Највећа куповна моћ у Луксембургу, а најмања у Бугарској

Највећу куповну моћ у ЕУ имају становници Луксембурга – 271 одсто у односу на просјек Уније, док су најсиромашније Румунија и Бугарска са 46 односно 44 одсто.  Њемачка се са 118 одсто налази међу земљама чији грађани имају највећу куповну моћ у ЕУ, а Италија и Шпанија биљеже 100 одсто у односу на просјек Уније […]

петак, август 10, 2012 / 18:13

Највећу куповну моћ у ЕУ имају становници Луксембурга – 271 одсто у односу на просјек Уније, док су најсиромашније Румунија и Бугарска са 46 односно 44 одсто.

 Њемачка се са 118 одсто налази међу земљама чији грађани имају највећу куповну моћ у ЕУ, а Италија и Шпанија биљеже 100 одсто у односу на просјек Уније и тиме заузимају мјеста на средини табеле.

Годинама се тврдило да у Европи постоји подјела између богатог сјевера и сиромашног југа. Након уласка бивших комунистичких држава у ЕУ појавила се и разлика између запада и истока.

Tа подјела на сиромашне и богате није се промијенила ни током најновије економске кризе.

финанцијску помоћ до сада су затражиле државе са југа, попут Грчке и Португала. Куповна моћ њихових грађана износи 90, односно 80 одсто од просјека Уније.

Ипак, ствари нису црно – бијеле. Куповна моћ становника Ирске, чланице ЕУ са сјевера, која је такође добила милијарде кредита за помоћ при изласку из кризе, износи чак 128 одсто просјека Уније.

Tо је више него код грађана Њемачке, земље која тренутно сноси највећи ризик код спашавања евра.

Експерти зато упозоравају да презадуженост нема везе са богатством и сиромаштвом, него је посљедица Финансијске и буџетске политике појединих држава.

Они упозоравајуда стварна подјела унутар ЕУ данас постоји између држава које желе да појединачни дугови постану заједнички и оних које то одбијају.

Тако су Њемачка, Финска и Холандија посљедње три од 17 чланица еврозоне које се противе издавању заједничких државних обвезница.

Економски историчар Олбрехт Рихтл сматра да је погрешно увјерење да сјеверноевропске државе знају боље да располажу новцем него земље на југу.

У интернет издању "Шигла" он истиче да је, историјски гледано, Њемачка "краљица дугова" и подсјећа да је у прошлом вијеку управо Њемачка доживјела два незапамћена државна банкрота.

Разлике у економској снази унутар ЕУ навеле су бившег предсједника Савеза њемачке индустрије Ханса – ОлаФа Хенкела да предложи увођење тзв. "сјеверног евра" за економски јаке државе сјеверно од Алпа и "јужног евра" за остале чланице еврозоне.

Богате чланице ЕУ већ годинама уплаћују милијарде у Фондове за помоћ у развоју сиромашнијих држава. Изједначавање економске моћи чланица је један од главних задатака ЕУ – упозоравају финансијски експерти.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *