Нада Граховац: Најугроженија су дјеца до 10 година

Дјеца до 10 година живота највише су изложена ситуацијама које доводе до повреде њихових права, а управо та категорија дјеце потпуно је зависна од родитеља и ниje у стању да се заштити, изјавила је Срни Омбудсман за дјецу Републике Српске Нада Граховац. Према њеним ријечима, повреде права дјеце присутне су готово у свим областима, а […]

недеља, мај 22, 2011 / 13:04

Дјеца до 10 година живота највише су изложена ситуацијама које доводе до повреде њихових права, а управо та категорија дјеце потпуно је зависна од родитеља и ниje у стању да се заштити, изјавила је Срни Омбудсман за дјецу Републике Српске Нада Граховац.

Према њеним ријечима, повреде права дјеце присутне су готово у свим областима, а у односу на 2009. годину у 2010. је смањен број пријава против насиља у породици, али је истовремено повећан број дјеце која су директне жртве овог облика насиља – и то у 2009. години 76 дјеце, а у 2010. години 111 дјеце.

"Уставом постављени високи стандарди поштовања права дјетета у пракси нису, на жалост, гаранција да су права и осигурана, због тога је неопходно постојеће законе ускладити са захтјевима УН Конвенције о правима дјетета и другим међународним документима, те јачати капацитете центара за социјални рад и кадровски и материјално", истакла је Граховчева.

Она је подсјетила да је у 2010. години институција примила 258 жалби, у 2009. години 90 предмета, те урадила осам посебних извјештаја којима се указује на повреде права дјеце у различитим областима и потребу усаглашавања закона са захтјевима УН Конвенције о правима дјетета.

"Жалбом се најчешће указује на повреде личних права дјетета и то права на заштиту од насиља и права на контакте и дружења са родитељем са којим дијете не живи. У готово 50 одсто случајева повреде се односе на дјецу до 10 година старости и у нешто већем проценту ради се о дјечацима. Жалбе се у највећем проценту и то 44 одсто односе на поступање центара за социјални рад", истакла је Граховчева.

Према њеним ријечима, од укупног броја предмета на којима је институција Омбудсмана за дјецу РС радила готово половина се односи на повреду личних права дјетета.

"Тај податак посебно забрињава јер је ријеч о правима чијом повредом су увијек повријеђена и нека друга права, тако да пријава по том основу увијек значи и повреду права дјетета по више основа. По броју пријава, на другом мјесту су пријаве које се односе на социјална и економска права, а у категорији осталих су остваривање имовинских права по различитим основама", рекла је Граховчева.

Она истиче да, када је ријеч о полу дјеце, из пријава произилази да је већи број дјечака био у ситуацији да су му права повријеђена по неком од основа гарантованих Конвенцијом, према којој лична права дјетета укључују право на живот, право на сазнање властитог поријекла, право на пријаву рођења, право на име, право на стицање држављанства, право на очување идентитета, право на живот у породици и родитељску бригу, право на приватност, право на част и углед, право на заштиту од насиља, злостављања и занемаривања, те право на заштиту од незаконитог одвођења.

Највећи број жалби пристиглих у институцију Омбудсмана за дјецу односи се на заштиту од насиља, злостављања и занемаривања, а подносилац жалбе најчешће је један од родитеља дјетета, док све већи број жалби долази од саме дјеце, медија и невладиних организација.

Граховчева је нагласила да се за кратко вријеме од успостављања Институција Омбудсмана за дјецу РС бавила готово свим областима одрастања дјеце, те да су Годишњим извјештајем за 2010. годину, који је недавно усвојила Народна скупштина РС, обухваћене ситуације које доводе до повреде права дјеце које су или резултат рада по жалбама грађана или рада институције по службеној дужности.

"Циљ годишњег извјештаја је да дође до највећег броја корисника, не само дјеце већ и институција и служби које брину о дјеци, како би се у систему отклонили разлози који доводе до повреде права, али и уједначила пракса у поступањима у најбољем интересу дјетета. Надлежни органи и службе којима се институција обраћала препознали су не само обавезу већ и потребу сарадње са Институцијом, о чему свједочи податак да ни у једном случају на дату препоруку, мишљење или иницијативу коју је институција поднијела, одговор није био негативан", истакла је Граховчева.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *