Неда Солтан – Украден: Медијска естрадизација жртава

Свака револуција има своју жртву, која постаје симбол борбе и трагедије. Jeдна жена је преминула и у "петооктобарској револуцији" 2000. године у Београду, али се њеног имена не сјећамо. Зато знамо за "багеристу Џоа".

Симбол демонстрација након предсједничких избора у Ирану, постала је Неда Ага Солтан. Иранска студенткиња убијена у вријеме демострација. Аматерски снимци су муњевито постављени на интернет, а затим су их објавиле водеће медијске куће на Западу.

Приредио: Марко Шикуљак

Крваво лице Неде Солтан постало је симбол протеста, који су демонстранти носили на великим постерима. Та фотографија је обишла свијет. По иранској "отпорашици" данас се називају фондови за студенте и награде борцима за демократију; док режим у Техерану тврди да је убиство режирано како би се млади људи у Ирану још више разгњевили, а Запад драматичним снимком њеног умирања пред камером увјерио у монструозност иранског клерикалног режима.

Иранске власти су тврдиле да је убиство режирано како би се млади људи у Ирану још више разгњевили

Но став иранских власти је мало ко преносио и испитивао, већ су медији затрпавали јавност често опречним информацијама. За Неду се прво није знало којих је година, већ се говорило да има 16, па 24, 25, 26 и, најзад 27, година. Слично као што је јавност припремана "индицијама да је пронађено оружје за масовно уништење" током инвазије на Ирак, да би се касније лакше забашурила вијест да истог заправо и нема. За човјека који је са њом био на демонстрацијама у тренутку смрти, прво се рекло да јој је отац, а послије да је пријатељ и учитељ музике; а у све то је убацивана изјава Недине рођаке да је "умрла на очевим рукама". Није се тачно ни знало како дјевојка изгледа, јер су се преплитале слике смрти, слике сличних жена, као и слике које су наводно скинуте са Фејсбука, на којима се налази марамом забрађена жена друге боје косе.

Маса података који се преплићу и донекле не уклапају, обично имају за циљ стварање преобиља информација, од којих се послије памти она прва: дјевојка је убијена у Ирану. Успут, заборавља се ко је шта изјавио и шта је коначна верзија догађаја.

Један од очевидаца је био доктор Хејази, који је одмах након тога побјегао из Ирана у Лондон. Он је тврдио да је у дјевојку пуцано снајпером са зграде од стране басиџа (иранске полиције у цивилу), одакле се имао одличан преглед ситуације. Мушкарац, у први мах представљан као Недин отац, а затим као учитељ музике, изјавио је да је чуо прасак, што је искључило пуцањ из даљине. Калибар метка никоме није био интересантна чињеница, па се то није помињало, као и било какве појединости које би могле јасније расвијетлити шта се заправо десило.

У поновљеној изјави, Хекази тврди да је Неду убио припадник бациџа који се возио на мотоциклу, а не снајпериста

Сем тога, зашто би снајпериста гађао баш једину жену у том тренутку на том мјесту, више од километра даље од протеста? И ако је снајпериста био на крову, како су могли да виде да је баш припадник басиџа? У поновљеној изјави, Хекази тврди да је Неду убио припадник бациџа који се возио на мотоциклу. "Присутни људи су на њега скочили, опколили га, узели му личну карту, неки су га фотографисали, а неки и препознали", каже он. Мотоциклиста је, по наводима доктора Хејазија, признао да је пуцао, али је викао како није хтео да је убије. И онда су га демонстранти из земље познате по насиљу и убиствима у гомили пустили, јер "нису знали шта да раде са њим" (!?).

Два снимка једна фотографија

У јавности су се појавила су се два снимка Недине смрти. Начињени са двије камере, на истом мјесту, али чини се у различито вријеме. Први кадар (непрекинуто снимање камером) биљежи тренутак непосредно након што је Неда погођена метком у груди и њено умирање (занимљиво, без грабљења ваздуха, трзаја и ропца). Камера све вријеме вјешто хвата Недино мирно лице, док присутни сниматељу аматеру очигледно то максимално омогучавају и не праве око ње тоталну гужву, која би рукама и тијелима заклонила њено лице.

Други сниматељ је кренуо у снимање са истог мјеста и наводно у исто вријеме када је она пала на земљу, али је након много померања и брљања успио да сними само њено већ мртво, али лијепо лице, нагрђено згрушаном крви. Од цијелог снимка искориштена је управо та слика, крупни план ухваћен у адекватној оштрини и освјетљењу, снимљена у много јачој резолуцији, гдје се види чак и зјеница у оку. Само из таквог снимка могли су се направити квалитетни постери и плакати, који су имали снажан визуелни утицај на демонстранте и читаву свјетску јавност, јер је управо та слика била покривалица на свим телевизијама, и урезивала се у свијест јаче од мутних и растрзаних снимака Недине смрти.

Након оваквих шокантних слика се не постављају питања, јер је утисак који је остављен на свијест посматрача огроман. Свака анализа приказаног долази као изразито нечовјечна и непристојна, "јер зна се са каквим режимом имамо посла у Ирану". Тек детаљнијом анализом слике долази се до детаља који се уопште не уклапају.

Упоређивање слика лица које су снимиле различите камере више личи на рубрике "пронађи разлику" из енигматских часописа. Крв на челу на лијевој слици не постоји на десној. Упоређивањем комплетних снимака долази се до још већих нелогичности.

Оба сниматеља крећу са готово идентичне позиције. Позадина је различита: На једној је ту бијело ауто, кога на другом снимку нема, док на том снимку са лијеве стране стоји зелени аутомобил. Умјесто бијелих кола ту су се нашле три особе. На оба снимка незаинтересовани пролазници пролазе без погледа на крваву дјевојку која се бори за живот. На другом снимку човјек мирно пролази испред камере, али могуће је да он ту одвлачи пажњу од позадине, као и прст сниматеља, који се склања тек кад се приближи групи која помаже рањеници, и кад обавља посао кадрирања крвавог лица.
У том моменту се не зна да ли је на њу пуцао снајпер или мотоциклиста, али нико се не склања нити показује страх. Што је најнелогичније за догађај оваквог типа, гдје су документи против насиља режима изузетно битни, нико не снима гдје то заправо одлази мотоциклиста-убица. Његове наводне фотографије и личну карту још нисмо видјели.

Можда је Неду убио Садам Хусеин?

Повод за овај текст је јучерашње саопштење са британског универзитета Оксфорд, гдје је установљена стипендија за студенте филозофије и социологије иранског поријекла, које носи управо име Неде Аге Солтан. Његова намјера није да врши врједносну квалификацију иранског клерикалног режима и његових поступака, већ просто да укаже на неке нелогичности које су се могле примјетити посвећивањем мало веће пажње аудиовизуелним записима које о трагичном догађају говоре.

Из простог разлога што је и напад на Ирану сусједни Ирак, некада такође представљан уз чврсте "пропагандне аргументе" и "снимке" постројења за производњу биолошког наоружања. Данас и главни актери тих догађаја признају, како су ти подаци и снимци били нетачни. Тони Блер треба да се нађе пред истражном комисијом тим поводом, а Џорџ Буш се давно оградио од инсценације, сваљујући одговорност на "непотпуне и нејасне податке безбједносних служби на основу којих је донио одлуку". Оба лидера су врло брзо почели да причају како је акција предузета због "свргавања злочиначког Садамовог режима", а оружје за масовно уништење више нико није ни помињао. Данас, зачудо, причамо само о нафти.

Напад на Ирану сусједни Ирак, некада је такође представљан уз чврсте "пропагандне аргументе" и "снимке" постројења за производњу биолошког наоружања

Велика количина пропагандних намјештаљки је била уочљива и у грађанском рату у БиХ, када нико није био заинтересован да се бави анализама снимака, или пренесе став српске стране по тим спорним питањима. Властима у Ирану нико засигурно неће дати прилику да јавном мнењу на Западу изложе своју верзију догађаја, јер искуство указује да смо овако произвођење симбола већ имали прилике да видимо у случају Садама Хусеина.

Украдена душа Неде Аге Солтан, само је још једна кап у чаши јавног мнења, којем се треба што увјерљивије оправдати план за војни напад и свргавање клерикалистичког режима у Ирану. Зато чињенице шта се заправо десило тешко да ћемо утврдити, нити ће ико више и причати о томе.