МИСТИЧНА РИЈЕКА (MYSTIC RIVER)

Класичан кримић, који је претендовао да буде умјетнички и општечовјечански филм. У томе и успије, али тек када Џими зарије нож у Дејва. Друга из дјетињства. До тад држи форму обичног кримића. Изузев натуралистичких дијелова, као што је патња за изгубљеном ћерком. Почиње дјетињством, кад неки људи одведу Дејва и четири дана га злостављају у […]

среда, фебруар 16, 2011 / 07:22

Класичан кримић, који је претендовао да буде умјетнички и општечовјечански филм. У томе и успије, али тек када Џими зарије нож у Дејва. Друга из дјетињства.

До тад држи форму обичног кримића. Изузев натуралистичких дијелова, као што је патња за изгубљеном ћерком.

Почиње дјетињством, кад неки људи одведу Дејва и четири дана га злостављају у подруму. Од тада није добар с мозгом. Наставља у одраслости. Редитељ учини све, да помислимо како је Дејв убио Џимијеву кћерку.

Онда филм постаје крајње окрутан и умјетнички зачудан. У пренападном и помало фашистичком монологу, који дилемичном Џимију упућује жена. Исувише очигледан и сиров, да би био само порив из страха да не изгуби оца своје дјеце. То је тај детаљ, који чини филм умјетничким. Шоњо с почетка живи трагично, и трагично заврши. Без правде. То тако често виђамо у животу, али ријетко у филмовима. Дејв је био предодређен за патњу. Умро је само зато што његова жена, није пронашла никакав алиби у новинама. И посумњала на њега.

Џимијева супруга на то каже: И мени је рекла што и теби. Каква жена прича такве ствари о свом мужу?

 

(Редитељ: Клинт Иствуд; Улоге: Шон Пен, Тим Робинс, Кевин Бејкон)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *