На Цетињу се краде и из музеја

Вриједни комади Његошевог намјештаја, слике познатих аутора и други експонати велике вриједности су током претходних деценија нестајали из Народног музеја Црне Горе на Цетињу. Из Музеја су потврдили да постоје аномалије у више збирки.

уторак, новембар 21, 2017 / 21:28

Око 2.900 музејских експоната, засад неутврђене материјалне вриједности, недостаје у цетињским музејима, о чему говори налаз Управе за културна добра из 2013. године.

“Подаци указују на аномалије у више збирки у разним јединицама Народног музеја. Дио достављених докумената истовремено је указао на чињеницу да се за одређене проблеме знало већ годинама. У циљу рјешавања утврђених проблема започети су или настављени ревизиони процеси у свим музејским јединицама”, саопштили су из Народног музеха Радију Слободна Европа.

Из Музеја су навели да та институција има довољно капацитета да кроз стандардне музеолошке процедуре разјасни све неправилности и утврди да ли су оне настале неадекватно документованим музеолошким процесима или постоји основа за судски процес.

“До сада су многе аномалије исправљене али јавност треба да има у виду да је ово дуг и мукотрпан процес и да је потребно одређено вријеме за његово комплетирање, прије свега јер се ради о неправилностима насталим у посљедњих шест деценија”, наводе из Народног музеја на Цетињу.

Како су пренијели медији, недостају практично непроцјењиви предмети из свих музејских јединица, а највећи број предмета се односи фонд историјског музеја – преко 1.700.

Академски вајар Павле Пејовић, који је до скоро био директор Народног музеја, саопштио је за РСЕ да је ревизија започета и пописано је више од пола експоната. Међутим, без комплетне ревизије се неће знати колико музејског материјала фали.

“За мога мандата ми смо ушли у ревизију музејског материјала, одрађено је више од пола. Сада је на овима који су остали тамо да заврше тај процес. Тек ће се тада знати је ли што нестало и колико је нестало. Знам да прије мог доласка у Музеј нико се никад није бавио том проблематиком, а по закону је обавезно да се одради ревизија сваких пет година”, казао је Пејовић.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *