На Савиндан 1995. распуштен посљедњи логор у БиХ

На Савиндан прије 15 година распуштен је посљедњи концентрациони логор у БиХ – “Силос”, и то два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума. Из логора "Силос", у којем је било затворено више од 600 српских цивила, 27. јануара 1996. године изашла су 44 логораша, посвједочио је Срни Славко Јовичић, бивши логораш који је у муслиманским […]

среда, јануар 26, 2011 / 10:24

На Савиндан прије 15 година распуштен је посљедњи концентрациони логор у БиХ – “Силос”, и то два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума.

Из логора "Силос", у којем је било затворено више од 600 српских цивила, 27. јануара 1996. године изашла су 44 логораша, посвједочио је Срни Славко Јовичић, бивши логораш који је у муслиманским логорима смрти провео 1 334 дана или 44 мјесеца (сам рат у БиХ је трајао 42 мјесеца!?).

"Логор је отворен 11. маја 1992. године, а затворен је истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог свјетског рата Аушвиц. Не знам је ли то била коинциденција, али сам сигуран да у овоме најмање има симболике", истиче Јовичић.

Он је рекао да су, према његовим сазнањима, 24 српска логораша убијена тортурама, свакодневним физичким злостављањем, пребијањем и мучењем глађу.

"У тунелу српског страдања’`, који су муслимани назвали `тунел спаса`, око 50 логораша је убијено, шест из "Силоса", а остали су били из логора у Храсници", додао је Јовичић.

Он је истакао да су у "Силосу" били затворени мушкарци од 14 до 90 година и 11 жена, од којих једна у шестом мјесецу трудноће.

”Осим 11 резервних војника, ухапшених на линији у Хаџићима, сви остали су били цивилна лица.

"Кроз логор `Силос` прошло је, према мојим сазнањима и евиденцији, више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина", рекао је Јовичић, који је посланик у Представничком дому парламента БиХ.

Он је истакао да су логораши, осим свакодневних физичких злостављања и пребијања, мучени и најтежом казном коју свијет и цивилизација не познају – казном глађу.

Једини оброк сваки дан било је по пет кашика неке текућине и парче хљеба, и то је тако трајало више од пола године, све док МКЦК (Међународни комитет црвеног крста) није почео да доноси храну већ изнемоглим логорашима.

"У почетку, у току 63 дана, од 77 килограма – колико сам имао, изгубио сам 43, тако да сам имао свега 34 килограма. Да није било коже, кости би се саме растављале. Вагали смо се на вагама које су служиле за вагање жита”, рекао је Јовичић.

Он је додао да је почетком 1993. године почело одвођење логораша из "Силоса" на прве одбрамбене линије муслиманске војске у Храсницу, на Игман, Јеврејско гробље, Ормањ…, гдје су даноноћно копали прилазе, правили утврђења, ровове, бункере.

”Логор ‘Силос’ је најзлогласнији логор у протеклом грађанском рату у БиХ не само зато што је најдуже трајао већ и зато што су, како су утврдили стручњаци на основу исказа свједока, логораши у том логору мучени на 167 начина”, нагласио је Јовичић.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *