Млади на изборима: Шиканирају их њихови

У недјељу 7.октобра ћемо бирати ко ће нам бити градоначелници, начелници општина, одборници у локалној скупштини…директно! Индиректно, од избора ће зависити и остале улоге у локалним скупштинама и административним службама- начелници одјељења, састави разних комисија… И овај пут, једно од кључних питања које се намеће је излазност бирача, те партиципирање младих у политичком животу. ЖЕНЕ […]

петак, октобар 5, 2012 / 16:03

У недјељу 7.октобра ћемо бирати ко ће нам бити градоначелници, начелници општина, одборници у локалној скупштини…директно!

Индиректно, од избора ће зависити и остале улоге у локалним скупштинама и административним службама- начелници одјељења, састави разних комисија…

И овај пут, једно од кључних питања које се намеће је излазност бирача, те партиципирање младих у политичком животу.

ЖЕНЕ И МЛАДИ ЧИНЕ ПРЕКО 60% БИРАЧКОГ ТИЈЕЛА, А 3% ВЛАСТИ

Иако у БиХ не постоје тачни подаци о демографској структури становништва (посљедњи попис је био 1991.), претпоставља се да жене чине око 55% гласачког тијела, а млади до 20%. Обзиром да статистички подаци о изабраним посланицима и делегираним министрима показују да је 90-95% функционера мушког пола, поставља се питање да ли жене и млади уопште излазе на изборе?

Анализе показују да међу половима не постоји значајна разлика у апстинирању од изборног процеса. Ако говоримо о старосној структури, млади људи генерално имају мањи одзив, а пензионери су најлојалнији учесници избора.

Резултати избора показују поражавајуће резултате о учешћу жена и младих у структурама власти. То значи да жене и млади у правилу гласају са мушкарце старије од 40 година.

Ако грађани желе промјене у политици, онда морају промијенити свој приступ изборном процесу.

С друге стране, кад погледамо кандидатске листе, тј маркетиншку кампању, видимо да су ови избори бар декларативно другачији, тако да на листамо видимо велики број младих лица и изненадну бригу свих политичких партија за проблем младих.

Да ли је то одговор на стереотипну изјаву све већег броја апстинената који говоре да су међу кандидатима увијек исти људи, те да неће изаћи на гласање зато што немају ниједно ново лице које би их могло убиједити у исправност својих ставова?

Двије странке, бар декларативно социјалдемократске оријентације у оба бх-ентитета, Социјалдемократска партија и Савез независних социјалдекмократа, прве су почеле праксу довођења младих људи на врло одговорна мјеста са којих се доносе крупне одлуке.

Међутим, умјесто да буду покретачи позитивних промјена и вјесници новог политичког амбијента, ти кадрови су много жешће него њихови старији политички саборци, кренули у политичке обрачуне слиједећи неприкосновене вође и сносећи велику одговорност за радикализацију политичких збивања у Босни и Херцеговини.

ПРОПИСИ ДОБРИ, ПРАКСА НА ИСПИТУ

Међутим, ни слика о броју младих кандидата на изборним листама није тако идилична, јер млади имају много више проблема у својим матичним партијским ћелијама да се изборе за своја мјеста.

Иако статуте многих партија јасно прецизирају колико младих треба да буде у органима политичких партија, а самим тим и на кандидатским листама ситуација у већини случаја није таква.

Бивши предсједник Младих социјалдемократа (омладина СНСД-а, оп.а.) и посланик у НСРС Срђан Мазалица каже да врх странке подржава омладинску организацију, али и да сигурно постоје случајеви гдје се и дезавуишу приједлози омладинских организација, посебно на локалном нивоу јер се морају узети у обзир ставови мјесних и општинских одбора.

“ По Статуту СНСД-а 15 % младих треба да буде у чланству свих органа странке. Отприлике тај проценат је заступљен кад је у питању партиципација младих у изборним листама, с тим да то обично буде и више, с обзиром да имате оне квоте и за жене- 30 % жена. Кад саберете ова два правила, младе мушке и жене, имамо и више од 15 %. Опет, имамо и отворене листе. То да ли ће неко бити изабран или неће, то опет зависи од гласача”, истиче Мазалица и додаје да је већи проблем што мањи имају мање ресурса и средстава које могу потрошити у кампањи.

Мазалица истиче да млади СНСД-а имају 109 одборника, скупштина општина и градова.

“Да смо ми посебна политичка партија, ми би били трећи иза СНСД-а и СДС-а по броју одборника, начелника у општинама и посланика у НСРС”, каже Мазалица.

Потпредсједник Партије демократског прогреса Бранислав Бореновић истиче како је он као млад човјек добио прилику да буде и министар у Влади РС.

“Апсолутно сматрам да је успјех сваке политичке партије онолико колико ће препознати улогу младих људи и онолико колико ће дати подршку младим људима. ПДП умјесто формалне даје суштинску подршку младим људима. Добро се сјећам да сам ја као млад човјек добио шансу да будем и министар у Влади РС, рекао је Бореновић за Нови талас.

Бореновић каже да је ПДП-у довољно што се даје значај младима да сами креирају своје политике, те да Предсједништво ПДП-а апсолутно не жели да се уплиће у рад младих.

“Ми смо увијек у ПДП-у гледали да млади не буду само негдје са стране. Нека млади буду саставни дио структуре у партији”, истиче Бореновић и додаје да је одлука о младим кандиатима резултат двосмјерног процеса и улоге партијског подмлатка али И да је питање колико они имају снаге унутар једне политичке опције.

СКИДАЊЕ МЛАДИХ СА ЛИСТА

Међутим, ситуација на терену и није баш тако сјајна. Када се спустимо на питање мјесних одбора, видимо стварне проблеме и недостатак снаге политичког подмлатка.

Тако на примјер, СДС- странка која се бори да поправи свој имиџ оптерећен ратном прошлошћу, послијератним корупцијским аферама и недовољном унутарстраначком реформом, није успјела да створи чврсту омладинску организацију. Посљедњи познати изданак је био дугогодишњи предсједник омладине Бранислав Шкобо који је био изабран за посланика у НСРС, али је недуго затим напустио СДС и придружио се Драгану Чавићу у Демократској партији, гдје се није дуго задржао, него је прешао у Народну демократску странку Крсте Јандрића.

Само 20-ак киломатара даље, у општини Лакташи, водиле су се рововске битке унутар самог СДС-а ко ће се угурати на кандидатску листу. Да су многи изборе схватили као конкурс за незапослене најбоље показује стручна спрема неколицине изборних кандидата. Тако су умјесто неколико дугогодишњих али младих чланова странке, своје мјесто на листи нашли незапослени возачи, физички радници, самостални пољопривредници који су ушли у шесту или седму деценију живота.

Тако је умјесто младог Владимира В. апсолвента на Шумарском факултету и попредсједника омладине СДС Лакташи, дошао предсједник мјесног одбора Маглајани Недељко Б., по занимању возач, уз образложење да му је то једини начин да дође до 500 КМ мјесечно.

Други примјер омладине у СДС Лакташи је још бизарнији- приједлог омладинаца из МО Трн 2, Бојан Трубајић волшебно је изостао са листе. Иако је његово име било на кандидатској листи СДС-а под редним бројем 30, ЦИК је прегледом података кандидата уочио да кандидат Маја С. под редним бројем 29 нема пријављено мјесто пребивалишта у општини Лакташи, па је листа враћена на дораду. Умјесто Маје С., на редни број 29 постављена је Весна С. али на коначној листи која је отишла на адресу ЦИК-а није било имена Бојана Трубајића и још једне кандидаткиње послије њега.

“Задњег дана јула, саопштено ми је да ме нема на листи, али и да постоји нада да ћу бити. Једини који је показао интерес да будем враћен на листу је Перенчевић (Жељко Перенчевић- кандидат за начелника општине, оп.а.). Нико од чланова општинског одбора, као ни предсједник до данас ме није ни назвао нити рекао шта се заправо десило. Једноставно, као да нисам ни био кандидат. Отишао сам у секретаријат, и они су рекли да је то грешка”, каже Трубајић.Он је рекао да упркос свему, остаје вјеран странци, али дау у СДС нису ништа учинили да докажу да је то била администаративна грешка и да га сад заобилазе у сваком погледу.

Због кандидатских листа дошло је до раскола у СДС Лакташи, а велики број чланова Општинског одбора је поднио оставке. Нови талас сазнаје из врха СДС-а да је предсједник странке Младен Босић намјеравао да распусти Општински одбор СДС Лакташи, али да је само због близине избора ту одлуку пролонгирао. Како сазнајемо, Босић и руководство странке су незадовољни и што три одборника (ниједан није омладинац) из реда СДС-а, за четири године нису ниједанпут узели учешће у скупштинским расправама.

Међутим, омладинци имају проблема и у осталим странкама, али се ти проблеми успјешно заташкавају. Међутим, није тешко утврдити да иако на листи најмање 25 % треба да буду млади, скоро ниједна странка тај захтјев није испоштовала. Тако на примјер, у СНСД Бањалука, према нашим сазнањима, омладинци су дали седам приједлога, а Општински одбор странке је уважио само пет приједлога.



0 КОМЕНТАРА

  1. Цијеним по гаврановићевим годинама, да за вас снсд-овце младост почиње тек тамо око седамдесете!B-)B-)B-)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *