Не стојим, али мислим, дакле, постојим!

Били смо на отварању првог експерименталног филмског фестивала о особама са инвалидитетом у бањолучком Дому омладине. Пише: С. Маџарић Па пожурите, након што ово прочитате још увијек стигнете погледати барем један филм. За наслов смо искористили паролу хуманитарне организације "Партнер", која је поводом десетогодишњице свога рада и организовала овај фестивал. И заиста, тешко да бисмо […]

четвртак, мај 12, 2011 / 15:09

Били смо на отварању првог експерименталног филмског фестивала о особама са инвалидитетом у бањолучком Дому омладине.

Пише: С. Маџарић

Па пожурите, након што ово прочитате још увијек стигнете погледати барем један филм. За наслов смо искористили паролу хуманитарне организације "Партнер", која је поводом десетогодишњице свога рада и организовала овај фестивал. И заиста, тешко да бисмо осмислили наслов са снажнијом поруком од ове.

Циљ фестивала је да на афирмативан начин приближи проблеме лица са инвалидитетом, без сажаљења, као и да ширу јавност упозна са овом проблематиком. Поред умјетничког садржаја, жели да прикаже свакодневна искуства особа са инвалидитетом са нагласком на њихове способности, не на недостатке.

Разговарали смо са потпаролом агенције "Партнер", Вањом Чолић која нам је представила програм фестивала којега чине шест филмова из БиХ, три филма из Србије и по један филм из Финске и Ирске.

Важно је истакнути да ће РТРС, као медијски покровитељ фестивала у наредном периоду емитовати све филмове из програма фестивала, тако да ће и шира јавност имати прилику да их погледа, што је још један допринос у подизању свијести јавности на виши ниво о особама са инвалидитетом.

На наше питање да ли су задовољни простором гдје се одржава фестивал, добили смо одговор да већи амфитеатар у Дому омладине није адаптиран за кориштење особама са инвалидитетом, али да ће до наредне године и тај проблем бити ријешен, тако да ће већи број гледалаца моћи да присуствује фестивалу.

Искористили смо прилику да питамо госпођицу Вању Чолић, која је активна и у Савезу омладине особа са инвалидитетом, каква је тренутна ситуација на Универзитету у Бањој Луци, и да ли је у функцији канцеларија за подршку. Према њеним ријечима, канцеларија нажалост није у пуној функцији, али каже да су кроз одређене пројекте успјели да опреме рачунарски центар који студенти могу да користе, те да често имају различите радионице за лица са инвалидитетом, мада је за сада све још увијек на волонтерској бази. Чолићева истиче и да још увијек није ријешен проблем запошљавања особе која би радила при том центру, пружала корисницима потребне информације и помоћ.

Надамо се да ћете посјетити овај заиста, дивни фестивал и осјетити ту пријатну атмосферу коју смо ми имали прилику да осјетимо. Поред тога имаћете прилику да се упознате са радовима различитих радионица у организацији удружења грађана која пружају подршку лицима са инвалидитетом, као и да добијете брошуре са додатним информацијам, које ћете моћи пренијети другима, те да и на тај начин подржите један овакав пројекат.

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Да, и то је трагедија ове власти, лица са инвалидитетом се држе на тих срамних 41 км, овдје муку муче такве особе да добију пребивалиште у федерацији, да би могли користи доле помоћ која је до 400 км…срамно, од килаве федерације толико, а од нашег бољег ентитета десет пута мање…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *