Након Шарлотсвила, сад би уклонили и споменик Дражи у Либертивилу

Жив је Каргановић, умро није! Након дуге паузе у јавном простору, Стефан Каргановић се јавља са текстом који указује на иницијативу за уклањање споменика Драгољубу Дражи Михаиловићу у Либертивилу, ентитет Илиној, САД.

петак, септембар 1, 2017 / 05:37

Без обзира шта ко мислио о Стефану Каргановићу, ову вијест објављујемо јер сматрамо да је потребна.

КАКО СЕ У АМЕРИЦИ ПОТКИВАЈУ ЖАБЕ

Видела “босанска” жаба у Америци да се у Шарлотсвилу коњ поткива, па и она дигла ногу. Амерички Срби, и њихови сународници широм света, пре неки дан су сазнали — захваљујући циркуларном писму вредне српско-америчке активисткиње, госпође Александре Ребић — да су 17. августа ове године неке бошњачке организације у САД, очигледно надахнуте недавним уклањањем статуе у Вирџинији, намислиле да моментум тих контроверзних догађаја искористе и претворе политички ћар за себе. Наиме, ти кругови, који се не одликују нарочитом бистрином или креативношћу, одлучили су да покрену иницијативу за уклањање у градићу Либертивил, недалеко од Чикага, држава Илиној, споменика подигнутог пре више деценија у част генералу Драгољубу Михаиловићу.

При том, није згорег споменути и то да се споменик генералу Михаиловићу у Либертивилу налази на територији српског манастира Светог Саве, на земљишту које је приватна својина српске православне епархије.

Бизарно образложење за ову иницијативу заслужује да буде наведено у целости, онако како се може прочитати на Фејсбук страни покретача ове акције, такозваних “Босанских Американаца”:

“АКЦИЈА: Помозите нам да уклонимо Дражину четничку статуу у Илиноју … потребно нам је три или четири добровољца (волонтера) да нам помогну да исчитамо и претражимо општинске уредбе у граду Либертивил, у држави Илиној … Потребни су нам легитимни разлози, коришћењем легалних средстава и ослањајући се на градске, државне и савезне законе, позивајући се на одвојеност цркве од државе, пореске олакшице чије уживање искључује политичку делатност, говор мржње, дискриминацију, величање ратних злочинаца, порицање геноцида …”

“Босански Американци” се затим, примерице, позивају на Члан 2-346. неког кодекса (не именујући тачно извор али имплицитно ради се о некој уредби града Либерттивил). Ту се, између осталих овлашћења “комисије за људске односе,” наводи њена дужност да “обезбеди право особа које живе, раде или намеравају да се настане у овом насељу да могу да купују, изнајмљују или користе некретнине без да буду изложене дискриминацији због расе, боје коже, вероисповести или порекла.”

Па затим, да би усмерили потенцијалне волонтере, наводе интернет упутницу на кодекс општинских уредби одакле би се, хипотетички, могли напабирчити правни аргументи за постизање задатог циља, да се уклони споменик Дражи Михаиловићу:

На крају, аутори иницијативе излажу свој стратегијски план:

“Као што Конференција председника општина и гувернера САД уклања споменике који су везани за Конфедерацију … и наша заједница у држави Илиној треба да се заложи за уклањање овог четничког и нацистичког споменика Дражи Михаиловића у Чикагу, који се ни по чему од оних првих не разликује. Он је ‘вођа Трећег српског устанка’, претходник босанског геноцида и нацистички колаборатер. То мора бити уклоњено!” (1)

Навели смо in extenso образложење “Босанских Американаца” за иницијативу коју покрећу да би се скептични читаоци уверили колико је — као што би се на колоквијалном српском језику рекло — “смути па проспи.” Међутим, та очигледна чињеница уопште није разлог да се преко овога пређе, као да се ради о не више од још једног балканског куриозитета. Сви који буду мало напрегли своје памћење присетиће се да је пре само неколико недеља било сасвим непојмљиво да би једној банди хулигана пошло за руком да усред Америке насилно уклони споменик не неком страном великану, него домаћем угледнику. И да ће гувернер државе Вирџинија и председник општине Шарлотсвил изричитим наређењем полицију држати на узди док силеџије раде свој вандалски посао. [2] И не само то, него и да ће  власти у суседним државама (попут Мериленда), још издалека престрашене од уличне руље — или можда на нечији невидљиви миг — почети самоиницијативно да уклањају све “увредљиве” споменике са своје територије.

Зато је госпођа Ребић потпуно у праву када у свом писму америчке Србе најозбиљније упозорава:

“Износим ову ‘Иницијативу Босанских Американаца’  на Фејсбуку да би нашу јавност подстакла да размисли о томе колико морамо бити будни. Не смемо остати равнодушни нити било шта примати здраво за готово. Ову ‘иницијативу’ да се из српског православног манастира Свети Сава у Либертивилу уклони споменик генералу Дражи  Михаиловићу треба да узму озбиљно не само српски родољуби него и Американци. Заправо сви који  схватају иронију овог покушаја када се има у виду ко су генерал Михаиловић и четници заправо били и шта су они учинили за Америку током Другог светског рата, у борби против нациста и фашиста. Молим вас узмите ово озбиљно и немојте се опуштати. Данас у Америци, црно је бело а бело — црно.”

Тешко би се ишта могло приговорити на ово благовремено упозорење, а поред тога и беспрекорну дијагнозу, што дугујемо госпођи Ребић. Само месец дана пре рушења у Шарлотсвилу, за ту успешну операцију Sturmabteilung-а — да им је као хипотетичка могућност била предочена — скоро сви би безбрижно одвратили да од тога нема ништа и да је и то “смути па проспи.” Па ипак, у Америци која убрзано клизи у масовно лудило, са већ видљивим обрасцима понашања и елементима Маове “културне револуције” из шездесетих година, таква ноншалантна претпоставка на наше очи, пре неки дан, показала се у потпуности емпирички неутемељеном.

Госпођа Ребић то трагично стање у које је утонула једна некада велика држава можда превише дипломатски описује као “црно је бело а бело — црно,” јер уствари ситуација је много гора од тога. У питању није просто огрешење о Конфучијев налог да у здравој држави ствари треба називати правим именом (мада је и на том пољу клиничка слика данашње Америке озбиљно мањкава). Стварност у коју гледамо — а то је и контекст у коме треба сагледавати овај намеравани насртај на колективну свест и светиње прекоморских Срба и њихових сународника у матици и свуда у свету — је пуни распад система. То је процес који се, између осталог, огледа у све већем потискивању формално још увек важећих институционалних норми у прилог неписаних правила непознатог порекла, која у растућој мери преовлађују у свим областима не само јавног него и приватног понашања и живота. Као у позној фази римског царства, нико се више и не гњави да “превазиђене” старинске институте попут устава и законских начела — укида. Они се једноставно игноришу, и ретко се ко више на њих обазире.

У таквој аномичној атмосфери, где неписана правила “политичке коректности” редовно поништавају писане одредбе устава и закона, довољно је да неко устврди да је нечим “увређен” да би бескичмењачке власти похитале да изађу у сусрет чак и најапсурднијим захтевима. Зато постоји барем теоретска могућност да би иницијатива бестидних потомака Ханџар дивизије за уклањање споменика генералу Михаиловићу — постхумно одликованом од стране председника Трумана за допринос антинацистичкој коалицији орденом Легије за заслуге (Order of Merit), највећим признањем које САД додељују странцима — споменика који су му подигли амерички грађани српског порекла, на приватном земљишту своје верске заједнице, могла да успе.

Колико је та доскора незамислива теоретска могућност — реална, то зависи у првом реду од моралне снаге и јединства српске заједнице у Сједињеним Државама, и шире у расејању. Бестидници су објавили свој план; времена за организовано и ефикасно противдејство има на претек. Први неопходни корак је надоградња сјајне акције госпође Александре Ребић да се обавесте сви сегменти српске јавности и мобилишу сви расположиви ресурси. Упоредо са тиме је будно праћење потеза супротне стране и аргументовано и енергично сасецање у корену сваке њихове нечасне иницијативе, пред било каквим форумом где би покушали да је покрену.

Пакосна реторика којом се служе “Босански Американци” зрачи отровним наслеђем Титоизма. Они нису творци опаке измишљотине да је први антиосовински герилац у Европи био нацистички сарадник, него су само њени узгредни и бедни, лешинарски корисници. Епизода са спомеником генералу Михаиловићу још једна је озбиљна опомена на морални данак који Срби непрекидно плаћају за безумно слеђење Чаробног Фрулаша из Кумровца. Може ли се јадним “Босанским Американцима” стварно замерити ако присвајају етикете и покушавају да исцеде политичку корист из изопачених мерила које су, пре њих, многи Срби одушевљено усвојили и поунутрашњили?



13 КОМЕНТАРА

  1. “Црни”,
    Поштујем Ваш став и у потпуности одобравам само једно не могу и нећу да прихватим. Ради се о усташкој “шаховници” и оној која то као није. А она која “као то није” почиње црвеним пољем. Та теза о не-усташкој шаховници је измишљена да срПи лакше прогутају и да се тјеше. Поријеклом сам из “СРБских Крајина” а у “лијепој њиној” сам се школовао. На свједоџбама и у “ђачкој књижици” је и у вријеме Броза стајала шаховница! Имам негдје међу својим папирима (родитељи су понијели , ја сам једва успио главу понијети) па могу доказати ову тврдњу. Исто тако ТВРДИМ да је њима апсолутно све једно којим пољем почиње јер за њих има само једно значење почињала бијелим или црвеним пољем.

  2. Ок Распућин слажем се и Ја да је и ова у поптуности усташка. Него сам хтјео нагласити како балије мисле да То нама Србима ће промаћи да им не смета Анте и усташка обиљежја по свијету а ударају усред УСА на човјека који је тамо званично херој. Ако су они тотални глупаци и затуцани и задојени мржњом па зар мисле да ће тај шупљак моћи проћи. Као нпр шупљак Сарајево мултиетнички град и слично.Иначе шупљаци су им дјечији на нивоу 5 основне.Али разоткривени су. А за текст могу рећи да је користан да се Срби увјере какве све форе и фазоне ови смрадови користе. НА све треба бити спреман. поздрав теби и осталим здравомислећим Србима, ко год шта мислио о нама, важно је шта Ми мислимо о себи. Онај коме је туђе мишљење о њему важније од свог, нема самопоуздања и осуђен је на пропаст. А то нам је комунизам оставио да се равнамо о мишљењу наших џелата о нама умјесто обратно.

    1. Слажм се да се користе “шупљацима” али им је та пропаганда пролазила и пролази. Муслимани се пропагандом користе слабије од ‘рвата којима та работа много боље иде. Па онда долазимо до нас против којих се сва та пропаганда и покреће и поставља се питање : Због чега смо ми шутјели сво вријеме? Не само шутјели него и , како кажете у коментару о филму “Корида” , снимали “Лепа села”. “Лепа села” је снимио неко ко је од ране младости глумио партизанске курире као и главни глумац Којо и од тог свог “рада” и више него пристојно живјели и живе. Рекло би се “дјеца комунизма”. Пресвучене комуњаре и “U”DBA-ши и данас владају Р. срПском и “матицом” а наш народ је и даље под утицајем и њихове пропаганде. Много је то пропаганде на плећа овог напаћеног народа а наши разно-разни “чувари” некако слабо одговарају на изазове али као и горе поменути “глумци” некако лако долазе до славе и богатства?
      Поздрав

  3. Ово прелази у епидемију, Бошњачка политичка елита користи модни талас као и увијек до сада у историји. (О томе пише портал Поскок:

    http://poskok.info/wp/progresivne-udruge-u-pohodu-na-spomenike-diljem-svijeta-na-redu-je-i-rasist-gandi/

    А као је до сада било:

    Дођу Турци они се потурче, оду Турци они још неко вријеме хоће да буду већи Турци од султана, све се надајући да ће се Турци вратити.

    Кад виде да од тога нема ништа, пригрле аустрогарског окупатора као најрођенијег, све упирући прстом и потказујући Србе као непријатеље црно-жуте монархије.

    Оду Аустроугари, дођу Југословени, они одмах уз краља. Већи Југословени од Александра. Оде краљ, дођу Нијемци и усташе, они одмах уз усташе. И још се цвијећем (елитом) хрватства прогласе.

    Дође Тито, они највећи титоисти, оде Тито, они и даље хоће заједничку државу са Србима, али овај пут само са овим Србима у Босни и у Херцеговини.

    Онда опет свежу заставе са Хрватима, ударе заједно на Србе, па се са Хрватима крваво порокају. Па им то буде мало, па ударе у међусобни рат.

    Па им се онда причини да ће Хилари побиједити, ето јавне подршке грађана из Сарајева. Кад видјеше да је побиједио Трамп, мало се ућутише, надајући се неком преокрету. Кад видјеше да од Трампове смјене нема ништа крену прича како су они били за Трампа, а Срби против. Сад кад се узјебало око Трампа, опет се ућутише. Чекају хоће ли бити смјене.

    А највише их збуњују добри односи Путина и Ердогана. Ударили би они против Путина да се додворе Америци, али се боје наљутити Таиба.

    Па се сад завадили са Туђманом џуниором. Ујутро оптужују Хрватску да је издала БиХ јер је повукла војску из Посавине, а послије подне исту ту Хрватску нападају јер је са својом војском извршила агресију на Бошњаке тако што је Србима напунила јаму у Мркоњић Граду.

    Сваки дан се слуша прича о агресији Србије на БиХ, на начин да је Благоје из Теслића агресиро Абу овог-оног из Јемена и Алжира.

    Јадан народ са таквом политичком елитом.
    Добро су се икако и одржали до сада.

  4. Пошто знам да ће се неко сигурно закачити за мој претходни коментар, а ја данас немам времена полемисати, одмах да поновим да сам горе описао бошњачку политичку елиту, а не бошњачки народ којег изузетно поштујем, али на жалост и жалим, јер видим ко их и куда води.

    Чак шта више, не брине мене пуно Бакир и његова политика. Мене брину они који за Бакира сматрају да је склон компромисима и виде га као толерантног политичара.

    Какви ли су тек ови други?

  5. ” када се има у виду ко су генерал Михаиловић и четници заправо били и шта су они учинили за Америку током Другог светског рата, у борби против нациста и фашиста”.
    Gospodjo Aleksandra Rebic, taj srbijanski general porazene i razbijene vojske, podcinjen odbeglom kralju i vladi moze samo imati bistu u krajevima sveta gde ljudi u potpunosti ignorisu nevazne kvislinge koji su u toku drugog rata ubijali vlastiti narod. Neka stoji tu gde je, i podseca nove generacije na kukavicluk i zlocin koji je djeneral pokazao , a njegova komita pocinila, nad Srbima.

    1. Џасмине,

      тог, како ти кажеш, неважног квислинга, Америка је одликовала највишим могућим признањем. Исто признање су добили на примјер, Де Гол и Жуков.
      Али и они су неважни, зар не, што’но каже Гњурац.

      1. А да су, умјесто Тита и партизана, у Југославији и/или Србији превагу однијели српски монархисти предвођени ђенералом Миахиловићем, шта мислиш колико оловних ордења би руско-совјетска браћа из Црвене армије прибили на јуначка ђенералова прса када би га ухватили у Београду, те сатрли све овдје, изградвши совјетске војне базе по Југи као и по осталим државама чије су квинслишке или монархистичке режиме прегазили: Мађарска, Бугарска, Пољска, Чехословачка…
        У том конткесту, када се мало боље погледа, некако се назиру и разлози тих политичких, идеолошких и доктринарних орденисања и награђивања…Да, дакле, не идемо у ситна цревца и причамо детаљније о америчком агитпропу међу југославенским православцима, али и муслиманима, за удруживање против заједничког црвеног безбожног ђавола који им свима пријети…

  6. Невјероватно је колико се Срба по Србији и Српској расплакало за маршаловим загребачким тргом у ова два три дана!?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *