Мирослав Миловановић: Концесије и задругарство јачају пољопривреду

Фронтал.РС доноси интервју са министром пољопривреде, водопривреде и шумарства у Влади РС. Стално о томе причамо. О нашој „великој шанси“. Вођени тиме да је производња хране нешто чему бисмо требали да се окренемо, као и да је све везано за шумско богаство и водопривреду готово предмет националног поноса, поразговарали смо са ресорним министром Мирославом Миловановићем. […]

среда, јун 1, 2011 / 11:52

Фронтал.РС доноси интервју са министром пољопривреде, водопривреде и шумарства у Влади РС.

Стално о томе причамо. О нашој „великој шанси“. Вођени тиме да је производња хране нешто чему бисмо требали да се окренемо, као и да је све везано за шумско богаство и водопривреду готово предмет националног поноса, поразговарали смо са ресорним министром Мирославом Миловановићем.

Разговарала: Сузана Маџарић

Нећемо вас питати за првих сто дана рада министарства, занима нас наредних сто и више, који су кључни пројекти?

У наредном периоду чекају нас текуће активности, што се тиче неког законодавног дијела. Поред ових редовних активности, најважније је споменути концесије. Заживјеће нови начин додјеле концесија на пољопривредно земљиште. А то је био један од захтјева предсједника владе, да укинемо све пословне баријере у овом сегменту. Нови систем додјеле ће бити бржи и ефикасније, као и правно сигурнији. Мораћемо мијењати закон о концесијама и локалне заједнице ће више бити укључене у овај процес.

Друга важна ствар је задругарство РС, пошто ми сматрамо да је улога задругарства велика, али да оно мора бити организовано на други начин. Циљ је да оне буду партнери пољопривредном произвођачу, прехрамбеној индустрији; као и другим потенцијалним купцима, који могу бити како домаћи тако и инострани.

Министарство образовања треба да се стара о овоме, али је неопходна сарадња министарстава. И када смо код факултета, вама ближе, да ли ћемо ускоро имати ветеринарски факултет?

Ветеринарски факултет нам није потребан. Не знам чија је то инцијатива и сматрам да је то јако неозбиљно. Ако желимо да га имамо само да би се причало о томе како га имамо, то је тотално промашена мисија, код мене лично а и министарства пољопривреде та инцијатива неће имати подршку.

У вријеме потписивања уговора за пројекат SEEDNet-a Министарства, Пољопривредног факултета и Шведског центра за биодиверзитет нисте били министар, но јесте ли упознати са наводним малверзацијама до којих је касније дошло (оптужени су Никола Мићић и Гордана Ђурић) и да ли су наводи у медијима били тачни?

Нисам, провјерићу те наводе.

Зашто смо оволико чекали да се заустави сјеча у Националном парку Козара? Када ће национални паркови имати пуну стратегију развоја која ће укључивати истраживање биљне и животињске разноврсности, бољу путну инфраструктуру и развој туристичких потенцијала, да не морају зависити од сјече?

Нисте на правој адреси, али упознат сам са тим проблемом и разговарао сам са ресорном министрицом Голић (Мин. за просторно уређење, грађевинарство и екологију). У потпуности се слажемо да комерцијалну сјечу треба зауставити и проводити само санитарну.

Због чега поједини привредни субјекти не могу доћи до сировине у Српским шумама ни када плаћају авансно, док други са дуговима немају тих проблама? А након оваквих информација Српске шуме се оглашавају да имају проблема са наплатом потраживања.

Ми често имамо ситуацију да одређени субјекти једно причају, а нешто сасвим друго се дешава на терену. Дрвопрерађивачи су имали одређене захтјеве које је Влада РС усвојила. Ти захтјеви су били оправдани, првенствено да им се уговори за набавку сировине продуже са године дана на двије или више, да би своје пословање прилагодили захтјевима комерцијалних банака код којих дижу кредите. Ми смо прихватили овај захтјев и уговори се сада потписују на три године, с тим уколико су прве године уредно измиривали своје обавезе уговор се продужује за наредну годину.
Овиме су они добили сигурност и код банака и код својих купаца.

Осим овога продужили смо им и рокове плаћања. Произвоћачима готових производа са 30 на 90 дана, полупроизвода са 30 на 60 и тзв. "пилашима" са 15 на 30. Тако да смо им пружили руку за сарадњу, а важно је нагласити да дрвопрерађивачи држави дугују преко 22 милиона КМ. На сједници владе смо донијели одлуку о репрограму овог дуга, али имали смо ситуацију да су дрвопрерађивачи потписали репрограм на износ нешто мањи од 2 милиона КМ. Изашли смо им у сусрет, али нисмо наишли на пуну сарадњу. Тако да остављам да свако из овога износи закључке.

Индустријске плантаже у Старој Дубрави (општина Челинац), некада су снадбијевале цијелу бившу Југославију са садницама црногоричног дрвећа, а осим примарне прераде дрвета имају и велики туристички потенцијал. Данас директор ових плантажа сједи у срцу шуме и грије се електричном гријалицом. Имовина и шума се распродаје, уз низ неправилности. Реците нам мишљење о оваквом стању?

Не знам за те плантаже, заиста не бих да коментаришем такве ствари. Али информисаћу се.

Да ли је тачан податак да Агенција за пружање стручних услуга у пољопривреди и Агенција за узгој и селекцију у сточарству готово 90% свог буџета користе за исплату плата запосленима? Јесу ли оне саме себи сврха?

Тачно је да се средства користе за личне дохотке, али посао тих стручњака је да иду на терен и да савјетују пољопривредне произвођаче. Природа посла је таква да се највише средстава користи за лична примања, тако да је та констатација тачна али не видим ту ништа спорно.

Оно што ћемо ми урадити јесте да ћемо у неком наредном периоду информисати владу о раду свих агенција које се налазе при нашем министарству, наравно то ће се десити када сагледамо њихов рад из свих углова. То се не може десити за мјесец, два пошто нас чека заиста пуно посла.

Није добро да се одлуке доносе "преко кољена" и тек након потпуне анализе, негдје крајем године изнјећемо пред владу податке о раду свих агенција. Сигурно је да ће доћи до одређених промјена, нама су све агенције потребне али је чињеница да неке не би требало да раде као независна тијела и ту можемо очекивати промјене.

Република Српска је богата водом, због чега је увозимо? Да ли министарство планира да помогне изградњу још фабрика воде у РС?

Наравно да ће влада подржати такве пројекте, међутим да би се пројекат подржао, он мора да постоји. Потребно је да привредни субјекти аплицирају, а подршка неће изостати. Није на влади да некоме нуди пројекте. Морамо мијењати навике, мора постојати инцијатива и ми ћемо је подржати.

Хидроелектране на Врбасу? Када ће јавност добити тачне информације, да ли још увијек треба да страхујемо за кањон Врбаса?

Не волим да се неком петљам у посао, као што не волим ни да се неко петља мени. Али као члан владе сам упознат са тим, но није моје да о томе говорим али сам сигуран да ће енергетика бити један од стубова развоја наше земље и да ће влада по овом питању донјети праву одлуку.



0 КОМЕНТАРА

  1. Министре скокни де мало до шумског газдинства у Приједору и обавезно кафица са Павићем…

  2. Добар интервју, са доста детаља, видимо да је и минитар нешто научио, барем по питању овог шумског газдинства

  3. остављам могућност да нисам добро информисан, али градњу једне наше нове фабрике воде није подржала ИРБ корз кредите, већ туркиш зират банка.

  4. jao ministre što si glup ko kurac. jebo te onak koji ti je dao funkciju. Jadni mi sa ovakvim konjima na vlasti. Da bog ti djeca jela stočnu hranu za obrok. Đubre jedno nepismeno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *