Мислили сте да смо заборавили: Егзит vs Демофест

Шта један фестивал може урадити за град и државу, вјероватно се најбоље види на примјеру Егзита. Шта видимо у случају Демофест? Пише: Дани(ј)ел Симић На Егзиту сам се први пут обрео још 2001. године, када је исти трајао девет дана. Тад је највећа звијезда из свијета био извјесни Рони Сајз, за кога је мало људи […]

понедељак, децембар 12, 2011 / 10:52

Шта један фестивал може урадити за град и државу, вјероватно се најбоље види на примјеру Егзита. Шта видимо у случају Демофест?

Пише: Дани(ј)ел Симић

На Егзиту сам се први пут обрео још 2001. године, када је исти трајао девет дана. Тад је највећа звијезда из свијета био извјесни Рони Сајз, за кога је мало људи чуло тада, а вјероватно још мање зна данас. Ипак, свих девет дана је било толико људи, колико се ријетко до тада у Србији могло видјети на једном мјесту, а да у питању нијесу биле масовне демонстрације са циљем да се свргне Слободан Милошевић.

Петроварадин је био озбиљна тврђава, изразито стратешког значаја. Али давно. Зато је надреално било видјети толики број људи, који је опсјео у 21. вијеку у потрази за аудиовизуелним надражајима, какви у њима буде осјећај доброг провода. Уз то троше гомиле пара на преноћиште, сувенире, храну и потоке алкохола.

На тврђаву сам се успео и ове, 2011. године.

Четвртак је, први дан

Ту су само Енглези, Аустралијанци, Нијемци и Мађари. Има и неких Руса, Холанђана, Шпанаца… Мом другу Пери звони телефон. Држи га на десном, кажипрст лијеве у другом уху. Смије се. „Јесмо ли се договорили да Новосађани не иду на Егзит?“ – преноси ми шта су му рекли позивари ван тврђаве.

На Егзиту 2011. је много, много мање људи него оном прије тачно 10 година. Са друге стране, све је ненормално скупље. Од улазница до, пића. Чак је успјешно генерисана и локалпатриотска квазигерила (Новосађани не иду на Егзит), која је фестивал отписала као нешто „домаће и аутентично“. Изгубио је душу и тако то…

У некаквој ВИП зони, гдје је проблем углавном унијети пиће изван локала који је угошћује, не мисле да је Егзит изгубио ишта од своје старе славе. Ради посао. У циркуларном опраштању, тако се намјестило, прије одласка кући нам се јавио Бојан Пајтић. Пружио је руку уљудно-политички. Сутра је радни дан.

Предсједник Извршног вијећа АП Војводине је битан искључиво за наставак приче, као што ја не бих сад помињао остале дане.

Шта је рећи?

Напросто, Егзит је успио као пројекат. Као што на пословним школама по Западу уче сиромашну дјецу да направе фирму са циљем да би је продали, тако је и Егзит, у новонасталом свијету безвизног режима, само промијенио смијер своје једносмјерне улице. Тог стјецишта затуцаних Србаља које нико не воли, па им на валу постслобистичке ДОС-мисли властела треба направити Излаз у њиховој земљи, да сањају и диве се нечему са Запада.

Портал у величанствену будућност. Звјездану капију око које се врте злаћане петокраке са заставе ЕУ, умјесто квантнофизичког вортекса који води у другу галаксију. Јесте, али мало СФутра…

Сада конзументи са тог истог Запада, за идентификацију са којима је начињен Излаз, долазе да иживе своје фантазије о Источној Европи. Њихова култура их је обезбједила гомилом цјеловечерњих филмова о томе како дај дио свијета изгледа. Посебно о њиховом угледу код жена и проводу за мале паре.

Дакле, Егзит је преживио. Без обзира што је његова иницијална сврха добила запетљање цријева и повратни талас, те сад фекалије прште на погрешан Излаз. Дрогирани и пијани западни Европљани, особито Енглези, сада бјеже из својих уређених друштава и показују омладини шта све има у ЕУ.

Знаш ли ти кад се завршио Демофест?

Знам. Демофест се завршио и то је главни проблем! Као и за све друго што се деси у нашем забрану по имену Република Српска, нико не смије касније да сједне и сабере утисак, након што се еуфорија слегне. А слегла се, ево, снијег ће по њој пасти.

Не прича се о учинку, не праве се анализе, не размишља се шта ћемо наредне године. Умјесто тога, кад су се блицеви смрачили и озвучење утихнуло, чуо се још само слабашан глас да је ово био посљедњи Демофест(!?!).

Е, сад. Једнако као што су ти људи који су га правили изгубили мотив, тако сам и ја некако изгубио мотив да пишем апологије Демофесту и хвалим га као претходнијех година. Учинио сам то и више него довољно пута.

Не само за Демофест, већ и за друге појаве у нашој заједници. Захваљујући томе, концепт овог фестивала и значај који носи за локалну умјетничку заједницу, те углед и познатост града Бања Лука у региону коју производи; могао је у нашем селу само да не зна потпуни глупан или крајњи лажљивац.

Ипак, сви знају да сам ја недоказан…

Дакле, идемо још једном

Демофест је (или је био) најбољи демо фестивал у региону бивше СФРЈ, а вјероватно и уже. То је постигао прије свега непретенциозним карактером фестивала. Крајње реалним и смисленим. Свима на нареченом подручју је дао нешто што им недостаје, а да није имао озбиљнијег конкурента. Није, у шутавом граду као што је овај, покушавао да се боде са рогатима.

Нема учесника или обичног посјетиоца са стране, који се није устравио обилношћу, озбиљношћу и дарежљивошћу организационе машине. Пошто су то мени непрестано понављали, вјероватно су то брслање однијели и кући.

А све је и лијепо упаковано. Као такав, свугдје гдје било ко има соли у глави, ДФ био би помогнут. Преживио би за пола суме скркане у трагикомични БЛИФФ, сигурно једну славну деценију и по.

Рутавост рутине

Овогодишњи Демофест је већ зашао у рутину. Ревијалци којих се ни јачи од Егзита не би постидили, прошлогодишњи побједници, нове наде, МТВ као медијска подршка…

Ниједан други догађај посвећен популарној култури ове године, ни ублизу није привукао толико медија и учесника. Ни један није представио Бању Луку на тако озбиљном нивоу увезане продукције, озбиљне организације, напросто, као један опасно квалитетан географски појам гдје успијева и цијени се креативна индустрија. Значи, редовно.

Све ово је рутински заклопљено, без обзира што је против овогодишњег Демофеста било све. И глобална економска криза, и Влада РС, и атмосферске прилике.

Челом о чело

Поредити Егзит и Демофест је тужно. Прије свега, зато што је Егзит направљен као државни пројекат, који је својим идеолошким постулатима заправо само још више слуђивао ту државу. И наставиће.

Демофест је, са друге стране, дигао један до сада средњошколски доживљаван концепт, са патином омладинских радних акција, на гламурозан и високотехнолошки спектакл, након којег у гаражама назебли падавичари могу постати фаце са парама и угледом.

Све то, Демофест је транспоновао на град Бања Лука. Испоставиће се, ни крив ни дужан. Градска управа, која је једина показала жељу да озбиљније помогне, ипак не може издвојити суму која би превазишла културноумјетничко друштво из Пискавице.

Искрено речено, мокрих чарапа и под кабаницом коју су ми (као и осталима) обезбиједили организатори, било ми је много љепше на Демофесту, него на Егзиту. Допуштам разлику у гледишту и укусу, навикама и потребама, искуству и пропутованости, али никако локалпатриотизам!

Тога се, захваљујући томе како је одњегован у Бањој Луци, неисказиво гадим.

Ко ће шта догодине?

Егзиту је једина брига ко ће га откупити. Демофест је, опет, тако пројектоване шасије и вјешања, да у свим сегментима овог моторног возила он сам служи интересима Бање Луке и Републике Српске. Без остатка. Оно што бих ја побољшавао јесте аеродинамика лимарије и боја којом је нафарбан.

Дизајнерима и возачима Демофеста се ту нема шта приговорити, јер су то све урадили о свом трошку. Поготово не можеш замјерати људима културну политику. Оно, о чему добро плаћени људи којима је то задатак – немају појма.

Да се мене пита, ја бих, чисто са становишта пара и тржишта, одријешио кесу да се Демофест не пресели у Сарајево, или било који други град који има потребу за провјереним колима. Мало троше, не загађују, као гориво користе тржиште, а са њима се далеко стиже.

Е, сад. Што се лимарије тиче, ја бих наравно захтијевао да 80% медијске галантерије, изузев оне која се усмјерава према иноземству, буде написана ћирилицом. Или, ако се организатори покажу као ватрени мрзитељи ћирилице, за онолико пара колико да држава. Да се то испреговарати.

Џабе је наглувим причати, али то би се показало као невјероватно исплатив брендирајући фактор, са немјерљивим пропагандним ефектом. Како за фестивал, тако и за град, и за Српску. Говорим то са становишта овог портала, који је захваљујући томе постао регионално познат, а пара и признања заслуга, имамо таман колико и борачка популација која диже шаторе по парковима, јер не смије пред Владу РС.

Свирала за појасом, ал’ за наше паре?

Но, шта сад тупити зубе причајући то нашој политичкој елити, која ћирилицом пише само кад се потписује. И глуми велике Србе пред изборе, истовремено дајући милионе Горану Марковићу и Срђану Драгојевићу. Давао им је паре и Милошевић, па видите како је завршио.

Још мање се шта има причати људима из приватне фирме, који од почетка нијесу крили да желе економски исплатив пројекат. За разлику од Егзита који је таламбасао о санкцијама упропаштеној омладини и њеним потребама да се укључи у свијет, да би данас постао озбиљна млатипара, либерално-капиталистичког типа.

Испало је овако да су Брана Јанковић и екипа из њеног Акваријуса годинама правили виртуалне задужбине, којих ће се изгледа сјећати само оно умјетника из Бање Луке, који знају на шта је наша музичка (а и остала) сцена личила прије Демофеста.

За исто то вријеме приватним медијским кућама се континуално дају стотине хиљада конвертибилних марака, а да они при том сви (сем Гласа Српске, а не зна се ни он до кад ће) пишу латиницом. И онако како им се нареди.

И ја плаћам порез у овој држави. Волио бих, ето, да ми Демофест свири на увце и наредне године. Можда, у севдаху, разбијем и коју пластичну чашу о зидине Кастела…

Слоган или Епитаф?

Ја, ево, још једаред написах маратонски текст о Демофесту. Једино не знам, али стварно, да ли је Демофест умро или није? Све се надам да је то маркетиншко-пиаровска пријетња дилетантизмом исфрустрираних људи, који знају да раде свој посао. Но, слушајући шта ми говоре други буџетски корисници из дјеловода умјетничко-просвјетно-естрадне мисли, може се десити и да то буде истина.

Не пада ми на памет, да питам људе у Акваријусу шта су наумили, па да вам пренесем. То је посао за неког од силних ресорних службеника у министарствима наше владајуће владе. Нешто стабилних средстава, уз чврст и одрачунат вишегодишњи план улагања у културу, помогао би Демофесту исто као и свима нама.

Кад нешто од друштвеног значаја има сигуран финансијски темељ, може много лежерније да бира спонзоре и преговара о њиховим условима, букира ревијалне извођаче како организатору одговара, те све уради са много мање бриге и панике.

Но, код нас мудра руководства гледају само од данас до сутра. Искључиво мислећи о изборима. Довољно је само замислити, сљедствено Бојану Пајтићу са почетка ове приче, да је у ВИП зони овогодишњег Демофеста одлучио да се појави и попије пиће Александар Џомбић или Антон Касиповић…

РТС већ годинама, ако не и деценију, сваки пут послије поноћи емитује снимке са прошлогодишњег Егзита. Зашто РТРС у по бијела дана емитује спотове хрватских поп музичара, сазнаћете послије поноћи кад не пуштају порниће. И то на ХРТ2…

Сопот, Танкер, Гроф Ђураз, Афродизијак, Јена, Пост Скриптум, Шизомантра и остали који ће да се увриједе што нијесу поменути, могу да загријавају стативе.

Против наредног Демофеста је, аман, и календар изборне године; јер не можемо правовремено питати кандидате за градоначелника или Скупштину Града Бања Лука, шта мисле о томе што им град губи овакву презентацију, и шта намјеравају урадити тим поводом? Демофест календарски почиње и завршава много прије него их ухвати паника од јавног мнења које филује гласачке кутије.

То, и друга веома битна питања, приватни и јавни медији ће поставити искључиво у новом серијалу квиза за основце – Квизолог…

 

(наравно да знам шта је било са Квизологом, али ми додијало писати епитафе)
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Све ово стоји, мада мислим да је прва ствар коју ће Србија урадити кад „стане на ноге“ – премјештање Егзита са Петроварадинске тврђаве. Да би сврстао Петроварадинску тврђаву у свјетску културну баштину, Унеско је прије пар година од Новог Сада захтјевао да град одустане од планиране жичаре којом би се преко Дунава повезала бачка страна града са платоом на тврђави и замислите да премјести Егзит са трвђаве јер је оно силно озвучење почело урушавати бедеме. Већи проблем по њима представља то што се уопште не зна у каквом су стању подземни и подводни тунели који су још увијек неистражени јер Војводина за ту намјену нема средства још поготово ако се узме да не постоји нити један једини сачувани пројекат тврђаве.
    Други проблем је и та чувена инострана публика. Студирао сам тамо па сам имао прилику све то да осмотрим… 🙂 Врло је упитно каква је то публика, руку на срце мислим да смо ми много цивилизованији од њих, па и када претјерамо нисмо онаква „марва“ као што су европејци. Тачно је да Новосађани иду на Егзит више да гледају како се понаша британска публика-тј. дивљина а у мањој мјери и да чују музику ако се то тако може назвати.
    Трећи проблем је кампус, додуше сад је измјештен али и ту се којешта може видјети, „без-бели“ младост лудост и још европска па и кад не ваља мора да ваља… B-)
    У Бања Луци још никад нисам био, тако да не знам ништа о том фестивалу тј. знам врло мало (РТРС :P) А оно што исто тако знам је да би се пар људи најело хљеба од те ујдурме а остали би скупљали паре за крпљење БЛ тврђаве. 🙂
    Мислим да је тренд помјерања фестивала ка југо-истоку иста ствар као и помјерање прљаве индустрије у земље трећег свијета…
    Живјели!

  2. tako je taj kastel propada i tako će biti dok se ne uruši,pa da damo integri da napravi nešto lijepo.a što se tiče demofesta bluka nije ni zaslužila takvo nešto,ovih par svirki što sam pogledao dosad su bile više nego dobre i rado ću ih se sjećati i to je to.ipak to nije banja luka.mislim da je najveći problem što logo nije bio ćirilični,nisam skontao jel tekst o demofestu ili ćirilici UPM.
    x-(

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *