На Криму Руси заузели терминал за трајекте

Терминал за трајекте у граду Керч, најисточнијој тачки Крима, јутрос су заузеле проруске трупе.

Са тог терминала креће већина трајеката ка Русији, јавила је агенција АП.

Преузимање тог терминала у Керчу, око 20 километара удаљеном морским путем од Русије, подстакло је страховања да званична Москва планира довођење додатних снага у овај стратешки важан црноморски регион, док Запад разматра могуће реакције на те руске потезе, пренео је АП.

Од јутрос тим терминалом управљају војници, који нису жељели да се представе, али су говорили руски, а возила којима су се превозили су имали руске регистарске таблице, наводи америчка агенција.

Трупе за које званични Кијев наводи да се састоје од руских војника су досад заузели аеродроме на Криму, уништили опрему у једној ваздухопловној бази и заузели базу украјинске пјешадије на том полуострву, подсјећа АП.

Украјинска погранична служба раније јутрос је извјестила да је на руској страни границе, односно уског морског пролаза који дјели Русију и украјински регион Крим, уочено нагомилавање већег броја оклопних возила.

Већи број тих возила се сада налази у близини луке на руској страни канала Керч, преко пута истоименог украјинског града, рекао је портпарол украјинске граничне патроле, а пренио Ројтерс.

Он је, такође, рекао да руски бродови долазе и одлазе из луке Севастопољ, поморске базе руске Црноморске флоте, као и да су руске власти блокирале сигнал мобилне телефоније на одређеним мјестима уз границу.

У међувремену, неименовани званичник америчке администрације је рекао да САД не разматрају војну акцију за супротстављање руском напредовању, већ су усредсређене на економске, дипломатске и политичке мјере како би Русија прекинула интервенцију у Украјини, јавиле су агенције.

Према агенцији РИА Новости, неименовани званичник рекао је да циљ САД "подршка суверенитету и територијалној цјеловитости Украјине, а не приређивање војне ескалације".

АП извештава да се неколико америчких сенатора заложило за јачање ракетних одбрамбених система у Пољској и Чешкој.

Помоћник руског министра спољних послова Григориј Карашин рекао је руској телевизији Росија 1 да Русија не жели рат с Украјином, док је одобрење слања војника у ту земљу првенствено намјењено да покаже озбиљност намјера Кремља.

Премијер Русије Дмитриј Медведев раније је саопштио да је Русија спремна да развија односе са Украјином, али не са групом људи која је заузела власт кршећи устав и друге законе своје државе.

Медведев је нагласио да је Русији потреба снажна и стабилна Украјина, предвидив и економски поуздан партнер, а не "сиромашни рођак, који вјечито стоји с испруженом руком", пренио је Итартас.

Грчки министар спољних послова Евангелос Венизелос предложио је сазивање међународне конференције о хитној финансијској помоћи Украјини.

Он је тај приједлог изнио послије јучерашњег састанка са предсједником украјинског парламента, Раде, који је именован за вршиоца дужности предсједника Украјине Александром Турчиновим и вршиоцем дужности шефа дипломатије Андрејем Дешчицом.

Највећи проблем сада представља економска криза, казао је Венизелос, пренио је Итартас.

Министри финансија групе седам индустријски најразвијенијих земаља свијета (Г7) обећала је пакет помоћи за Украјину, осудила Русију због "кршења суверенитета и територијалног интегритета Украјине" и саопштила да обуставља припреме за учешће на самиту Групе осам (Г8) у којој је поред њих и Русија.

Лидери Г7 су рекли да акције Русије нису у складу са принципима Г8 којој се Москва придружила 1997. године и прекинуле су припреме за самит Г8 у јуну у Сочију.