Млади су мотор друштва, зато нам и јесте овако

О младима у РС, њиховим проблемима, карактеру и психолошком профилу, за Фронтал.РС, у подужем интервјуу говори Бојан Гребенар, предсједник Омладинског савјета Републике Српске. Питао: Ж. Свитлица Објасните појам "млади". Ко су млади? -Можемо почети од онога што је на папиру, односно онога што је дефинисано Законом о омладинском организовању – „омладину и младе чине лица […]

уторак, март 8, 2011 / 14:17

О младима у РС, њиховим проблемима, карактеру и психолошком профилу, за Фронтал.РС, у подужем интервјуу говори Бојан Гребенар, предсједник Омладинског савјета Републике Српске.

Питао: Ж. Свитлица

Објасните појам "млади". Ко су млади?

-Можемо почети од онога што је на папиру, односно онога што је дефинисано Законом о омладинском организовању – „омладину и младе чине лица од 16 до навршених 30 година“. И све је стало у једну реченицу. Ако се желимо озбиљно бавити питањима младих морамо разумијети о којој популацији говоримо, а без да неког искључујемо или да нечију улогу неоправдано величамо. Ту су млади који: иду у средњу школу, иду на факултете, који су запослени, незапослени, који су активни, који нису активни, млади у браку, особе са посебним потребама, особе са инвалидитетом, умјетници, научници, млади у политичким партијама…

„Млади су будућност“, „млади су наша снага“, „млади су наше сутра“ и сличне, сада већ отрцане фразе, некада су заиста имале смисла. Сада се суочавамо са чињеницом да се то понавља већ значајан број година уназад без суштинских помака. Лично сматрам да смо сами највише одговорни за такво стање.

Ми смо интересна група, коју сви други третирају тако осим нас самих. Као потенцијал смо пуно, али смо као фактицитет мало. У Републици Српској живи 249 120 младих људи (подаци из Стратегије реформе пензијског система) и чинимо скоро трећину становништва. Гдје је та „маса“ данас? Зашто смо незадовољни или, још боље, да ли смо уопште незадовољни? У времену у којем живимо треба прихватити реалност и правила „игре“ коју намеће неко други, неко јачи. Ко? Сада није ни битно, зато што ми у „игри“ још и не учествујемо. Ко учествује? Интересне групе. У модерном (неки кажу суровом) свијету млади су управо то. И то је у реду. Скуп индивидуа, са различитим интересима. Интереса је заиста много. Међутим, постоје неки заједнички интереси, пресјек интереса индивидуа. Остваривање заједничких омогућиће и достизање појединачних.

Суштина – ми смо мотор друштва (зато друштво данас и јесте овакво).

Који су то резултати којима се ОСРС поноси?

Препознали смо проблеме и слабости и направили смо Стратешки план у којем смо поставили неке циљеве. То је било прије 15 мјесеци и данас је ОСРС другачији. Од визуелног идентитета као форме, до начина рада и резултата као суштине.
Отворили смо питање активности и рада омладинских организација, те смо урадили операцију „База“ која је означила почетак реформе омладинских организација. Желимо направити јасну разлику између оних који раде и оних који су ту да узимају новац. Ушли смо у редефинисање односа са Министарством породице, омладине и спорта и минимум наших односа мора бити оно што је дефинисано Законом и Меморандумом о сарадњи.

Урадили смо „Елаборат о младима“ (истраживање у 63 јединице локалне самоуправе), „Повељу младих“ – документ којим су идентификовани неки основни проблеми младих и понуђена адекватна рјешења, затим „Carta tacitus“ („нијема карта“) – нова иницијатива и својеврсни водич за младе и омладинске организације. Припремили смо и понудили Влади програм Тренинг центра РС којим је ова прича након неколико година добила јасну форму и сврху.

У БиХ је прошле године прву пут званично обиљежен Међународни дан младих, одржана је конференција „Дан младих: дијалог и узајамно разумијевање“ и промоција и концерти у пет општина РС, у организацији ОСРС-а. „Сусрети младих РС“ су по први пут организовани у шаторима – омладинском кампу, са низом културних и едукативних садржаја и највећим бројем учесника до сада.
Успостављена је комуникација и сарадња са омладинским сектором у земљама бивше Југославије, као и са Европским омладинским форумом.

ОСРС је данас организација од јавног интереса за Републику, именује своје представнике у Одбор за питања младих Народне скупштине РС и у Комисију за координацију питања младих БиХ, доноси планове, врши притисак, учестувје, иницира, промовише…једноставно ОСРС данас ради и жели да мијења ствари.

Шта би могло да буде боље и које су препреке за бољитак?

Ако говоримо о самом ОСРС, треба истаћи потребу за јачањем организације, нарочито када су у питању људски ресурси. Постоји јако пуно проблема и области којима се бавимо, али недостаје нам квалитетних људи са идејама и са адекватним знањем. Такође, радимо на алтернативним изворима финансирања. У протеклим годинама ОСРС се финансирао искључиво из буџета Републике, а то (хтио то неко признати или не) у одређеној мјери утиче на независност организације. У последњих годину дана смо то промјенили, али то је још јако далеко од онога што је наша намјера.

Када говоримо о препрекама, говоримо о људима који не желе да ОСРС јача. У омладинском сектору то су углавном они који воде тзв. „one man“ организације или они који ни по чему не спадају у категорију младих и ништа их са младима не повезује осим што годинама убиру новац на основу приче о младима.

Ту су наравно и политика и политичке партије. Постоје политички притисци, постоје настојања да се и ОСРС, али и неке друге организације ставе под неки вид контроле. Наравно највећи притисци долазе из партија које чине власт у РС. Да не буде забуне – то нису притисци странака и њихових водећих функционера. То су притисци „ситних душа“ које мисле да вам могу запријетити снагом власти и да вас могу преплашити разбацујући се именима својих партијских шефова. Ти „људи“ и њихови притисци су нешто са чим се за сада носимо, али је чињеница да дио енергије, времена и ресурса које би смо могли искористити нпр. за реализацију Омладинске политике трошимо на одбрану од оних који нису ништа више од обичних сплеткароша, незналица, кукавица и сл.
Наравно постоје и они који мисле да би се могли „удомити“ у ОСРС-у…

Морамо схватити да нас нико неће повући за рукав и питати шта нам треба. Тога нема. Ако желимо промјену морамо себи поставити питање: „Шта сам ја спреман да урадим за ту промјену?“. Позната је реченица коју је изговорио покојни премијер Србије др Зоран Ђинђић, касније мото „Пешчаника“, а могли смо је видјети и приликом студентских пленума и недавно на улицама Бање Луке – „Ако вам је добро, онда ништа“. И то је заиста тако. Дакле, један и значајан дио проблема смо ми сами.

Наравно постоји и одговорност институција. ОСРС је урадио Елаборат о младима којим су обихваћене све локалне заједнице у РС (61 општина и 2 града) и неки од закључака су:
1. Одговор друштва ка главним узроцима исељавања младих је Омладинска политика која дефинише мјере за повећање запослености младих , стамбено збрињавање младих, социјално збрињавање младих, образовање и информисање младих… – Омладинска политика не постоји или се не проводи у складу са законом код 54 јединице локалне самоуправе (85,71%);
2. Мјере Омладинске политике захтјевају оперативни план ОП . Оперативни план ОП дефинише средства у виду буџета за младе неопходна да би се мјере реализовале – Буџет за младе не постоји или се законски не остварује код 56 јлс (88,88%);
3. Контролу и располагање средствима којима се мјере проводе, између осталих, обављају и комисије/одбори за младе у локланим скупштинама – Комисије/одбори за младе не постоје или нису изабрани у складу са законом код 44 јлс (69,84%).

Хајде да конкретизујемо ствари: Велики дио ових проблема постоји због тога што наше друштво има мањак искуства у конструктивном рјешавању проблема. Зашто?
Зато што је тренутно стање, рецимо младих, настало под снажним и непосредним дејством лажне социјалистичке (или социјалне) државе. Она је индивидуама одузимала сваку инцијативу, док их је заузврат опскрбљивала елементарним средствима за преживљавање. Тако смо добили друштво непунољетних људи. Наше учешће у заједничком животу ограничавало се на форму наметнутог паразитирања које се у економској сфери завршавало као трошење затечених ресурса. И као резултат тога добијамо друштва која нису оспособљена за конструктивно понашање.

Често се стиче утисак да живимо у двострукој реалности. Једна реалност су сепареи по клубовима, „напуцавање“ шетача у Господској, одлазак на шопинг у неку од сусједних метропола, а сасвим друга наш свакодневни живот. Јако је тешко изаћи из тог зачараног круга фиктивне реалности. Ако ја као предсједник ОСРС изађем и кажем да се овдје живи добро, да ли то значи да се овдје живи добро? Да ли је битније шта је неко рекао или како се људи заиста осјећају? Треба отићи само неколико километара од центра Бања Луке и видјети како млади живе. Прије неколико дана сам био у Сребреници и Братунцу. Знамо ли како млади тамо живе? Сумњам.

ОСРС је организација од јавног интереса за РС Шта то мијења и какве су сад обавезе, а какве погодности?

То је једна од позитивних ствари која се десила у протеклом периоду .Сам процес пријаве и процедура која је касније проведена били су захтјевни и читав поступак је трајао јако дуго, нарочито због чињенице да је велики број организација био заинтересован за добијање тог статуса.

Не желим давати неке симболичне и типичне изјаве, али то за нас значи изузетну привилегију и још већу обавезу. Када добијете такав статус, морате га и оправдати, а ми већ радимо на томе. Министарству управе и локлане самоуправе смо још крајем прошле године доставили план рада са значајним бројем активности.

Законом је предвиђено да удружења од јавног интереса могу обављати и дио јавних функција. Ми немамо амбицију да постанемо дио система јавних служби, али сигурно можемо дати значајан допринос у обављању одређеног бројa послова који су од интереса за младе.
Када су у питању погодности, прецизну информацију још увијек нисмо добили, до краја фебруара.

Многима је ОСРС и омладинске организације уопште, нешто страно. Како омасовити организовање младих људи зарад сопственог интереса и да ли успјевате у томе?

Омладински савјет Републике Српске, Министарство породице, омладине и спорта, Одбор за питања младих у Народној скупштини РС, Управљачки комитет за младе РС, Комисија за координацију питања младих у Босни и Херцеговини, службеници за младе и комисије за младе, Омладинска политика РС и омладинске политике општина и градова, Закон о омладинском организовању, Закон о волонтирању – све су то апстрактни појмови за већину младих људи. Ми се у омладинском организовању са тим сусрећемо сваки дан. Ту се надовезујемо на ону причу о интересним групама и „игри“.

Ствар је заправо јако једноставна. Ако сте гладни, отворићете фрижидер и нешто појести. Исто је и са омладинским организовањем. Желите да вам буде боље? Морате научити правила игре, морате знати ко шта ради и морате знати како остварити своје легитимно право. ОСРС, условно речено, не може никога натјерати да се укључи. Ми можемо понудити опције, објаснити шта се добија ако радите, а шта се губи ако сједите. Свако има право да донесе одлуку. Међутим, ако је одлука да се сједи, онда нема више „кукања и тражења“. Да би сте добили, морате нешто и дати.

Омладински покрет ће се омасовити онда када се схвати да је то пут до остварења сопственог интереса. Нажалост, није се још увијек довољно наметнуо као рјешење и ОСРС управо ради на томе.

Наведите неки конкретан проблем за који вам се млади могу обратити и који можете ријешити?

Прије него што неки издвојим, мислим да треба јасно рећи да је основни проблем што млади, значајан број, нису спремни доћи и указати на проблем. Можда је то нешто што смо наслиједили из ранијег времена и људи немају довољно повјерења у институције и организације. Међутим, нико од нас нема право да одустане и да ћути. Ако не због себе, онда због бројних који ће се тек срести са проблемом. То је дио одговорности који носимо не само као млади, него и као грађани. Приступ рјешавању проблема и указивања, тј. јавног говора о истима – морају да се промијене.

Чини ми се да постоји неоправдан страх од тога да се о проблемима говори. Искуство које имам из Омладинског савјета Бањалуке, Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци и ОСРС-а демантује причу о томе да се треба држати по страни и да треба ћутати. Да, ствари се тешко мијењају и потребно је доста стрпљења и енергије, али промјена је могућа. У то не треба сумњати! Шта је алтернатива? Да се у овој земљи ништа не може промјенити? Ма шта урадили? Извините, али шта онда радимо овдје?! Онда ову средину, град, ентитет, државу или како год, треба дефинитивно напустити!
Ја то не желим. Тим, чији сам дио, то не жели! Треба остати овдје и борити се за промјене на боље. Сви који су заинтересовани су добродошли.

Имате идеју, али не знате како да је претворите у пројекат? Можемо помоћи. Имате пројекат, али вам требају партнери за реализацију и контакт са донаторима? Можемо помоћи. Желите да се ангажујете, али не знате гдје и како? Можемо помоћи. Имате проблем, било које врсте, и не знате како да га рјешите? Можемо помоћи.

Вјерујете себи. Узмите ствар у своје руке, у граду у којем живите, можете да нађете довољан број људи да направите неку акцију. И ако се на десет-двадесет мјеста то деси, ствари су се већ промијениле. Није довољно рећи да долази боље сутра. Потребно је дјеловати и иницијатива мора да постоји. Немогуће је гарантовати рјешавање сваког проблема. Али можемо гарантовати да ћемо урадити све што је у нашој моћи. То је по мени довољно за почетак… промјене…на боље!



0 КОМЕНТАРА

  1. Da li da ovo da razumijemo kao najavu osnivanja političke partije ili najavu pranja od brljotina ove vlasti. Ovo je tipičan primjer političara. On svoju karijeru je počeo graditi još od prvog razreda srednje škole.Već se navikao da bude funkcionre i njega ćemo sutra vidjeti u vrhu politike. Već sad je sklopio brojna prijateljstva koja će mu sutra donijeti mnogo, mnogo glasova. Toliko je sposoban da je bio na čelu Studentskog parlamenta, pa onda i OSRS. Rekao bi neko da ide Gruborovim stopama. A nisu tu slučajno. Studentski parlament je projekat Vlade RS, kako bi se studenti amortizovali, slično sindikatu ili BORS-u. Imaš svoje ljude i onda lakše kontrolišeš mase. I svaka ima čast. Majstorski su to odradili. Naravno, na čelo Studentskog parlamenta i OSRS postavljaju svoje najvjernije ljude. Zato je ovo što smo upravo pročitali jako LICEMJERNO. Naravno, ovog momčića očekuje i nagrada. Njegov prethodnik je danas savjetnik Predsjednika Parlamenta Srpske. Kako je skoro rekao u emisiji „Crta“ BHT1, svi su nagrađeni za to što su odradili. A imaju budžet od 200000 maraka, često putuju, organizuju studentske ekskurzije, gdje dobijaju gratis putovanja. Takođe, za masne procente prave studentske zabave u najelitnijim banjalučkim klubovima, gdje studentarija može da konzumira Nektar po promotivnoj cijeni od 2,5, pa i 3 marke. Ne znam da li igdje prijavljuju taj profit, da li plaćaju porez na to. Tačno kopija ovih glavonja u vrhu politike. S druge strane, uništena je SOBL, studentska organizacija, koja je zadavala glavobolju Ministarstvu prosvjete. Mada su i njihovi čelnici skupljeni sa štapa i kanapa, ipak su se borili za studente. Ovo što priča ovo momče je sama demagogija. On kao puno radi i bori se za omladinu, a obrazovni sistem se nalazi na najnižem mogućem nivou. Danas tetke sa hladnim trajnama i frizerke završavaju privatne fakultete, učeći iz Vesele sveske u prosjeeku po 5 sati svaki i spit, i polažu ispite svakog vikenda. Za godinu-dvije završe i dobijaju posao u administraciji. S druge strane, na državnim fakultetima imamo nakaradnu Bolonju, s kojom se ne dobija potrebno znanje i puko bubanje ogromnih knjiga. Ljudi završavaju, a da ne znaju suštinu. Imamo i ogromnu korupciju u visokom školstvu.
    Ne znamo šta to ovog mladića koji jednog mog komšiju podsjeća na dijete koje se pati na noši preporučuje da on bude lider omladine i da se njemu pridružuje. On će svakako od ove vlasti dobiti zasluženo mjesto. Ipak je odradio posao. Budućnost je pred njim.
    A mladi nisu motor ovog društva. Aktivniji su penzioneri. Možda će se predsjednik sjetiti i Grebenara kada bude dijelio ordenje.

  2. Definitivno je u pravu , jer svi vi koji tu pisete svakakve komentare zajedno sa mnom , umjesto dsto provodite dane kraj vasih racunara i tako nista pametno NE RADITE , trebali biste da se ukljucite u neku organizaciju , pa par volonterski akcija , pa se smrznete po selima Bijeljine u januaru davajuci ljudima koje je potrefila poplava neka sredstva za pomoc , pa onda odete na seminar ili konferenciju , pa na 5 takvih , pa i dalje radite i smrzavate se , i nemate nikakve banke od toga , al na kraju krajeva dobijate ZNANJE i ISKUSTVO .
    Pa nakon 4-5 godina tako, putovali biste i vi po Evropi i upoznavali ljude iz organizacija sirom svijeta . I uzivali biste u superful klubovima po Srpskoj , ili odakle ste vec .

    Ali JOK ! Necete vi da mrdnete svoju zadnjicu , pa da ne daj Boze nesto uradite . Samo znate da „pljujete“ po svemu i svacemu , a da nesto uradite – daleko bilo . Cekate pare i posao i fakultete sa neba . Ima ona mostarska “ Docekacete ih – jes , jes aha“ .
    I na kraju cete da crknete u svom bijesu jer ste ostali na nuli a onaj tamo neko daleko ispred vas . Ali ne , nije on to stekao posteno , samo ste vi posteni jer necete da radite.
    I na kraju , ostadoste BIJESNA PASCAD .
    Ende

  3. Је ли ово тај омладинац Гребенар што је потписао сарадњу са луковићевим „пешчаником“ а тај перо луковић има своју омиљену ултрашовинистичку узречицу поспрдни назив за Републику Српску, „република шумска“…пууу..омладинац и к..ац!
    и што овај претходни паламуди о акцијама, солидарност, к..ац, палац, алооо бре, па ово је вријеме суровог капитализма, нема више ОРА,.. опа цупа, ово је тражили сте гледајте, вријеме је новац а уз ноавац иде и ZNANJE i ISKUSTVO!

Оставите одговор