Најтраженија занимања у Српској

Професори математике и физике, љекари, али и текстилци и електричари тренутно су међу најтраженијим занимањима у РС, а послодавци муку муче да дођу до тих радника. Ово би млади, како истичу стручњаци, требало да имају на уму приликом одабира средње школе и факултета, уколико желе да послије завршетка школовања што прије дођу до запослења. То […]

недеља, април 19, 2015 / 13:13

Професори математике и физике, љекари, али и текстилци и електричари тренутно су међу најтраженијим занимањима у РС, а послодавци муку муче да дођу до тих радника.

Ово би млади, како истичу стручњаци, требало да имају на уму приликом одабира средње школе и факултета, уколико желе да послије завршетка школовања што прије дођу до запослења.

То су показале и најновије анализе Завода за запошљавање РС, који је од почетка ове године о актуелним потребама тржишта рада већ информисао 3.188 ученика у 140 одјељења широм Српске.

Из Завода поручују да ће младе и даље наставити да информишу о стању на тржишту и евиденцији незапослених како би се што лакше и боље опредијелили за жељени факултет или средњу школу.

– Избор школе или факултета једна је од најважнијих одлука коју млади људи доносе у свом животу. У ту сврху Завод је припремио анализу стања незапослености за 2014. годину по струкама, као и број запослених по занимањима – нагласили су у Заводу за запошљавање.

На крају марта ове године на евиденција Завода пријављена су укупно 142.804 незапослена, од чега 39.826 младих до 30 година.

– Од укупног броја младих без посла, њих 15.199 су са средњом стручном спремом – нагласили су у Заводу и додали да су најбројнија занимања у оквиру средње стручне спреме финансијски радници и економски техничари, механичари и машинисти, електричари и енергетичари, те матуранти гимназије.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић младим људима савјетује да се опредјељују за производна занимања. Крајње је вријеме, како истиче Шкребић, да се престану школовати административни кадрови који ће радни вијек провести на бироу.

-Ми који се бавимо производњом морамо обављати преквалификације кадрова које се врше по скраћеним поступцима, па добијамо неквалитетан кадар и лоше резултате- истакао је Шкребић за Глас Српске.

У оквиру ССС послодавцима најпотребнији:

– финансијски радници и економски техничари
– текстилци
– здравствени радници
– угоститељи
– електричари и енергетичари

У оквиру ВСС послодавцима најпотребнији:

– професори математике
– професори физике
– професори српског језика
– професори разредне наставе
– финансијски радници и дипломиране економисте
– здравствени радници и љекари



0 КОМЕНТАРА

  1. оквиру ВСС послодавцима најпотребнији:

    – професори математике
    – професори физике
    – професори српског језика
    – професори разредне наставе

    Kakvo je ovo lupetanje? Pa tih profesora metemaitke i fizike diplome velikoserisjki štancaju u Brčkom na Internacionalnom univerzitet za mesec da dana postaju instatnt profesori, nastavnike fizičkog pretvarau u profespre matemetike kada ovi ostanu bez norme časova. Ista situacija ja i na Edukacijskom fakultetu u Travniku.
    Na ovim fakultetima ljudi dobiju diplome da ne vide fakultet, studiranje, nastavu a kamoli ispite.
    Primer za ovo su ljudi koje znam da su radili zasposleni u školi kao neveridikovani profesori, kao inženjeri na predavanju matematike. A onda su volšebno za godinu dana, kad im je zatrebalo stekli diplome a ovim fakultetima.
    Internacionalni u Brčkom je otvoren oktobra 2011. godina, diplomci su se već 2012 pojavili na konkrusima.
    Velikoserisjko štancanje ovih diploma se vrši u Tuzli gde se na fakultetima nivoa prosečne gimnazije postaje profesor matematike s lakoćom, štancaju se zanimanja za po dva predmete biologija-hemija, gografija-istorija,
    Što se tiče učiteljica koje se štacaju u Bijeljini, njih jre sada oko 500 na birou iako po seoskim školama rade po dve učitenljice na 10 učenika, dobijaju 1000 KM plate 720 Km doprinosa, putne troškova i još niko ne zatvara tekve štekoe. Još malo će svaki učenik imati svoju ličnu učiteljicu. Na svakom konkursu se redovno pojavi po 65-70 učeteljica na par radnih meste. Takav je odnos velikoserijski naštancanih učiteljica i potrebe za tim radnim mestima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *