Момир Дејановић: Референдумска спрдачина

Референдум је облик непосредне демократије, чија би примјена требала да умањи озбиљне недостатке посредне или представничке демократије. Пише: Момир Дејановић У Швајцарској, Скандинавији и другим земљама које су напредовале у освајању демократије, одржавање референдума и питања о којим се грађани изјашњавању је уређено и има углавном обавезујуће дејство на одлуке које доносе највиши органи власти. […]

среда, мај 18, 2011 / 21:00

Референдум је облик непосредне демократије, чија би примјена требала да умањи озбиљне недостатке посредне или представничке демократије.

Пише: Момир Дејановић

У Швајцарској, Скандинавији и другим земљама које су напредовале у освајању демократије, одржавање референдума и питања о којим се грађани изјашњавању је уређено и има углавном обавезујуће дејство на одлуке које доносе највиши органи власти. Прича о референдуму у БиХ је обична спрдачина са демократијом, народима и проблемом, као што се домаћи политичари и представници међународне заједнице годинама спрдају са грађанима и народима када говоре о успјесима, поштеним изборима, владавини права, реформисаном правосуђу, борби против криминала, социјалној правди, изградњи аутопутева, запошљавању, помирењу, повратку, заштити националних интереса, евроатланским интеграцијама и слично.

Спрдња са референдумом у БиХ настаје када га домаћи и међународни антидемократи заговарају или су против њега, када се референдум користи за притисак, манипулацију или остваривање других политичких циљева, када се као проблем или референдумско питање намеће нешто што нема потребну референдумску тежину и када га они који га заговарају не желе стварно одржати. Кроз актуелну причу о референдуму преламају се проблеми улоге ОХР и међународне заједнице у БиХ, уставних промјена и развлашћивања ентитета, рада правосуђа и суђења за ратне злочине, све тежег економског и социјалног стања, корумпиране и неуспјешне владајуће структуре, одржавања и продубљивања етнополитичких подјела и других проблема који нису референдумски.

Заговарање референдума у РС треба посматрати и као наставак референдумске пријетње, манипулацију националним интересима, потискивање других озбиљних проблема, реализацију мањег и лакшег дијела обећања из изборног програма СНСД и јачање позиције садашњег предсједника РС.

Проблем непроцесуирања одговорних за Доборовољачку и друге ратне злочине над Србима има своју реалну, етнополитичку и емотивну димензију, уз напомену да је он далеко шири и озбиљнији од конкретних ратних злочина и рада државних правосудних институција. Одржавање референдума у РС овај проблем не би ријешило, већ би га поново вратило на дневни ред изабраних политичара, који овај и друге проблеме можда и не желе ријешити. У завршној фази референдумске спрдачине представници ЕУ помажу Додику да одустане од нежељеног референдума, понизи ентитетски парламент и политички ојача.

БиХ су, умјесто виртуелних, потребни стварни референдуми. За право на референдум грађани и конститутивни народи морају се изборити, с обзиром да им то неће дати домаћи политичари и представници међународне заједнице.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор на Бојан Нишевић Одустани од одговора