Мјесни нарезак

Никола Алексић, предсједник Актива младих НДС, овоседмичну колумну је одлучио посветити изборима у мјесној заједници Обилићево 2. Пише: Никола Алексић Дао сам ја изјаву и за Фронтал.рс , али ипак сматрам да сам у обавези да напишем и нешто више о избору за савјет мјесне заједнице Обилићево 2, али и о самом савјету као тијелу […]

уторак, април 12, 2011 / 07:00

Никола Алексић, предсједник Актива младих НДС, овоседмичну колумну је одлучио посветити изборима у мјесној заједници Обилићево 2.

Пише: Никола Алексић

Дао сам ја изјаву и за Фронтал.рс , али ипак сматрам да сам у обавези да напишем и нешто више о избору за савјет мјесне заједнице Обилићево 2, али и о самом савјету као тијелу бар онако како га ја видим.

Цијела фарса око избора мјесне заједнице Обилићево 2 почела је у 17,00 часова. Већ при самом уласку у салу, створила се невиђена гужва. Четири “руководиоца”, можда чак и бивши чланови савјета су провјеравали ко припада Обилићеву 2 а ко не. Сједили су за клупама, истим оним у којим се сједи у основној школи. Недуго након почетка “пописа”, појавио се и пети  “лик”, који је сјео испред споменика палим борцима, те је и он вршио свој попис. Још увијек не знам у којем је својтву био ту дотични господин. Попис је завршио око 18 часова, можда који минут касније.

Прави шоу програм је почео кад је требало да се изабере трочлано радно предсједништво. Ја сам био кандидат за исто и испред Народне демократске странке и испред Независне листе ( да је тако назовемо), а не само испред посљедње наведених, како је то јавио Фронтал.рс. Кад сам дошао до одборнице да пријавим, прво што ми је рекла је да она бира три члана радног предсједништва, а све у складу са неком наводном одлуком, иако ја мислим да у Службеном гласнику Града Бања Лука, у којем се прецизира начин избора савјета, пише да се радно предјседнишво бира на збору грађана, а не да га бира одборник који руководи избором.

Међутим, све и ако ја нисам управу, сматрам да није демократски да одборница бира чланове радног предсједништва већ исто требају да сачињавају са сваке листе по један представник, јер би се на тај начин спријечиле манипулације којих је евидентно било. Кад ми је одборница понудила да и ја будем у предсједништву, рекао сам јој да не желим да ме она инаугурише већ да ме присутни изаберу, заједно са осталим кандидатима, те да ја немам проблем ни да сва три члана буду из СНСД-а, али само под условом да их грађани изаберу а не она “постави”. Кад је она одбила мој приједлог, позивајући се на горе наведену одлуку, ја сам демонстративно сишао са бине. Након тога, предсједавајућа је изабрала “насумице” три члана и циркус је могао да крене.

Након избора, по мени крњег предсједништва, почело је читање кандидата. Након читања од стране одборнице, почело се са гласањем. За оне који не знају, на збору се гласа акламацијом или дизањем руке. Иначе, тај институт се примјењивао у Античкој Грчкој и Риму и већ скоро пола и више вијека је присутан само у холивудским филмовима са историјском тематиком. Бројање је ишло, по нечијој брилијантној замисли, тако да први члан радног предсједништва броји прва три реда, други осталих 10-12 редова, а трећи остатак народа који је стајао поред столица. Егзактна метода, нема шта.

Начин избора чланова за савјет ми никако није био јасан, али битно је такође да се нагласи да су људи нон стоп улазили и излазили па се кворум мијењао, а самим тим и изборна већина.Наиме, на почетку је било око 230-250 људи, а на крају око 100 ако не и мање, па вам је за већину, на почетку требало 120 гласова, а касније око 50. Све и да се бирало по систему “ко добије више гласова” (а можда је и било тако), није праведно да се онај кандидат, чија је несрећа била да буде задњи, када је остало око 100 људи, из разлога јер је све трајало пуна 3-4 сата па су се људи и уморили и сморили, такмичи са оним првим, за кога се гласало када је у сали било око 230-250 људи.

Надаље, сво то вријеме дотична одборница је говорила људима “тишина”, као да смо ми сви немирни ђаци у основној школи а она наша наставница. Опет демократски, нема шта.Треба ућутати људе кад мисле другачије.
Да не дужим више, Савјет није изабран, опет ми није баш нешто најјасније објашњење због чега, али није ни битно.

Суштина цијеле приче је да је сам институт савјета мјесне заједнице потпуно застарио и да га треба мијењати, а не од њега правити неку замјену за општине, обзиром да је Бања Лука једини Град који није састављен из општина ( што једноставно не може да буде ), већ од мјесних заједница. Ако већ и постоје ти савјети, они се требају бирати на начин на који се све бира, а то је путем тајног гласања, а не махањем рукама. Контролор избора, илити радно предсједништво треба да у свом саставу има по једног члана предложеног од стране сваке листе, а не да неко “насумице” бира људе који су директно одговорни за фер и поштено спровођење избора.

Све у свему, била је то смијешна заједница.

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Узалуд вам труд,свирачи.
    Можете да се батргате, све до предизборних печења, које од Мјесних направи МЕСНЕ заједнице…

  2. Како неко може бити и страначки и независни кандидат? Или си једно или друго. Мислим да ти са независних листа гријеше што примају вас страначке пулене! Губи се смисао те независности.

  3. Добро је да се прича о овоме. Није добро да странке предлажу своје људе и показују их као независне кандидате. То просто није у реду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *