Најс: Дел Понте крива за поражавајућу пресуду

Бивши тужилац Хашког трибунала Џефри Најс изјавио је да бивша главна тужитељка тог суда Карла дел Понте сноси одговорност за „поражавајућу ослобађајућу пресуду” Рамушу Харадинају, Идризу Баљају и Лахију Брахимају, која је, како је истакао, донијета због недостатка доказа и која представља „бламажу” за Суд у Хагу. „То је бламажа не зато што је неко, […]

субота, децембар 1, 2012 / 08:03

Бивши тужилац Хашког трибунала Џефри Најс изјавио је да бивша главна тужитељка тог суда Карла дел Понте сноси одговорност за „поражавајућу ослобађајућу пресуду” Рамушу Харадинају, Идризу Баљају и Лахију Брахимају, која је, како је истакао, донијета због недостатка доказа и која представља „бламажу” за Суд у Хагу.

„То је бламажа не зато што је неко, у овом случају три особе, ослобођен. Такве се ствари дешавају у сваком нормалном судском поступку. Овде су, међутим, квалификовани правници већ раније сугерисали да нема довољно доказа. Карла Дел Понте је после тога инструисала троје правника који немају искуства као адвокати у судници и који након подизања оптужнице ионако не би у име Тужилаштва заступали случај пред судом”, рекао је Најс листу „Дневни аваз”.

Троје поменутих правника је, додао је Најс, само написало оптужницу и ту се завршила њихова одговорност, док су други адвокати заступали случај пред судом.

Према његовим речима, правници које је инструисала бивша главна тужитељка „данас више не раде у Трибуналу и овај поражавајући исход њих професионално више не дотиче”.

„Они су послушали инструкцију, мада се чинило да је, ипак, унутар Тужилаштва у то време било отворених упозорања упућених Карли дел Понте. Један искусни правник и ја писали смо Дел Понтеовој само неколико месеци пре подизања оптужнице, упозорајвајући је да не може подизати оптужницу без консензуса адвокатског колегијума, који је нека врста теста за одрживост оптужнице према количини и јачини доказа. То је, иначе, била уобичајна пракса међу адвокатима Тужилаштва за време мандата Луиз Арбур, предходнице Дел Понтеове”, објаснио је Најс.

Он је додао да је у писму које је заједно са поменутим правником послао Дел Понтеовој, било наведено да је „потребно тестирање оптужнице како би се омогућило да најискуснији адвокати могу дати своје примедбе.

„Али, Дел Понтеова је то одбила. Као што је и укинула праксу професионалног адвокатског колегијума када су биле у питању и друге оптужнице”, казао је Најс.

Он је за дневни лист из БиХ изјавио и да га није изненадила ни недавна ослобађајућа пресуда против хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача.

„То је било исто за очекивати. Ту се ради о сличном проблему оптужница из мандата Дел Понтеове, где је она тражила да се осуде припадници свих етничких група. То би водило неком вештачком изједначавању криминалне одговорности свих страна у рату. А то је јако упитно као стратегија”, сматра бивши главни тужилац Хашког трибунала.

Оцену листа да је Србија после ослобађајућих пресуда хрватским генералима најавила да ће „де факто у потпуности суспендовати сарадњу са Канцеларијом тужиоца”, Најс је прокоментарисао тврдњом да је Србија толерисала Трибунал „само док су њене методе имале неки учинак”.

„Србија је, различитим методама, одлучна да достави доказе који би могли показивати једнаку моралну одговорност Србије и других република бивше Југославије и њених народа. То и није било неуспешно у ситуацијама када је, на пример, блокирано објављивање неких битних доказа”, казао је он.

„Надаље, она је одржавала оптужбе, које је заснивала и заснива или на мањку доказа или на томе да ти докази уопште не постоје. Те су оптужбе на површини испливале чак и као део радног материјала ИЦТY-а, а можете их наћи у књизи госпође Дел Понте. Можда се њихови прсти могу наћи и иза одлука кога оптужитии и привести пред суд”, сматра Најс.

Србија је, додао је он, толерисала Трибунал „све док су те методе имале неки учинак”.

„Та ‘толерантност’ не треба да буде изједначена са поштовањем владавине закона, што је открила управо суспензија сарадње коју је Србија прогласила. Ако Србија нема доказе – али доказе, а не неку наду или гласину – да судије нису деловале у складу са правом и професијом у овом случају, онда њен одговор открива недостатак поштовања владавине закона”, казао је Најс.

Карла дел Понте изјавила је јуче Танјугу да није зачуђења ослобађајућом пресудом Харадинају, Баљају и Брахимају, већ чињеницом да је било тешко прикупити довољно доказа за подизање оптужнице против њих.

Према њеним речима, било је тешко прикупити довољно доказа, а и када би они били прикупљени сведоци би мењали њихове исказе.

Из тог разлога, Тужилаштво је покренуло нови случај како би прикупило довољно доказа, али, како је додала Дел Понте, ни тада није било у стању да прикупи довољно доказа.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *