Mjeхур у Свемиру

Насин Свемирски телескоп Ферми који ради на принципу гама зрака открио је у Млијечном путу структуре које никада до сада нису биле примјећене. Уочена појава простире се на 50.000 свјетлосних година и могла би да представаља остатак ерупције супервелике црне рупе у центру наше галаксије. “Оно што видимо су два мјехура који емитују гама зраке, […]

петак, новембар 12, 2010 / 09:57

Насин Свемирски телескоп Ферми који ради на принципу гама зрака открио је у Млијечном путу структуре које никада до сада нису биле примјећене.

Уочена појава простире се на 50.000 свјетлосних година и могла би да представаља остатак ерупције супервелике црне рупе у центру наше галаксије.

“Оно што видимо су два мјехура који емитују гама зраке, а простиру се по 25.000 свјетлосних година сјеверно и јужно од центра галаксије”, каже Даг Финкбајнер, астроном из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику из Кембриџа у Масачусетсу, који је први уочио ову појаву, за коју признаје да “њену природу и поријекло не разумијемо у потпуности”.

Структура се простире на више од половине видљивог неба, од сазвијежђа Дјевице до сазвијежђа Ждрала, и могла би бити стара више милиона година, а откриће је објављено у стручном часопису “Астрофизикал џорнал”.

Финкбајнер и његов тим су до открића дошли обрадом јавно доступних података добијених уз помоћ свемирског телескопа Ферми, детектора гама зрака највеће резолуције и осјетљивости који је икада израђен, док другим астронимима ово откриће није пошло за руком, вјероватно и због измаглице гама зрака која је стално присутна, а настаје када честице које се крећу брзином блиском брзини свјетлости ступајуу интеракцију са свјетлошћу и међузвјезданим гасовима у Млијечном путу.

Научници сада спроводе додатне анализе, како би боље разумјели настанак ове никада раније уочене структуре. Мјехурови, наиме, емитују више енергије од измаглице гама зрака на другим мјестима у Млечном путу и имају добро дефинисане ивице, што све сугерише да су настали као резултат великог и релативно брзог ослобађања енергије – чији извор за сада остаје мистерија.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *