Наочари су на носу: Наранџаста диоптрија професора Влајкија

Као и за вријеме свог (Комшићевског) потпредсједниковања у име хрватског народа, када је сваке јесени најављивао “наранџасту револуцију” у прољеће, Емил Влајки обнародује нову опсервацију усмјерену против опозиције.

среда, октобар 18, 2017 / 06:25

Испод слиједи текст Емила Влајкија

Опозиција у Републици Српској је свакако најчуднија на свијету. Против власти дјелује политичким гафовима и глупим потезима, ради мимо свега оног за што им је народ дао мандат, а опозиција је једино самој себи јер својим поступцима константно јача власт.

Нема власти на свијету која такву опозицију не би пожељела. По свом дјеловању је инцидентална као да добива упутства од западних центара за психолошко ратовање, а разорна је по штети коју наноси властитој земљи. О њеном анти-политичком дјеловању би се могла написати читава књига, народ је упорно кажњава већ више од десет година не гласајући за њу, а она упорно по своме, верификујући тако Фројдову теорију о нагону за самоуништењем.

Тешко је набројати све гафове које је починила. Неки су крајње смијешни, а други, опет, погубни. У свјетску антологију политичких глупости засигурно ће ући њена измишљена прича о невидљивом килограму злата којег је наводно, у Русији садашњи предсједник Републике добио као мито. Аутори ове невиђене глупости нису схватили да на тај начин, не само да су хтјели окаљати предсједника, већ и руске власти!

Неки други поступци опозиције подсјећају на најцрње дане анархо-либерализма. Опозиција је, наиме, годину дана “принципијелно” излазила из скупштинске сале када се у њој налазила предсједница владе. Ко јој је дао мандат да се оглуше о основне принципе парламентаризма? Умјесто сучељавања, изабрала је бојкот, не предсједнице, него себе саме и омогућила властима да се комотно осјећају. Па да је барем у тој “принципијелности” остала до краја. Јок! Однедавно је одлучила да не буду више “принципијелна” па је поново у истој сали са предсједницом! Очито може јој се, овако фрустрирано размаженој.

Њен анархо-либерализам је почео попримати неугодне размјере. Својим најновијим поступком жели обезвриједити сваку парламентарну процедуру физички онемогућавајући рад Народне Скупштине! Као опозиција, тврди да је у праву што тако поступа. Да ли то значи да свака опозиција у будућности, када мисли да је у праву, може физички онемогућити рад Народној скупштини? Или је само ова садашња у праву, а ниједна друга опозиција убудуће то неће бити?

Буни се што ју је полиција спријечила да и даље онемогућава рад Скупштине. Ту је вјероватно у праву. Народна скупштина би требало да упосли више радника за обезбјеђење. Па када опозиција покуша да онемогући рад парламента, да их ти заштитари, једног по једног, изнесу напоље како се то ради у Скупштини Србије!

Оно, међутим, што опозиција још увијек не ради, потпомаже даљњем урушавању државности Републике Српске. Референдум о неприхватљивом антисрпском понашању Уставног суда БиХ, те Суда и Тужилаштва БиХ, опозиција није подржала прије двије године. Тачно је да привремено заустављање тог процеса није у складу са правно одређеним временским ограничењима. Али таква ствар, од фундаменталног значаја за опстанак Републике Српске, по свом визионарству превазилази постојеће правне оквире. То је политичка, а не правно обавезујућа одлука.

Садашња власт никада од тога није одустала, али је, у функцији констелације међународних односа, чекала прави тренутак који се са каталонским референдумом видљиво појавио. Ако је Каталонија могла прогласити независност, па ту политичку одлуку замрзнути иако устав Каталоније, правно, то другачије одређује, нема никаквог разлога да се тај поступак не примијени и код нас.

Предсједник Републике Српске је то јасно схватио и одлучио се на такав корак. Али му је за тако тешку одлуку требала, и треба, подршка свих парламентарних странака. Опозиција, за сада, међутим одбија да се на службеном Скупштинском засједању томе придружи. Тиме омогућава двије ствари.

– Продужава антисрпско дјеловање споменутих институција БиХ;

– Испуњава жеље “међународне заједнице” која “рукама и ногама” подржава антисрпско дјеловање Уставног суда БиХ, те Суда и Тужилаштва БиХ.

Врло је извјесно, да ће опозиција наставити са таквим антинародним ставом, као и да ће, у жељи за освајањем власти, испровоцирати низ нових инцидената настојећи да онемогући рад легалних институција Републике Српске.

Наравно, хоћемо да вјерујемо да опозиција то ради, не по диктату оних извана, већ да, сва фрустрирана, хоће да ванинституционално некако дође до власти. Ако, дакле, то несвјесно ради, можда ће јој Бог и опростити (“опростите им јер не знају што раде”, Библија), али народ то сигурно неће, а неће ни хисторија.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *