Мисица из правог хорора

Двадесетогодишња Андреа Агатић је српска Мис туризма с мрачном прошлошћу. У јануару 1994. године чланови озлоглашене Магдине групе су убили њене родитеље Јосипа и Верицу у породичној кући на Палићу, док су она и њен брат Александар спавали у другој соби. За Фронтал из Београда: Дејан Каталина У периоду од 1993. до 1994. припадници криминалне […]

среда, децембар 26, 2012 / 06:45

Двадесетогодишња Андреа Агатић је српска Мис туризма с мрачном прошлошћу. У јануару 1994. године чланови озлоглашене Магдине групе су убили њене родитеље Јосипа и Верицу у породичној кући на Палићу, док су она и њен брат Александар спавали у другој соби.

За Фронтал из Београда: Дејан Каталина

У периоду од 1993. до 1994. припадници криминалне групе бившег легионара Маринка Магде, међу којима је било и чланова Арканових Тигрова, на окрутан начин убили су 14 људи у Суботици и Мађарској.

Лепа Суботичанка први пут јавно прича о тој ноћи, уз ограду да је била сувише мала да би се било чега сећала, чему вероватно и дугује чињеницу да је преживела масакр.

-Имала сам годину дана, а брат три када се то догодило. Спавали смо затворени у соби и нисмо чули ништа. Ујутру је дошла спремачица, која је обавестила баку и деку, а убрзо је дошла полиција. Не сећам се овога, али из бакине приче знам да је тако било – каже Андреа и присећајући се додаје:

– Брат је устајао неколико пута и ишао у спаваћу собу, али није схватио шта се десило.

Старатељство над Андреом и братом преузели су бака, дека и стриц, који су се потрудили да им пруже нормалан живот. Међутим, деца су одрасла под сенком незапамћеног злочина који им је отео родитеље.

-Бака и дека су дали све од себе да нам замене родитеље и никада нису причали о прошлости. Бака се трудила да никад не пусти сузу пред нама, чак ни када јој било најтеже. Једном ми је причала како би сачекала да заспемо, пре него што се исплаче. Сви су се добро држали или су се барем због нас трудили да тако изгледа. Бака и дека су нас припремили за питања друге деце. Рекли су нам да кажемо да немамо родитеље, али да не улазимо превише у детаље.

Након ноћи страве, Андреа и њен брат су напустили породичну кућу и више се нису у њу враћали. У њој још увек нико не живи. Она каже да кућу редовно одржавају и одлазе до ње, али немају намеру да у њој живе.

Андреа не скрива да су ови догађаји још увек живи у њеној свакодневници.

-И даље тражим одговоре на питање зашто се све то издешавало. Покушавам да разумем људе који су у стању да тако нешто ураде. Наравно, никад нећу моћи да их разумем, али можда схватим шта се дешава у њиховим главама. Желим да то објасним прво себи, а онда да можда једног дана помогнем и другима који имају слична искуства. Зато сам и уписала психологију. Хтела бих да након завршених студија радим у центру за социјални рад и помажем деци с трауматичним судбинама.

Каже да је пратила суђења убицама њених родитеља путем текстова на интернету, али не жели да се изјашњава. У Суботици се прича како Андреини бака и дека никада јавно нису проговорили о случају и да су у страху од одмазде. На питање о каквој могућој одмазди је реч, Андреа каже: – Као ни они, не желим да више покрећем ту тему. Уопште.
Уследила је пар тренутака непријатне тишине, након које смо прешли на опуштеније теме.

Андреа је са петнаест година кренула да се бави моделингом. Почела је од ревије фризура, наставила на модним ревијама и разним изборима лепоте, да би завршила као Мис туризма Србије. Каже да се осећа сигурно у себе и да јој моделинг прија, и да не доживљава изборе за мис као „пијаце женског меса“, мада је ни у овом послу нису заобишла негативна искуства. Један фотограф, чије име не жели да открива, тражио је да се скине гола пред њима или ће јој упропастити каријеру. Одбила га је, а затими морала да истрпи његово шиканирање. Тада је била једва пунолетна, а фотограф није одговарао због свог потеза.

Упркос мрачној прошлости и проблемима на почетку каријере, Андреа је успела да победи на избору за Мис туризма Србије и 16. децембра у Бангкоку очекује је такмичење за светску „туристичку мисицу“. Иако се очекивало да ће јој град Суботица изаћи у сусрет, ако ништа друго оно барем платити авионску карту, то се није десило. Градоначелник Модест Дулић, без јасног објашњења, одбио је да то учини. Андреа каже да јој ова одлука није јасна.

-Мислим да су суграђани поносни на мој успех, али не знам зашто ме градски званичници нису подржали. Вероватно мисле да је паметније уложити новац у неке друге ствари.

Андреа признаје да гледа криминалистичке серије које се баве случајевима серијских убица и да би волела да једног дана ради у полицији.

-Мислим да бих могла да будем профајлер, али више бих волела да радим са децом, што ми је и жеља. Зато ме и занима дечија психологија. Видећемо на коју ће ме страну живот однети.

За сада, Андреа је успела да одлети у Бангкок захваљујући помоћи једне туристичке агенције, као и да добије стипендију на новосадском универзитету. Убице њених родитеља су у затвору. Једино још увек нико поуздано не зна зашто се те јануарске ноћи пре 18 година десио тако окрутан злочин, о којем се у Суботици и околини још увек испредају приче с мноштвом разноразних теорија.

Ко је Маринко Магда

Милош Кордић, бивши шеф Одељења за сузбијање крвних и сексуалних деликата у МУП-у Србије, који је радио на откривању злочина за који се терети Маринко Магда, описао га је као свирепог убицу и „српског Џека Трбосека“.

– Магда је личност натпросечне интелигенције, животињских инстинката, научен да преживљава легионарски, будући да је био у Легији странаца. С њим смо обављали разговоре у затвору у Сегедину. Седео је у средини ћелије с рукама везаним ланцима. На питање како је ушао у једну од кућа, одговорио је: „Немојте да ме потцењујете”, преко руку пребацио је ћебе и после 15 секунди, на свеопште запрепашћење, извукао слободне руке– препричао је Кордић.

Магда осуђен је у Мађарској на 25 година строгог затвора, уз услов да се пред крај казне подвргне лекарском прегледу. Уколико преглед покаже да је физички способан за вршење кривичних дела, пресудом је наложено да у затвору остане до краја живота.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *