Небојша Вукановић: Администрација некад и сад

Због страначког запошљавања и непотизма непрекидно се повећава број радника у админстрацији, владиним агенцијама и јавним предузећима, а са друге стране све је мање запослених у привреди и реалном сектору. Колико је тренутна ситуација тешка најбоље се може схватити ако се плате број запослених у привреди и администрацији упореде са статистичким подацима из 1990. године. […]

уторак, март 11, 2014 / 11:02

Због страначког запошљавања и непотизма непрекидно се повећава број радника у админстрацији, владиним агенцијама и јавним предузећима, а са друге стране све је мање запослених у привреди и реалном сектору.

Колико је тренутна ситуација тешка најбоље се може схватити ако се плате број запослених у привреди и администрацији упореде са статистичким подацима из 1990. године.

Уочи рата, почетком 1990. године највећу плату у Требињу имали су инжењери у Индустрији алата који су мјесечно примали стартних 3 280 нових Марковићевих динара, што је износило око 500 њемачких марака. Економисти и правници примали око 3 000, а плата инжењеру у Хидроелектранама на Требишњици износила је 2 570 динара. Професори су били јако цијењени у друштву и имали су плату као и љекари у требињској Општој болници, око 3 200 динара, док су медицинске сестре имале мјесечну накнаду од 1 700 до 2 200 динара.

Најниже плате у Требињу уочи рата имали су конобари и општински службеници. Општинска администрација скупа са Пореском управом и СДК, тадашњом Службом друштвеног књиговодства, имала је 170 запослених а просјечна плата била је свега 1 022 динара или око 150 њемачких марака. Правници и економисти у општини са 1 350 динара имали су мању плату од шумара, поштара и полицајца, а били су боље плаћени само од конобара и чистача улице који је примао свега 800 динара.

Индустрија алата прије рата била је гигант са 4 000 запослених радника, а бивши директор Милан Грубач каже да су само њени доприноси и порези могли сервисирати рад цијеле општинске управе. "1990. године Индустрија алата је била на врхунцу моћи, са погонима у Посушју, Невесињу, Хуму, Равном и Грахову имала је 3 970 запослених а плате су биле пуно веће него у администрацији и ванпривредним дјелатностима. Неки радници на специјалним алатима ако би пребацили норму могли су имати већу плату и од инжењера, а 90% произведеног алата извозило се у Њемачку, Шпанију и Америку. Били смо гигант на коме је почивао цијели град и подржавали смо све активности у граду. Данас је нажалост у Индустрији алата остало свега око 600 запослених радника са минималним платама, а предузеће је и са великим дуговима некако опстало прије свега захваљујући некадашњем имиџу и квалитету производа."

Данас је у Индустрији алата ради свега шестина од предратног броја радника, а више хиљада производних радника у Новотексу, Металцу, Неимартству, Леотексу, Финалеремонту и другим угашеним предузећима завршило је на улици након неуспјешне приватизације и стечаја.

Логично је било очекивати да се са смањењем привреде и броја радника у реалном сектору смањи и број радника у администрацији, али ипак десило се супротно. И прије рата било је планова да се смањи прегломазна локална администрација, али упркос сталним обећањима политичара да ће смањити трошкове број чиновника непрекидно расте.

Када је 2004. године Доброслав Ћук постао градоначелник за плате администрације из буџета се издвајало се 2 200 000 КМ, да би на крају његовог другог мандата 2012. издвања била утростручена и достигли су 6 300 000 марака. Његов насљедник Славко Вучуревић најављивао је челичну метлу и смањење трошкова, али је већ у првој години свог мандата запослио 50 нових радника, а буџетска издвајања за плате повећана су на 8 470 000 марака. Осим одборника СДС-а, ПДП-а и Покрета за Требиње у градским јавним предузећима почеле су радити и њихове супруге, кумови и блиски рођаци, а међу њима је чак и седам дама са одборничке листе ПДП-а. Градоначелник каже да води рачуна о равносправности полова, али да не ради под притиском и да се радници запошљавају у складу са законом. "Те даме које су почеле радити ангажоване су као стручњаци, а сасвим случајно су биле и на листи моје странке пред локалне изборе. Тачно је да сам најављивао смањење чиновничког апарата, али ипак то нисмо урадили због социјалне сигурности у граду. Запослили смо одређен број стручањака, као и неке одборнике и људе са листи владајућих странака али све је урађено у складу са законом и након расписаног конкурса. Нови радници јесу додатно оптерећење за буџет, али морали смо освјежити администрацију"

Да би одржао пренапрегути буџет и исплатио плате гломазном чиновничком апарату, градоначелник Вучуревић прошле године узео је 3 600 000 марака кредита те продао вриједне некретнине у центру града. Од 2004. до 2014. године буџетска издвајања за плате у Требињу повећана су за 400%, са 2 200 000 на 8 450 000 марака. Са друге стране на евиденцији Завода за запошљавање налази се више од 5 000 људи који траже посао. "Ситуација је алармантна, систем је неодржив и води нас у провалију. Све ово може некако и функционисати само док буде вриједних некретнина за продају и могућности узимања комерцијалних кредита код банака, а послије тога ће наступити хаос по аргентинском моделу" истиче Милан Грубач, бивши директор ИАТ-а и предсједник Удружења послодваца РС.

Требиње је нажалост само један у низу примјера неодговорног и бахатог понашања домаћих политичара који злоупотребљавају своју функцију да би се обогатили, запослили родбину и партијске сараднике. Намети слабашној привреди стално се повећавају како би се подмириле потребе админитрације, па је производња и број радника у реалном сектору све мањи.

Колико је гломазна администрација оптерећење за Требиње најбоље се види поређењем са другим општинама. По последњем попису Пале имају нешто мање становника од Требиња, а буџет ове општине износи свега 8 068 000 марака јер немају ХЕТ и накнаду за потопљено земљиште. Када би ова општина имала број запсолених као Требиње цијели буџет трошио би се само на плаћање запослених у администрацији, и ниједна марка не би остала за инвестиције.

Требиње некако опстаје захваљујући ХЕТ-у, Електропривреди и накнадама за потопљено земљиште, али је већ сада јасно да је систем неодржив уколико се неодговорни политичари не уозбиље и престану са непотизмом, партијским запошљавањем и гомилањем администрације.



0 КОМЕНТАРА

  1. Vukanovicu svaka ti cast.. jos dok si bio nepoznat i radio kao novinar na BN-u ja sam pratio tvoj rad i tvoje priloge! Svaka ti cast.. da zivim u Trebinju glasao bi za tebe, jer jedino u tebi vidim promjenu, al ne samo za grad Trebinje vec za citavu Republiku Srpsku! Pozdrav iz Prijedora.

  2. Nema potrebe za ovim moj Vukanoviću,svi su oni isti,i zakone su prilagođavali sebi jer kako objasniti primjer iz Foče gdje je bivši načelnik primio 16 ljudi BEZ KONKURSA u opštinu i kad su ih otpustili ovi novi ( jer nemaju gdje svoje da ubace) radnici su ih tužili i sud je presudio da se vrate na posao.Znači zaključak je da KONKURS kao osnovni dio u zapošljavanju u Javnim ustanovama više ne važi nego samo stranačka pripadnost.E dok je tako a tako će biti dok se ne doživi katarza cijelog društva nemamo se čemu nadati mi koji nemamo stranačke knjižice. Pa vidiš da je i ovaj samo “malo osvježio administraciju” ….

  3. Тачно,јер човјек који је једно причао прије а друго после избора или је Милорадов плаћеник или експеримет.
    Само рушење цјелокупног система политичких кловнова може зауставити даље пропадање.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *