Музеј савремене умјетности РС се гади на српски језик

Још један од примјера како највише културне институције у Српској, осим финансирања дјела и личности које годинама дјелују супротно интересима наше земље, користе латиницу унутар интегрално ћириличног текста у својим саопштењима.

уторак, август 22, 2017 / 05:49

Све и једна ријеч у овом саопштењу се може написати и српским језиком. А није тако учињено. Но, како смо раније истакли више пута, то зависи од "танане нити генија интелектуалне дупеувлаке", те ће неки појмови овдје бити наведени и на српском језику са изворником у загради, а неки не. Већ како сачинитељ саопштења (не)зна како се нешто изговара, па само препише изворник, или када сматра да је наш језик недостојан да се њиме одређени појмови уопште пишу.

Знате, дјелује сељачки…

Похвала било кога из западноевропских и англоамеричкх културних кругова се у овом систему невриједности дубоко цијени, а било каква домаћа оригинална продукција која се истима не би допала, самим тим се ставља на листу непријатеља. И то за новац свих грађана Републике Српске.

Но, процијените сами колико се може бити неписмен и дупеувлакач, а примати плату из буџета:

Њами, њами

Угледни француски кустос, арт критичар и писац Симон Њами посјетио је данас Музеј савремене умјетности Републике Српске. Упознат са изложбом "University of Disaster" умјетника Раденка Милака коју је посјетио током свечаног отварања Павиљона Босне и Херцеговине на 57. Венецијанском бијеналу, Њами је изразио жељу упознати се и са тимом МСУ РС који је реализовао Павиљон БиХ , као и посјетити ову институцију.

Симон Њами тренутно обавља функцију умјетничког директора Дакар бијенала у Сенегалу, био је кустос првог Афричког павиљона на 52. Венецијанском бијеналу и Art Faira-у Јоханесбургу.

Суоснивач је и главни уредник часописа "Revue Noire" kao и "Bamako Photography Biennial-а". Њами је члан бројних уметничких и фотографских жирија, укључујући и World Press Photo 2006. и 2008. године, члан je одбора многобројних музеја и гостујући професор на Универзитету Сан Диего у Калифорнији.

Његов кустоски пројекат "Аfrica Remix" између 2004. и 2007. године представљен је у свим значајнијим музејима широм свијета, а Њами се сматра једним од најзначајнијих кустоса који се баве и презентују савремену афричку умјетност.

Симон Њами у Бањалуку је допутовао у пратњи Кристофера Игр-а (Игр-а ?!?, смијех и чуђење Фронтала) једног од кустоса Павиљона БиХ на овогодишњем Венецијанском бијеналу и кустоскиње Луси Тоује (L`Agence a`Paris) који су током разговора са директорицом др Саритом Вујковић и осталим члановима стручног тима МСУ РС изразили жељу за сарaдњу и проширивање идеје интернационалног пројекта "University of Disasterкоји ове године представља Босну и Херцеговину на 57. Венецијанском бијеналу.



2 КОМЕНТАРА

  1. Да устане јадни Вук Караџић, ја не знам ђе би морале побјећи др Сарита и њен “тручни тим“, сам Бог зна. Без очивања ћирилице, која је српско писмо и кључни дио српског индентитета, Срби су пропали и нестаће. Погледајте несрећну “Милову Црну Гору“, најприје су, захваљујући Ватикану, почели да лају и лажу на најпаметнијег Србина који се родио у задња три вијека П.П.Његоша, па су укинули и оцрнили ћирилицу. Нијесу више Срби.Имају лажну нацију и политички језик. Нијесу ни наши властодршци нешто бољи, јер 85% Срба у РС пише латиницом. Латиница је само једно од писама српског језика, коју сваки Србин треба да зна, али да то писмо користити само изузетно,а најбоље никад. Међутим, намеће покварени Запад латиницу, а ми несрећници то, као ми све друго, прихватамо као цивилизацијско достигнуће,које ннам само доноси штету , а своје писмо потпуно запостављамо и заборављамо.

  2. Није проблем у латиници, бар не у Републици Српској и Србији, ту се уче оба писма, тиме наша дјеца само буду писменија, за разлику од других који ћирилицу мрзе и користе је само на мјестима да покажу странцима како су „мултиетични“?

    Проблем је у натписима искључиво на латиници,на мјестима гдје је закон предвидио само ћирилицу, те на мјестима гдје иде прво ћирилица, а испод може и латиница, или неко друго писмо.

    Писмо је јако битно за индентитет сваког народа, тако и код нас ћирилица треба да буде све и свја.

    Нпр. шта смо ми бољи од руса и бугара, или грка, па они своје таблице за аутомобиле пишу на свом писму, путују са њима по Европи и никоме не сметају, нити имају проблема кад их полицајац заустави.

    Слова-знакови су исти, у саобраћајној и на таблицама, зар не?

    Ево примјера који смо ми волови?

    Ја сам партизановац, али моји волови у управи пишу играчима имена на латиници, звезда је недавно прешла на ћирилицу, ваљда због руског спонзора,док рецимо, руски тимови било гдје да наступају не смију употребити било који осим руског писма.

    Спорт је највећи амбасадор једног народа-нације, значи, користити своје писмо на сваки натпис на опреми је начин да се нација сачува,поготово, то је веома добар начин да се залутале српске овце врате своме писму,јер кад чирилицу могу користити одбојкаши, кошаркаши и други српски идоли, онда могу и они којим је комунизам из куће истјерао све што је везано за српску културу и традицију, зар не?

Оставите одговор