МОРЕ ЈЕ СЛАНА

Као што је и обећао, уредник Фронтал.РС нам је послао разгледницу са мора. Пише: Дани(ј)ел Симић  Нaжалост, вијећали смо и вијећали, али смо на крају одлучили да се не окупамо. Прошли пут, тачно са друге стране залива у мјесту Св. Дух на острву Пагу, била је одлична журка. Мислим да никад нијесам пио хладније пиво по […]

понедељак, јун 28, 2010 / 13:32

Као што је и обећао, уредник Фронтал.РС нам је послао разгледницу са мора.

Пише: Дани(ј)ел Симић 

Нaжалост, вијећали смо и вијећали, али смо на крају одлучили да се не окупамо. Прошли пут, тачно са друге стране залива у мјесту Св. Дух на острву Пагу, била је одлична журка. Мислим да никад нијесам пио хладније пиво по врелијем времену, а људи су били тотално разуздани.
 
Сада, 2010. године, након вијећања смо одлучили да замакање стопала у слану воду, у коју је бачено на хиљаде побијених Срба, много мање увредљиво за потомке жртава које су биле са нама на истом броду. Ипак, коначни утисак је да смо се, и поред те сметње, одлично провели на екскурзији у независној Републици Хрватској.

Игроказ са дезеном столњака

Малобројни присутни грађани ове државе, приредили су нам представу код Шаранове јаме и ми смо је врло љубазно одгледали. Без озбиљније критике или јавно израженог става. Нико није био убијен. Нико није био претучен. Чак смо имали и полицијску пратњу која је испред нас ишла са упаљеном ротацијом.
 
Обзиром да смо пролазили кроз пусте предјеле срушених кућа, из којих гране дрвећа радознало вире кроз прозоре, те само 15 година од највећег етничког чишћења у Европи наког Другог свјетског рата; то је био један мали корак за нас, а гигантски троскок према Бриселу за другаре из Загреба. Сви смо се заиста трудили у том правцу, али опет су се они боље осјећали на крају.
Јесмо ли криви у множини?
Прво сам то сваљивао на невољност да текст опет почињем са замјерањем свим животним облицима. Као, планирао сам ја, требао бих у старту напасти српску непамет, недослиједност, неслогу, и слично.
Ону, која се тек послије деценију и по сјетила да дође и поново обиљежи мјесто гдје су их прије седамдесетак година почели убијати по наставном плану и програму; те успјели затрти минимум 40.000 људи за годину дана. Ма, каквих годину дана – 132 дана!? Једначина тако данас гласи:42.246 људи: 132 дана = заборав.
Ето, говорим то и сад, али некако празно и без убјеђења.
Сад мислим да не треба генерализовати кривицу. Мислим да је вријеме да преко плашта те фразе "Сами смо себи криви", напишемо нечије име и презиме. А доћемо и до тога.
Јадовно – загријавање за Јасеновац
Трудио сам се да ми кроз централну процесну јединицу у сивој можданој маси, не пролазе приче како су двојица-тројица комшија са пушкама, водиле стотине људи пред јаме. Како нијесу убијани метком, јер нашим саплеменицима католичке вјере, које смо спасли ропства 1918. године, "тако није мерак".
Причају људи у маси, да би Срба данас било најмање 30.000.000, да нијесу доживјели геноцид у два свјетска рата, а ја се трудим да не слушам.
Озбиљно вам кажем да смо се сви трудили да не дирамо сузни, гњевни и осветнички прекидач, који су нам уградили у дјетињству при школским екскурзијама у Јасеновац, када су нам незграпно упакованим и једностраним историјским подацима, уз сок у тетрапаку који се никако није дао пробушити сламком, будили мржњу према домаћим издајницима и слугама нацистичких окупатора.
Ја сам тад мислио да су четници подврста усташа, коју разликујемо тако што имају браде и реденике преко прса.
Срби = фашисти
Јуна 26. 2010. године, научили смо да је у Хрватској то још увијек исто. Тачније, демократска власт Иве Јосиповића је показала како је у Хрватској забрањено бити Србин.
Дјевојка из Београда је још једном демонстрирала како је у Београду битније да ли си Звездаш или Партизановац, од тога да ли си Србин или Хрват. Како је ваљда у свим нормалним друштвима. Хрватска полиција је ухапсила зато што је на глави имала "шајкачу и државни грб Србије на њој". Не само то, него су је експресно извели пред судију, који јој је наплатио 280 куна (валута име добила под Антом Павелићем).
Наводно, у независној Републици Хрватској је донешен некакав закон о забрани фашистичког знаковља, гдје су они по природи ствари сврстали и четнике. Не само да би их по злу изједначили са усташама, већ зато што су четници били углавном Срби. Уколико и то неко не оспори касније.Е, сад кад неко стави двоглавог орла обрубљеног храстовим вијенцем, нека зна да ће бити ухапшен. Без обзира што је то званични грб државе Србије и стотине њених институција. (Био је донедавно и грб РС, и вјероватно би био и даље, да није оних што је бране и чине "трајним категоријама").
То, што су баш таквог орла, обрубљеног храстовим вијенцем, носили српски ђенерали у оба свјетска рата, те они Војске РС у посљедњем, некоме очигледно уопште не смета. Није битно јесу ли фашисти, битно је да се ношење српског грба забрани под неким образложењем.
Просто ме срамота што и ја нијесам ухапшен, али није ми пало на памет да нико неће понијети српску заставу на једно такво мјесто, гдје смо дошли још таквијим поводом.
Четнички симбол је црна застава са мртвачком главом и укрштеним бутним костима, око које кружно пише: Слобода или смрт – за краља и отаџбину! Постоји и подваријанта двоглавог орла са мртвачком главом умјесто оцила, чиме су четници показивали да су зајебани играчи и да се разликују од обичних војника. Исто као што се у војсци САД неки разликују зеленим, а у српској црвеним береткама. Е, па ако су четници фашисти, онда су то њихови симболи, никако српска застава и кокарда.
Но, данас у Хрватској ће вас ухапсити ако развијете заставу Србије на свадби, тј. ако развијете заставу РС или РСК, а да уз њу нијесте развили и шаховницу.
Како се зове наша глупост?
Није крив Иво Јосиповић, завапиће људи који су спремни да поздраве заиста гигантски напредак у односу на нормализацију односа Хрватске са сусједима, откако је он дошао на власт. И ја се слажем.
Иво Јосиповић је мајстор протокола.
Проблем је у нашим бирократским крпељима, налицканм магарцима који узимају плату низашта и толико су дебилни да то не могу ни да схвате. Док чекамо да видимо шта ће Иво извести са Словенцима, треба рећи да се наша глупост зове Милорад Додик и Борис Тадић.
За злочине према српском народу није крив српски народ. Криве су његове вође.Посебно Тадић Борис, јер он има протоколарну моћ какву Додик Милорад нема. Има и институције које имају много већу традицију и далеко веће ресурсе. Шта су урадили за Србе ван Србије, за свог вакта на челу државе?
Да су мени дједа ударили маљем у главу и убацили га у јаму на Велебиту, ја бих пред Шаранову јаму дошао чим бих преузео први мандат за предсједника Србије.Борис Тадић није дошао ни данас, ни никада. Шта то говори о њему као човјеку?
Додик, који је полетио да га Јосиповић прими у Дервенти након састанка са политичким и вјерским представницима хрватске националне мањине, уз тако понижавајући протокол, прије два дана, 26.06.2010. године, имао је пречег посла. Чак није послао ни приближно достојну замјену, као што је Тадић послао маму.
Тако је чак и Рајко рент-а-отварање библиотеке, познат понегдје и као предсједникКузмановић, имао је пречег посла. Игор Радојичић је такође себи нашао посла, вјероватно јер су "Црногорци" Мила Ђукановића сада ново "хрватско цвијеће".
Из оволике Бање Луке, отишло је једва три аутобуса, а поред делегација, чланова удружења и новинара, од виђенијих су били само Петар Топаловић, фронтмен групе Сопот и Ђурица Штула – алијас Гроф Ђураз.
Наша глупост, неслога и кривица; има још имена: Младен Босић, Младен Иванић, Миланко Михајлица, Драган Чавић, Здравко Крсмановић, Дамир Миљевић, Адам Шукало… Они изгледа не знају доћи негдје као обични грађани. Ваљда тих 69 година и преко 40.000 убијених 1941. нијесу толико заслужили.
Сви они заједно, оставили су Иву да буде једини суперстар тог слета по Титовом обрасцу и дозволили му да медијска слика потпуно занемари чињеницу, како је читаво дешавањеорганизовано на иницијативу удружења Јадовно 1941 из Бање Луке. Хрватска држава нема никакве везе са тим, осим што је Иво Јосиповић довео сценске раднике које му прописује мандат и кабинет.
Не знам да ли је то враћање дуга за онако брзо пристајање да дође на вечеру у наш Стакленац, након необавезног сусрета у Дервенти, али Иво је Јадовно суверено искористио за своје унутрашњополитичке потребе и скидање ставки са мапе пута у ЕУ. Након што су се Срби коначно организовали, те се након 69 година најзад скупили да обиљеже Дан сјећања на Јадовно 1941. – хрватска држава (сада опет независна) узела је ствар у своје руке.
Иво је несметано фалсификовао историју, измишљајући да су некакви Хрвати (?!), заједно са Србима, подигли устанак против фашиста 1941. године, те изједначавао четнике и усташе, НОБ и агресију на зоне под заштитом УН, након којих је протјеривањем од 1995. године довршен план и програм НДХ.
Срба у Хрватској више нема. И када дођу у посјету, нека што мање показују да су Срби.
Сви ми знамо да до 1944. и капитулације Италије није било значајног броја Хрвата у партизанима, али нико од српских говорника то није рекао. Није имао ко, пошто је клупа за резервне играче дала свој максимум. Тако је ту заправо битнији био Иво, него породице побијених и побијени сами.
Нигдје српске заставе
Покушао сам да не примјетим како крај говорнице стоји само Хрватска застава, да су на кандилима пореданим по јами шаховнице, да је почасни вод исти онај који ПАП-овке (7,62 мм, М-59/66 ЦЗ Крагујевац) гланца за обљетнице драге поштоваоцима крижних путева. Покушао сам да не обраћам пажњу како је у амфитеатру крај пута остала група матораца који падају у транс када Иво изусти појам "антифашисти", а да доле, у рупи крај јаме, Иво и поред два покушаја упорних клапера није добио аплауз.
Доле у јами су били Срби, горе на говоранцији Хрвати. Љевичари.
Једина српска застава доле крај гробнице у бездану, била је трака око вијенца донешеног из Бање Луке. Горе на платоу, била је то заставица поврх дипломатских таблица изасланика предсједника Србије. Пошто на тој заставици стоји кокарда, изгледа да изасланик, возач и друго пратеће особље из Србије, није ухапшено зато што има дипломатски имунитет.
Зато су ухапсили неку дјевојку која је дошла аутобусом без дипломатских таблица, потпуно Београдски бесловесну, и стога крајње неприпремљену на полицијску државу у њеном сусједству.
Све ово сам се могао правити да не примјећујем, али када се Боришчетов изасланик, Млађан Ђорђевић, умјесто да одлучно уложи протест и интервенише да се ослободи његова држављанка ухапшена без разлога и на такав дан, лаћа телефона и зове Комесаријат за избјеглице Србије инапада организаторе доласка из Србије, да су неспособни и да им се (њима?) није смио десити такав инцидент – шта онда да игноришем?
И докле?!
Како им се, за име ЕУ, могло десити да неко из њиховог аутобуса носи на капи грб какав он има на аутомобилу? Стварно нема смисла…
ШББ-КББ?
Како су Нијемцима након Другог свјетског рата забранили да користе кукасти крст и потпуно су им укинули њихову дотадашњу заставу? Измислили су им потпуно нову, коју користе и данас.
Зашто то није урађено са Хрватском?
Замислите да су у процесу припајања Њемачке Демократске Републике (тзв. источне) њеној капиталистичкој половини, Нијемци нешто заратили са Пољском и анектирали Освјенћим (тзв. Аушвиц). Затим је неко дошао на идеју да врати стару њемачку заставу и кукасти крст у оптицај државних служби, као што су Хрвати избацили петокраку и вратили усташку шаховницу.
Затим, петнаестак година након неке дебло-револуције Јевреја који су били против понављања историје, Швабе долазе на комеморацију у Аушвиц и полажу један лијепи вијенац са кукастим крстом на све то. При чему то чине војници који издају команде (позор!) и обучени су одоре намјерно скројене да баштине асоцијацију на јединице СС.
Након свега тога, нађу неког Јеврејина којем су ту убијене три тетке, деда и два стрица; те га ухапсе зато што је имао мајицу са шестокраком звијездом. Јер, прича се, у Варшавском су гету неки интерни јеврејски полицајци убијали своје сународнике заједно са нацистима, а носили су ту ознаку…
Мислим да би прво требало да се у свјетској јавности деси промјена. Да у документарцима, који свакодневно иду на научним каналима, а у којим су под Хитлеровом влашћу убијани "Јевреји и Роми", неко дода и Србе. Макар на посљедње мјесто, али да се зна. Овако смо ми нетолерантни фашисти, па ће доктрином држите лопова испасти ускоро да смо и Јадовно и Јасеновац и Олују сами себи намјестили.
Све са Бљеском, који је служио као блиц једне монтиране фотографије.
Карловац – Карлобаг – Слана
Даље на нашем путешествију, дошли смо до видно пусте Јадранске обале. Поплаве на континенту, узеле су свој данак у ходочасницима који се намачу у води презасићеној натријум-хлоридом.
Укрцали смо се у туристички брод на Карлобашком пристаништу, и он нас је повео према острву Пагу, чија површина изгледа као панорама Мјесеца. Гола камена пустиња, гдје нема ни макије, изабрана је за једну од испостава усташких логора са епицентром у Јадовну.
У ували Слана један пар (жена у топлесу, мушкарац + пас) јако су се изненадили када смо наишли. Мушки је био толико радознао, да је допливао са сусједне плаже међу свештенство, званичне делегације, те породице и поштоваоце жртава. Када је почело опијело, отпливао је назад до дјевојке.
Море је на том мјесту толико дубоко, да је брод могао пристати готово до саме обале, те је на импровизовано пристаниште које су правили логораши, пребачена једна даска преко које смо се искрцали. Наравно, мјесто са таквом дубином покрај обале, није изабрано случајно. Ту су бацани са распореним трбусима, и са каменом везаним око врата, да не би испливали.
На копну се још увијек јасно види пут који су правили логораши, а који долази од никуд и иде према нигдје. Видљиви су и остаци грађевина које су правили, и потпуно нелогичних зидова подизаних високо на узвишењима око плаже. Први пут, откако је ту био логор, одржан је парастос побијеним мученицима. Поново је постављена (латинична) плоча, која је опет била први пут откривена тек 1975. године.
Тако гледано, није стајала ту људски ни шеснаест година.
Искрено речено, свијест да гледате у морску дубину гдје су ваши сународници бацани 1941. да рибе и ракови униште доказни материјал о злочинима, искошује вас ка сасвим другачијој перспективи при погледу на билборде "Тако лијепа, тако близу" и "Када срце каже љето, каже Јадран".
Не вјерујем да ћу икада више гледати на исти начин, на купање у независној Републици Хрватској.
Ко је коме крив?
Да ово све не би било јалово пребацивање кривице, ево и приједлога како да се таква ствар не понавља.
Влада РС би у најскорије вријеме морала основати Одјељење за истраживање и документацију злочина над Србима у Хрватској. Ту би 30 паметних, модерних и образованих појединаца, који говоре стране језике и имају такта, смисла и укуса; спало с ногу од посла, док би пописали све јаме, шкрапе, хумке и раке. Затим треба то све обиљежити, премјерити помоћу сателита, документовати, превести и публиковати; те истражити сваки траг који води до нових масовних гробница, које су бетониране или затрпаване.
Обзиром колико се даје за Горана Марковића и сличне родољубе, Влади РС не би био никакав проблем издвојити ургентних и скромних 200.000 КМ за удружење Јадовно 1941. Чисто да се нешто отпочне.
Посебну пажњу треба посветити Сланој, која је за мене била готово откровење. Обзиром да су наши уредници посветили пажње овом догађају чланцима видљивости и квалитета налик на пијачни барометар (јер није било главних газда присутних), сигурно има још оних који не знају да и на Пагу постоји Плава гробница.
Што скорије је неопходно да се тај дио огради, да се оно што су логораши изграђивали сухозидом заштити и обнови, те да се трајно забрани пристајање, купање и риболов на том подручју. Да се под хитно зовну ронилачке екипе (типа БУК) и истраже морско дно у циљу проналаска и заштите доказа о геноциду.
У грађевинама које су логораши сами правили својим рукама, треба направити музеј који ће чувати сјећање на жртве, а биће заштићен чуварском службом и одговарајућим кустосом. То ће посјећивати организоване екскурзије дјеце из РС и Србије, које ће се водити едукативном маршрутом Стара Градишка – Јасеновац – Глина – Јадовно – Слана. Некоме ће то можда звучати као Карлобаг – Карловац – Вировитица, али то је већ њихов проблем.
Што хитније да се организују одласци волонтера који ће то све урадити уз помоћ Владе РС, Министарства за дијаспору Републике Србије и уз неопструкцију владе независне Републике Хрватске.
Шта нас спречава да догодине буде сазидана капелица у Сланој?
Ја мислим ништа, али, опет, Фронтал.РС је обиљежавање Дана сјећања на Јадовно најозбиљније схватио и послао делегацију на највишем нивоу. Други нијесу имали сличан став.
НараВОученије
Данас, на Видовдан, разговарао сам са неким младим људима, који су ми рекли: Немој зезати!?,када сам им рекао да се Трг Крајине у Бањој Луци, до посљедњег рата звао Трг Едварда Кардеља. Главног Титовог идеолога, који је докторирао на тези о великосрпском хегемонизму у Југославији.
Исто тако, многи од њих не знају основне податке из своје прошлости, што ствара врло предвидиве резултате у њиховој будућности. Силна донирана гласила прозападне провенијенције, нијесу у посљедњих петнаест година плаћана превасходно да пишу против Срба и оцрњују њихову борбу у посљедњем рату. На првом мјесту су исплаћивана да прешућују.
Дошли смо до тога да о Јасеновцу слободније можемо причати у Јерусалиму, него у Бањој Луци. Стидимо се чињеница о сопственој прошлости, јер су радови на ту тему слабо плаћени и не добијају награде по филмским фестивалима. Не пада ми напамет да констрастирам шта чине други народи, када је заштита њиховог наслијеђа у питању. Мене занима шта ћемо ми учинити?
Видовдан је – прогледајмо

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *