Напредњак длаку мијења, али радикала никада

Неколико разлога због којих је Милораду Додику бољи Томислав Николић од Бориса Тадића. Пише: Дани(ј)ел Симић Обећао сам једном момку који излази на локалне изборе, написати нешто на тему дебакла налицканог Манекена Боте, а тријумфа маторе ђедусине Томе Гробара. Било је то, мислим, првог дана протеста за Пицин парк. Сад нема ни протеста, ни парка; […]

среда, август 8, 2012 / 18:54

Неколико разлога због којих је Милораду Додику бољи Томислав Николић од Бориса Тадића.

Пише: Дани(ј)ел Симић

Обећао сам једном момку који излази на локалне изборе, написати нешто на тему дебакла налицканог Манекена Боте, а тријумфа маторе ђедусине Томе Гробара. Било је то, мислим, првог дана протеста за Пицин парк. Сад нема ни протеста, ни парка; али има повода.

Осим мог обећања да ћу то учинити, предсједник Српске је отишао да се први пут званично сусретне са човјеком, чијег противкандидата је лично подржао присуством на митинзима. И изјавама мимо митинга.

Западним новцем дегенерисани умови, након шока усљед сабирања гласова, здушно су захистерисали своје апокалиптичне визије дјеловања Томе Николића на мјесту предсједника Републике Србије. То је све разумљиво, пошто некако морају оправдати, не само своје радно мјесто, већ своје постојање међу јединкама људске врсте уопште.

Онда је освануо и дан након побједе. И дан након инаогурације. И након промјене оријентације Милошевићевог малог од палубе. Свануло је и након што је формирана Народна скупштина, и након што је изгласана Влада Србије. И, сада, ти дани неумитно настављају да свањавају. Мислим да је и јутрос опет свануло.

Кетрин Ештон: Нека неко пође са мном, не знам како он изгледа

На крају, непажња шефице дипломатије Европске заједнице, која је по општем образовању изгледа веома близу Хилари Клинтон, открила је пред укљученим камерама један веома занимљив детаљ. Као што Хилари Клинтон, поред свих напада на Русију и њену политику, није знала у предизборној кампањи против Обаме рећи како се зове и презива фаворит на тамошњим предсједничким изборима (Димитриј Медвједев); тако ни Кети (како је Борис звао приликом посјете у Београду), није знала како нови предсједник Србије уопште изгледа.

С друге стране, демистификовало је еуропејске кадрове као неку екипу која је паметна, начитана и зна шта ради. Обични су то имповизатори, који не би знали о овом дијелу свијета ништа, да им није дебело антисрпски излобираних савјетника.

На најбољи начин обесмислило оне монетарне полтроне, који се баве самоупљувавањем српске државе и народа, а који су покушавали направити атмосферу у којој Кетика гризе нокте до крви, пратећи изборну трку у Србији. Ако побиједи рахметли-радикал умјесто Бокија, има одма’ да нареди бомбардовање као 1999…

Све те глупости су најбоље демантоване управо тим данима који су осванули. И наставиће то да раде. Тома Николић је при овој посјети показао, не само да Србији не треба љепши предсједник, већ да и у Европи има много ружнијих политичара од њега. Чак и ако су женског рода.

Вјероватно се сјетио играчки својих унука, и рекао јој: Хелоу Кети.

Хелоу Миле

За Србију је Томислав Николић већ одавно показао да је педесет хиљада свјетлосних година бољи предсједник од Бориса Тадића. Знамо ми да је то све мазање очију и да ће наставити да му Српска напредна странка буде приоритет, али Тома је поднио оставку на мјесто шефа те политичке партије. Зашто ником другом, сем Путину, није пало на памет да уради такву ствар?

За Косово, Војску Србије, те друге угрожене полуге државности, тек ће се видјети ефекти промјене власти, али, што се нас тиче, освану толико дана, а овај се у име Србије нигдје није извинио. Камо ли да га је други попљувао и пружену руку одбио, без и помишљања да учини исто у степену извињења.

А то је био Ботин заштитни знак, такорећи.

Колико то смета онима који Србију не воле и признају Косово, најбоље говори спин од прије неки дан, када Хрватска радио-телевизија у свом дневнику прозива и Николића и Дачића, да „нису прихватили пружену руку предсједника Јосиповића“.

То што се овај обраћао прослављајући највећи геноцид од Другог свјетског рата, са 280.000 протјераних Срба и ко зна колико побијених, попаљених, силованих и попљачканих; то није проблем. Вјероватно је његов недолазак на Томину инаогурацију још рјечитији гест љубави и помирења, само ми не разумијемо језик којим се говори у Загребу.

Е, сад Миле

Николић је вишеструко кориснији Милораду Додику и Републици Српској, наравно, ако вјерујете да предсједници раде у интересу својих држава. Као прво, Томислав Николић, односно владајућа коалиција са новим шефом СНС, Александром Вучићем, успјела је у ономе што сам ономад у Амплитуди савјетовао Милораду Додику.

Подсјећања ради, апеловао сам на њега да „То што је скомрачио по митинзима Бориса Тадића, искористи кроз свој утицај, па да се ЛДП Чедомира Јовановића не нађе ни у једној полузи власти у Србији“.

Тад се очекивало да ће, чак и ако Тома побиједи, што сам у тој истој емисији предочио као логичнију опцију, ипак власт формирати са Борисовим дизгинима.

Касније се Додо заиста сјетио оног двобоја са Јовановићем у Танјугу и притиснуо у постизборној комбинаторици другог круга и Дачића, па је овај изјавио да ће добро да размисли како може у коалицију са онима који за Републику Српску говоре да је геноцидна творевина. На крају је друг Дачић и отишао на другу страну, која ће, ако буде среће и памети, ЛДП коначно вратити тамо гдје јој је и мјесто – испод цензуса.

Ово све не би било могуће са Борисом Тадићем, који би сигурно увукао ЛДП у власт. То се види и према томе што су и поред исподцензусног дебакла у Београду (који, иначе, промовишу као своје главно „урбано“ упориште) Чедисти ипак остали у градским органима које води Ђилас Драган.

То исто неће ићи код Томе-Вучића, уколико одлуче касније да и у Београду сруше власт, таман док се иста запетља у своје Бус Плус малверзације.

Е, сад Српска

Не треба заборавити да је Томислав био вадикал. Односно радикал ако се изговори из уста Војислава Шешеља. У периоду када је Воја Војвода отишао у Шевенинген на конак и ‘рану, нико у постпетооктобарском политичком простору није помињао Републику Српску и неправду коју јој наносе високи и ниски представници, већ Вучић и Николић.

Потоњем стварно треба одати сваку могућу почаст за оданост, колико је он само предано чувао фотељу шефа странке. То га је два пута коштало предсједничке титуле, да би Шешељу окренуо леђа, кад и овај њему. Оног тренутка када је одбио да прихвати реалитет, и пожелио из затвора у Хагу Томину главу.

Тому Гробара су нападали најцрње због промјене ставова, при томе заборављајући да је тај његов потез оно што је идеолошка машина „Друге Србије“ истицала као највећу врлину. Да престанемо са бајкама о Небеској Србији и својој морално-ратничкој супериорности, те погнемо главу и зарад опстанка се покоримо моћном и агресивном Западу.

(надати се привремено)

Стидно крзно

Николић не може тек тако да заборави програм уједињења свих српских земаља на Балкану, који је бранио и у тренуцима када је то било потпуно самоубилачки. Самим тим ни сад, као перјаница европејства, неће заборавити Српску кроз своју скривену агенду српства. Прво напуштање граница земље којом је завладао (незванично додуше) било је прелаз преко Раче у Републику Српску, гдје је дао интервју на БН ТВ.

То Тадић никада не би урадио! Чим је тај изабран, отишао је у Вашингтон, те када је исцрпио све нижеразредне административце с којима се могао срести, остао у „приватној посјети (!)“ још неколико дана. У крајњу руку, за разлику од Демократске, напредна странка испред имена има одредницу српска…

Мој став је да је њему и Вучићу додијало да загријавају стативе, те да непрестано буду најјача политичка странка у Србији, а да власт изгубе послије избора јер „немају коалициони потенцијал“. Два пута прије тога је Томислав увијек побјеђивао у првом кругу. Овај трећи, финални пут, у старту је био лошији. Требало је одмах знати да ће побиједити..

Лични утисак

Имао сам прилику код његовог првог наступа против Бориса Тадића, да разговарам са Томом. Ја сам за њега вјероватно био неки балавац који је дошао у друштву некаквог Пољака из Виборчаје газете, а који га је третирао питањима као да је рођак Адолфа Хитлера.

Мени је тад оставио утисак прилично сировог човјека, али који тачно зна шта је политика, како функционише државни апарат и који зна шта су међународни односи. Човјека који зна шта мисли и шта мучи обичног човјека, те који политику не доживљава као естрадни полигон за лијечење својих метросексуалних комплекса. Укратко, много озбиљнији човјек и политичар од Бориса Тадића.

Знам да Милету није заборавио троструку подршку Тадићу, али знам и да има заметак своје странке овдје. Мало ометен у развоју додуше, али треба разумјети и Милета са чисто прагматичне стране једног властодршца.

Исто тако и Тома треба да схвати да било која странка која има јасну команду у Београду, у Српској традиционално не може преко 20% да пребаци. То су остали комплекси из рата, кад нам је Слободан Милошевић, због „мира који нема алтернативу“, увео санкције и тјерао нас да потписујемо шта он хоће.

Аманет за крај

Додоова подршка Бокију је болила, зато што се Томиним присталицама природно више свиђа Додик. Њих два могу много озбиљније да сарађују, јер Тома сигурно неће завртати руку Додику, да се не свађа са Лагумџијом и послуша шта му каже већ заборављени кловн, по имену Валентин Инцко.

А Тадић и Јеремић су то радили…

И, главни захтјев за скидање високих представника, Додик је презентовао Николићу. Никад то нијесмо чули да је у два мандата молио Тадића. Просто зато, што ће код Николића то наићи на плодно тло и биће му много вјернији савезник на очувању и одржављењу Српске, него што би Ђилас, пардон, Тадић Борис икада могао бити.

Очекујем да ће предсједници скупштина још опитомити атмосферу, да неће ништа мање бити већи ватромет кад буде долазио Тома, као што је био када је исту ту мапу потписивао Бота, те да ће се испоставити да ће Николић бити бољи за Српску него што је то био Војислав Коштуница. А то је већ веома тешко остварити.

Зато би било добро, ако ништа друго, да прва тачка у тим мапирањима специјалних и паралелних веза буде, да ни предсједник Српске, ни предсједник Србије, не смију јавно подржати неког на изборима. А, валахи, ни премијери.

Нема нико право свађати народ, због својих партијаша у мало више управних одбора.

Видимо се у септембру!
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Мислим да је додику одзвонило, и то наше изгубљено вријеме са погрешним политичарем ће нажалост најскупље коштати нас Србе у РС!

    Сви они политичари који су се китили лажним национализмом и патриотизмом прије или касније као очерупане кокоши заврше у бљутавој супи, од милошевића, драшковића, па до додика…политичке поене скупљали на лажном национализму, сад скупљају ко шта стигне!

  2. Не знам шта вам је тачно Тадић толико згрешио,за функцију председника био је идеалан…не знам ни шта очекујете и од Напредњака собзиром да нема претеране разлике (нити је може и сме бити) у односу на ДС,собзиром да су им политички светионици исти.

    Исто и око тог ЛДП-а…није речено да је Српска геноцидна,а њихове тезе из кампање (о функционалном образовању и департизацији) су и више него прихватљиве.Собзиром да ће и Напредњаци морати да повинују леђа и више него ДС и ЛДП да би остварили оно што су обећали,не видим разлоге за одушевљеност,са овим проевропским бар знамо ко је газда.

    Колико је Тома “бољи” од Тадића…па није нимало,на ионако контроверзну прошлост,надода пар непромишљених реченица и уназади односе са свима.

  3. Autoru svaka čast za ovaj tekst.Baš sam se slatko nasmijao na izrazu matora đedusina.
    Mislim da je promjena vlasti u Srbiji početak kraja vladavine Dodika i njegovih trabanata.I vreme je da se to jednom dogodi.I Dodik je svjestan toga i pokušava da spasi što se spasiti da.Učinio je mnogo nepromišljenih poteza u izbornoj kampanji u Srbiji, svrstavajući se na stranu Borisa Tadića i ako ga je sadašnji predsjednik Srbije molio da ne podržava nikoga.Sada Dodik odlazi da moli za svoj politički opstanak.Mislim da je za sve kasno.Krajnje je vrijeme da i kod nas dođe do promjena.One su neminovne.Što prije to bolje.

  4. Велика је штета за односе Београда и Бањалуке да постоји дисхармонија. Зато је неопходно да овдје на власт дођу они који ће без его баријера сарађивати с новом гарнитуром на власти у Београду. Наравно, не мислим на клонове комуниста.
    Добро обавјештени извори кажу да је највећи мотив за овај састанак покушај договора око Телекома, који би требао да инвестира у Пицином парку. Наредни период ће показати да ли је Тома узео коферче. По изразу лица друга Предсједника, чини се да није. А улог је велики, 200 милиона КМ. Новца за који није лако доказати поријекло. А да је остао БоТа, све би ишло као с вазелином.

    Мислим да грађани Српске гријеше када очекују да је промјена власти у Србији крај Милорада Додика и више од 40 хајдука. По истој логици можемо очекивати значајан раст популарности Комунистичке партије малог Перице. Ништа се само по себи неће десити, уколико не увјерите своје комшије, кумове, пријатеље да је битно да изађу на изборе и гласају за било коју партију опозиције. Ако се то не деси, он има механизам да остане и даље у позицији.

    “Тек кад је Хитлер дошао на власт 1933. године, нацисти су схватили да би аутопутеви могли бити корисни за остваривање њихових циљева………….Тежило се томе да вијест о грађевинским активностима власти допре до свих грађана Њемачке.”

    http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Istorijska-zabluda-nacista-o-autoputevima/88423.html

  5. Како сада ствари стоје Симић се самопрепоручује да преизме бгигу о дјетету ометеном у развоју (СНС-у) јер му се за сада не зна отац.

    Елем, дубоко се не слажем са Симићем гледе Николића.

    1. Некидан је била ”обљетница” Олује, а Гробар ни да гукне. Тадић је редовно поводом тог дана изјављивао да је ријеч о етничком чишћењу. На тој обљетници је био Вељко Џакула, којег је Гробар позвао на своју инаугурацију, а није било Милорада Пуповца за којег, јелте, није било позивнице на ту исту инаугурацију.

    2. Некидан два војника погибоше. Врховни командант и министар одбране ни мукајет. Као да се ништа није догодило. А сјетите се прије пар мјесеци сличног случаја. Они су Тадића и Шутановца разапели на крст (с правом).

    3. Хапсе неке банкаре, а министар финансија у њиховој влади је човјек који је последњу деценију био тај који је уређивао банкарски сектор.

    4. На КиМ Србима је горе него икад, а Гробар још ништа не износи као план за Косово. Осим што је изјавио да више никада неће бити предсједник у Приштини. Када то каже Чеда онда вјешај.

    5. По признању премијера, Србији су потребне три милијарде евра како би дочекали крај године без потреса. Пара нема на видику, а од кредита који је Гробар тражио од Путина нема ништа. ММФ ће тражити стезање каиша, смањење пензија, а то ови популисти не могу себи приуштити. Јебаће их Кркобабић.

    Нисам ја баш сигуран да је Додик у Србији непопуларан, па ми се чини да би у евентуалном сукобу Николић имао више штете.

  6. drazen78bl,
    Ништа се само по себи неће десити, уколико не увјерите своје комшије, кумове, пријатеље да је битно да изађу на изборе и гласају за било коју партију опозиције.

    Не било коју (није свеједно), већ треба само да гласају за СРПСКУ НАПРЕДНУ СТРАНКУ. Остале се, ионако, не разликују од СНСД-а. А Србији је то циљ, управо због тога је и основана Српска напредна странка у Републици Српској.

  7. симо можда си нешто и у праву ал заборављаш ону декларацију о сребреници и све који су је подржали знамо гдје је тома био

  8. Мени је драго прочитати да се неко брине за неке озбиљније идеале од пословних објеката и утаљивања кроз неке приватизације. Јако ми се допада идеја да нико на функцији у РС, не може подржати политички никога у Србији, као ни они што су на функцији у Србији не могу никога пред изборе подржати у РС.

    Овај Симо СПО ми је скроз симптоматичан. Јеси ли ти неки професионални политичар или теоретичар завјере? Откуд ти знаш све те ствари?

    Мене је Борис Тадић неописиво нервирао и сваку је битку изгубио, укључујући и ову за предсједничке. Не воли народ типове који се увлаче у дупе странцу. Ко воли да му вођа буде дупеувлакач?

  9. добровољац, 09.08.2012. 12:59:50
    ”…ал заборављаш ону декларацију о сребреници и све који су је подржали знамо гдје је тома био”

    Био је и Чеда на истој страни. Ни он није гласао за декларацију о Сребреници.

  10. додик је популаран у Србији једино код оних паора по Војводини оних колониста поријеклом из крајишких вукојебина!
    Остала раја се кида од смијеха циркуском пајацу какав је додик у политици, једино још има неки утицај у јсдп партизан, тамо га користе због лове коју доноси за њихове клубове, а код просјечног београђанина додик је исто што и суљо угљанин и још горе од тога!

  11. Кифла, 09.08.2012. 13:05:30

    ”Мене је Борис Тадић неописиво нервирао и сваку је битку изгубио…”

    Колико ме памћење служи Тадић у предсједничким биткама води са 2:1 против Гробара.

    ”Не воли народ типове који се увлаче у дупе странцу”

    Ја мислим да је управо обрнуто. Ко се више увуче Путину у дупе тај је код Срба популарнији. А Путин је, јелте, странац.

  12. Одличан текст господина Симића,духовито,бритко и читко. Наравно да је суштина свега да ко год био на власти у Србији или Републици Српској,мора најближе сарађивати са оним преко Дрине.Један смо народ,и то народ који је доведен до границе биолошког опстанка,сада свака већа неслога може значити потпуну пропаст.Памет у главу!Надам се да ће брзо доћи дан када Срби са обе стране Дрине неће на изборима бирати мање од два зла…

  13. Па, није додик због српског народа “ходочастио” у Београд и мољакао Николића за опроштај и “добробит” Републике Српске и народа на овим просторима! Ишао он због свог блага по Београду и Србији. И због слатке власти коју би да задржи довека, а председника Србије и Паралелне и специјалне везе са Србијом “употребљава” као “транспарент” пред неуким бирачима и народом у Репубици Српској…

    Не лаје кера због села – каже наша стара српска мудрост!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *