На слави код Карађорђевића

Јуче су потомци славног Ђорђа Петровића прославили своју крсну славу у Белом двору на Дедињу. Има оних који мисле да је једини спас српског народа у рестаурацији парламентарне монархије. На тај начин, кажу, темељно сатанизовани Срби ће по аутоматизму добити наклоност европских монархија од Шпаније до Норвешке. Да је народ толико изваран и обесправљен, да […]

петак, децембар 14, 2012 / 11:34

Јуче су потомци славног Ђорђа Петровића прославили своју крсну славу у Белом двору на Дедињу.

Има оних који мисле да је једини спас српског народа у рестаурацији парламентарне монархије. На тај начин, кажу, темељно сатанизовани Срби ће по аутоматизму добити наклоност европских монархија од Шпаније до Норвешке. Да је народ толико изваран и обесправљен, да му је окупљање под ројалистичким стијегом једини излаз.

Има и оних који тако не мисле, али су ипак дошли на пријем код престолонасљедника принца Александра Другог Карађорђевића и његове породице, уприличен поводом њихове крсне славе Св. Андреја Првозваног, коју су приредили у Белом двору. Здању њихових предака, које су до повратка у посјед користили и Јосип Броз Тито и Слободан Милошевић.

Комплекс српских краљевских дворова је данас у непосредном сусједству новоизграђеног утврђења по имену Амбасада САД, која је, топографски гледано, на вишој тачки од Белог двора. Иронично, само се још не зна за кога, та амбасада је направљена на мјесту болнице коју су бомбама уништили авиони НАТО при агресији на Савезну Републику Југославију 1999. године.

У Белом двору смо се обрели посредством Павла Марића, који је добио позив од Удружења Краљевина Србија, а иначе планира да са истомишљеницима оснује једнакомислено удружење у Републици Српској, које би се звало Кнежевина Српска.

Ово славље никако није садржавало увријежени и традиционални супа-сарма-печење протокол са српских слава, већ је у питању био пријем као и било који други. Пиће и закуска величине залогаја.

Пријем у 16 часова је окупио шаролико друштво, од чланова ројалистичког удружења из Србије до људи у народним ношњама и Равногораца са припадајућим костимима.

Била је то за званице нека комбинација бајковитог гламура које носи луксуз прошлих времена и даха славне прошлости, те туристичко-музејског сијевања блицева посјетилаца.

Како са Карађорђевићима који су стрпљиво трпили блицеве и руковање са шпалиром гостију, тако и са вриједним умјетничким дјелима, интеријером двора уопште.

Пријем који је почео у 19 часова, окупио је припаднике дипломатског кора у Београду и имена из друштвеног и политичког живота престонице Србије, док је боје Републике Српске заступао потпредсједник Емил Влајки.

Мало горак укус у устима, поред тога што се не може заобићи слабо познавање српског језика Карађорђевића на које смо се некако и навикли, оставила је чињеница да су се неке од званица у књигу гостију уписивале латиницом, а кољиво на улазу јели без церемонијала крштења, као да су Рафаело куглице.

Обиљежавање породичне крсне славе није најбољи повод да се озбиљно разговара о феномену монархије код Срба, те Фронтал овом приликом честита славу Карађорђевићима као и сваком другом српском домаћину.

Хвала на позиву.

 



0 КОМЕНТАРА

  1. За Краља и Отаџбину!

    Не као флоскула већ с разлогом.
    Јер парламентарна монархија представља све супротно од комунистичке праксе, односно лика/дјела данашњих Комуњара а некадашњих титових пионира, који у складу са комунистичком девизом “свачије – ничије” настављају да пљачкају ресурсе који припадају српском народу.

    Бити за монархију на значи бити за краља већ значи одрећи се одлука АВНОЈа а тиме и свих последица увођења Комунистичког режима због ког смо остали без државе, без имовине, без више од милион Срба (жртве тако погубне политике рачунајући и на II Св. Рат гдје су се поклоници Коминтерне борили не за ослобађање од окупатора већ за промјену државног уређења!).

    Комунистички је Тито
    (да ли пољски племић или бравар из Загорја…)
    Комунистички је МОША Пијаде.
    Комунистички је Голи оток.
    Комунистичка је колонизација
    Комунистички је и Устав из 1974.
    (којим је припремљен терен за распарчавање Србије и отимање Босне и Косова-Метохије)
    Комунистички су злочини над Србима после II Св. Рата
    (обрачун са виђенијим Србима који су просвећивали народ)
    Комунистичка је СФРЈ
    (тоталитарна, не демократска творевина у којој су Срби постављени између двије ватре – Истока и Запада, држава лажне наде и лажног просперитета коју су кредитори са Запада одржавали у животу колико им је била потребна да угрозе Русију – када је та улога постала не битна наплатили су нам камате – у виду рушења државе а последице чега су такве да су Срби поново највеће жртве али без права на истину, на наплату, обезглављени, осрамоћени, понижени…)

    Прилажем и излагање Мојсије (Моше) Пијаде са I засједања АВНОЈа у Бихаћу (гдје се припрема II засједање АВНОЈа са циљем рушења монархије и успостављања ФНРЈ).

    Излагање Мојсије “Моше” Пијаде на Првом заседању АВНОЈ-а 1942. године.
    “Потребно је зато створити толико много бескућника, да ови бескућници буду већина у држави.
    Стога ми морамо да палимо. Припуцаћемо па ћемо се повући.
    Немци нас неће наћи, али ће из освете да пале села. Онда ће нам сељаци, који тамо остану без крова, сами доћи и ми ћемо имати народ уза се па ћемо на тај начин постати господари ситуације.
    Они који немају ни куће ни земље ни стоке, брзо ће се и сами прикључити нама, јер ћемо им обећати велику пљачку.
    Теже ће бити са онима који имају неки посед. Њих ћемо повезати уза се предавањима, позоришним представама и другом пропагандом… Тако ћемо постепено проћи кроз све покрајине. Сељак који поседује кућу, земљу и стоку, радник који прима плату и има хлеба, за нас ништа не вреди.
    Ми од њих морамо начинити бескућнике, пролетере… Само несрећници постају комунисти, зато ми морамо несрећу створити, масе у очајање бацити, ми смо смртни непријатељи сваког благостања, реда и мира…”

    (Напомињем да је ово излагање сво вријеме било на располагању нашој “елити” а записано је од стране хроничара првака Коминтерне Владимира Дедијера)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *