Највећи свjетски трговински споразум без Кине и Русије

Потписан је највећи свјетски споразум о слободној трговини. Споразум обухвата 12 земаља Азијско-пацифичког региона које заједно производе 40 посто свјетског бруто производа, али су из њега изостављене Кина и Русија. У америчком граду Атланти, након вишегодишњих билатералних и мултилатераних преговора, потписан је највећи светски споразум о слободној трговини – "Транс-пацифичко партнерство" (ТПП). Споразум су потписали […]

понедељак, октобар 5, 2015 / 23:34

Потписан је највећи свјетски споразум о слободној трговини. Споразум обухвата 12 земаља Азијско-пацифичког региона које заједно производе 40 посто свјетског бруто производа, али су из њега изостављене Кина и Русија.

У америчком граду Атланти, након вишегодишњих билатералних и мултилатераних преговора, потписан је највећи светски споразум о слободној трговини – "Транс-пацифичко партнерство" (ТПП).

Споразум су потписали представници 12 земаља лоцираних у или на ободу Тихог океана, међу којима су САД, Канада, Мексико, Јапан, Аустралија и Нови Зеланд.

Тих 12 држава генеришу 40 посто укупног свјетског бруто производа, а инцијативу за потисивање тог уговора о либерализацији трговине дала је америчка влада.

У будућности се очекује и приступање других држава региона као што су Јужна Кореја, Филипини и Индонезија.

Иако географски дио Азијско-пацифичког региона, велике економије Кина и Русија од почетка нису биле укључене у овај пројекат за либерализацију трговине под америчким вођством.

Економска и политичка корист за земље потписнице

Од Транс-пацифичког партнерства очекује се да потписницама омогући годишњи економски раст од бар један посто, те генерише укупну добит у износу од 380 милијарди долара годишње.

Ово партнерство би могло да убрза либерализацију трговине у другим дијеловима свијета инспиришући потписивање сличних споразума који би укључивали Кину, Индију и Европску Унију.

У земљама попут Јапана и САД, споразум се доживљава не као економски споразум, већ и као договор који доприноси јачању безбједности, будући да ће државама потписиницама омогућити јачу економско-политичку интеграцију и тако послужити као противтежа расту кинеске моћи у региону.

Критике Транс-пацифичког споразума

Неки економисти, укључујући ту и америчке, сматрају да је ТПП, иако по имену споразум о "слободној трговини", заправо договор о "адмистрираној трговини", јер многе царине и квоте, мада знатно умањене, ипак остају, а о њима су одлучивале бирократе држава потписница.

Многи аналитичари истичу да су преговори у знатној мери вођени у тајности и да је у овом тренутку тешко изнијети суд о његовим ефектима, јер конкретан садржај у знатној мјери још увијек није познат.

У САД и Канади постоји забринутост да ће нови споразум, због тога што предвиђа много ниже царине на увоз, довести до масовне сеобе њихових фабричких постројења у земље попут Малезије и Вијетнама, гдје је јефтина радна снага.

То ће довести до продубљења проблема незапослености у САД и Канади и створити ситуацију гдје ће сјеверноамерички потрошачи куповати за исту или мало мању цијену производе сјеверноамеричких компанија увезене из југоисточне Азије или јужне Америке.

При томе ће највећу корист извући велике сјевеноамеричке компаније, које су и лобирале за либерализацију трговине, јер ће радна снага у поменутим регионима у развоју бити ниско плаћена и морати да се задовољи просто чињеницом да је добила прилику за запослење, док сјеверноамерички потрошачи неће у битној мјери осјетити пад притиска на своје новчанике, јер ће компаније приграбити новац настао смањењем трошкова производње као свој профит.

Америчка аутомобилска индустрија снажно се противи одредбама споразума које се односи на смањивање царина на увоз јапанских возила и дијелова, пошто оне укључују и машине и компоненте које су јапанске фирме произвеле у земљама које нису потписнице споразума као што је Тајланд, гдје сви највећи јапански произвођачи аутомобила имају своје фабрике.

Са друге стране у Јапану влада забринутост да ће земље попут САД, Канаде и Аустралије, које посједују огромну територију и пуно обрадиве земље угушити домаћу пољопривреду масовним извозом јефтиних житарица, воћа, млијечних производа и меса.

Такође, постоји и страх да би америчке фармацеутске компаније могле да кроз механизам споразума који се односи на интелектуалну својину на дужи рок онемогуће производњу јефтиних, генеричких лијекова у Азијско-пацифичком региону.

Наиме, оне су привољеле администрацију предсједника Обаме да тражи да се у текст споразума унесе успостављање дужих рокова за заштиту патената, што практично значи дужи монопол америчких фармацеутских гиганата на лијекове потребне за обуздавање и лијечење најтежих болести.

ТПП сада иде на ратификацију у парламенте земаља потписница, па се сматра да ће за његово ступање на снагу бити потребно бар још годину дана.

Очи привредника и медија нарочито ће бити уперене на амерички Конгрес, јер САД улазе у изборну годину.



Оставите одговор