oslobođenja: 12. septembar 1943

    Četnici (2.Mileševski korpus): 42 poginulih, 22 ranjenih (prema prvom poslatom izveštaju emigrantskoj Vladi. Prema docnijem izveštaju od 15.novembra, a nakon nemačkog bombardovanja grada: 150 mrtvih i ranjenih, prema svedočanstvu kapetana Jovičića četnici su imali oko 100 poginulih.
    Nemci: preko 200 poginulih
    Plen:mnogo vojnog materijala, motorna vozila, 1.500 pušaka, 1 tenk.

    Прибој
    Oslobođenje Priboja

    Datum oslobođenja: 12.septembra 1943

    Četnici (1.Pribojska brigada): nepoznati
    Italijani i Nemci: 1.800 zarobljenih

    Зворник
    O oslobađanju Zvornika, pisala je i saveznička misija:
    „Od Rapira (174): 17 septembra Mihailovićeve snage otele od Huna Zvornik i odbile sve protivnapade. Robin“

    Ово посебно читај B-) Вишеград.

    18.Oslobođenje Višegrada

    Datum oslobođenja: 5.oktobar 1943

    Četnici (Drinski i Romanijski korpus): 23 poginulih, 65 ranjenih
    Nemci i Ustaše: 354 mrtvih (338 Nemaca) i (16 Ustaša i domobrana), 400 ranjenih, 22 zarobljenih

    Plen: 2 topa, 3 bacača, 7 teških mitraljeza, 4 laka puškomitraljeza, 200 pušaka, automobili itd.
    У мог ђеде брада је до паса, коса му се коса му се ко море таласа…B-)

    Рогатица

    20.Oslobođenje Rogatice

    Datum oslobođenja: 14.oktobar 1943

    Četnici (Drinski i Romanijski korpus): 28 poginulih, oko 35 ranjenih
    Nemci i Ustaše: oko 500 mrtvih, ogroman broj ranjenih

    Plen:4 topa (jedan od 75 mm i 3 od 65 mm), municija, hrana, puške, druga sprema i kamioni.

    B-)

    Лесковац
    23.Oslobođenje Leskovca

    Datum oslobođenja: najverovatnije 31.avgusta 1944

    Četnici (Južnomoravska grupa korpusa): nepoznati gubici
    Nemci: 230 zarobljenih
    Arnauti: 300 zarobljenih

    Сврљиг
    26.Oslobođenje Svrljiga

    Datum oslobođenja: 2.septembar 1944.

    Četnici (Nišavska grupa korpusa): bez gubitaka
    Bugari: oko 100 zarobljenih
    Plen: nekoliko sanduka municije, 3 sanduka bombi, preko 120 pušaka itd
    (IaN, mf.6(prepis iz Leskovačkog arhiva), snimak broj 598)

    27.Oslobođenje Breze

    Datum oslobođenja: 11.septembar 1944.godine

    Četnici: nepoznato
    Nemci: 9 poginulih

    28.Oslobođenje Kadine Luke

    Datum oslobođenja: 2. septembar 1943

    Četnici: 1 poginuo, 12 ranjenih
    Nemci: oko 186 poginulih (Majk Račajić je u gradu izbrojao 86 mrtvih Nemaca, a oko 100 je stradalo prilikom dizanja u vazduh voza iz pravca Sarajeva, 150 zarobljenih.

    29.Oslobođenje Lazarevca

    Datum oslobođenja: 3. septembar 1943

    Četnici: 4 poginulih, više ranjenih
    Nemci: 9 poginulih, 200 zarobljenih

    Подлугови

    31.Oslobođenja Podlugova

    Datum oslobođenja: 10 septembar 1944. godine

    Četnici: bez gubitaka
    Nemci: 30 poginulih

    Plen: dva puškomitraljeza „zorke“ i jedan talijanski, 27 pušaka, nešto municije.

    Варварин
    32.Oslobođenje Varvarina

    Datum oslobođenja: oktobar 1944. godine

    Četnici (Varvarinski korpus): nepoznato

    Крушевац

    33.Oslobođenje Kruševca

    Datum oslobođenja: 14.oktobar 1944. godine

    Četnici (Rasinsko-Toplička grupa korpusa): 17 poginulih, 23 ranjenih
    Nemci: nepoznat broj poginulih, oko 700 zarobljenih.
    Plen: 25 teška minobacača, 98 puškomitraljeza, 8 teških mitraljeza, 200 običnih mitraljeza, 15 vagona municije, 1.200 pušaka.
    Nemci: 350 zarobljenih

    Љубовија

    34.Oslobođenje Ljubovije

    Datum oslobođenja: 30.septembar 1943.

    Četnici: nepoznati
    Nemci: 2 poginula, 2 ranjena

    Tako je konačan pregled oslobođenih gradova i varošica od četnika seledeći:

    1.Loznica (31.avgust 1941)
    2.Bogatić (1.septembar 1941)
    3.Krupanj (4.septembar 1941)-uz malu pomoć partizana
    4.Banja Koviljača (6.septembar 1941)
    5.Gornji Milanovac (29.septembar 1941)-uz malu pomoć partizana
    6.Čačak (1.oktobar 1941)
    7.Stragare (4.oktobar 1941)
    8.Ljubovija (oktobar 1941)
    9.Prijepolje (12.septembar 1943)
    10.Priboj (12.septembar 1943)
    11.Zvornik (17.septembar 1943)
    12.Banja Koviljača (17.septembar 1943)
    13.Bijelo Polje (septembar 1943)
    14.Rudo (18.septembar 1943)
    15.Brza Palanka (18.septembar 1943)
    16.Ljubovija (30.septembar 1943)
    17.Bajina Bašta (30.septembar 1943)
    18.Nova Varoš (oktobar 1943)
    19.Višegrad (8.oktobar 1943)
    20.Čajetina (10.oktobar 1943)
    21.Rogatica (14.oktobar 1943)
    22.Majdanpek (26.avgust 1944)
    23.Kučevo (28.avgust 1944)
    24.Leskovac (31.avgust 1944)
    25.Vlasotince (31.avgust 1944)
    26.Petrovac na Mlavi (septembar 1944)
    27.Svrljig (2.septembar 1944)
    28.Breza (11.septembar 1944)
    29.Kadina Luka (2.septembar 1944)
    30.Lazarevac (3.septembar 1944)
    31.Pljevlja (septembar 1944)
    32.Podlugovi (10.septembar 1944)
    33.Varvarin (oktobar 1944)
    34.Kruševac (14.oktobar 1944)

  7. Rammstain,
    poslije 12. septembra NVOJ nije više postojala.
    1945. se nije moglo iz četnika preći u partizane.

    Najsmješniji je podatak da su u toku operacije Schwarz njemci zarobili i razoružali 3200 četnika pri čemu nije poginuo ni jedan ni četnički ni njemački vojnik.

    Kralj ih se morao određi da ga više ne sramote.

  8. Љотић је имао најбоље идеје, штета што српски народ глуп и затуцан монархијом није схватао у какву кухињу су га убацили енглези и остали сатрапи.

    Мита је критиково младог краља, овако је писао младом Краљу Петру:
    „Потребно је Господару, место да се уједињују Тито и Дража, да се уједине Недић и Дража. Ово је потребно нама. Од онога туђинца ће настати сумња, хаос и крв. Његов крајњи циљ и резултат је бољшевицирање нашег народа. Преклињем Вас господару, не попуштајте у питању Тита. Ако он нама завлада, имаћемо владаре отуђене од народа, који се у борби за очување власти, не обазиру на своје жртве.“

    друже тито, Мити се кунемо…B-)B-)B-)

Оставите одговор