Мирјанић: Породична газдинства као мала предузећа

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Стево Мирјанић изјавио је да ће једно од централних питања будућег развоја пољопривреде Српске бити развој породичних комерцијалних газдинстава као производних јединица, која ће функционисати као мала предузећа. Мирјанић је рекао да би таква газдинства била снажније подржавана средствима Владе, док би сва друга, која су старачка или […]

четвртак, март 28, 2013 / 09:11

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Стево Мирјанић изјавио је да ће једно од централних питања будућег развоја пољопривреде Српске бити развој породичних комерцијалних газдинстава као производних јединица, која ће функционисати као мала предузећа.

Мирјанић је рекао да би таква газдинства била снажније подржавана средствима Владе, док би сва друга, која су старачка или немају дохотка, била третирана социјалном политиком.

"Ми ћемо већ од сљедеће недјеље почети са дефинисањем и малим описима сваког програма понаособ као индикативних програма развоја у којима ће пољопривредни произвођачи моћи да се опредјељују за тип газдинства", рекао је Мирјанић синоћ за Радио-телевизију Републике Српске.

Он је додао да ће 28 милиона КМ подстицаја из прошле године бити оперативна у понедјељак, 1. априла, и да ће након тога бити исплаћена, док ће Влада пратити редовну исплату подстицаја за ову годину од 60 милиона КМ.

"Оно што Српска издваја за пољопривреду, односно 70 до 80 милиона КМ годишње много је више него што овакав буџет може издржати, због чега ћемо у наредном периоду морати раздвојити социјални од развојних програма у пољопривреди", упозорио је Мирјанић.

Према његовим ријечима, ниједан елемент у области спољнотрговинског пословања на нивоу БиХ није сређен, присутан је неконтролисан увоз, а одговорност је у агенцијама повезаним са Министарством спољне трговине БиХ.

Он је рекао да је због тога дао налог службама Министарства пољопривреде Српске да до краја викенда сачине приједлог измјена свих закона на нивоу БиХ у овој области ради нормализације стања.

Министар је прецизирао да је за нормализацију стања неопходно увођење прелевмана, сезонских ограничења и дефинисање увозних контингената.

Говорећи о увођењу "плавог дизела", Мирјанић је навео да је због одбијања Управе за индиректно опорезивање Република Српска принуђена да то ријеши на свом нивоу за око 63.000 својих газдинстава, што подразумијева 13 милиона КМ буџетских средстава.

Он је навео да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде институционално добро постављено, са добрим актима, али да недостаје консеквентна реализација, због чега га је потребно поставити као развојни сервис, умјесто да се бави дневним оперативним проблемима.



0 КОМЕНТАРА

  1. Морам да се сложим са министром да је министарство институционално добро постављено, да већина других министарстава има солидан ниво организовања.

    Како би другачије могло бити кад је од рата до данас прошло више од 17 година?

    Оно што је важно,што у овој држави нема темеље, зове се економска политика и стратегија развоја РС за наредне деценије.

    Какав црни буџет од 60 милиона за пољопривреду, толико ће у мојој држави бити дијељено као социјална помоћ угроженим ако их уопште буде, ако не, онда за помоћ гладним по свијету.

    Такву државу ја хоћу, таква држава РС може да постане за пар година.

    Знате ли господине министре колико ми имамо становника и какве људске и природне потенцијале имамо?

    Имамо све што треба да богато живи десет пута више становника него што нас има.

    У чему се онда разликујемо?

    Разликујемо се у енергији којом се ово може постићи, разликујемо се у визији развоја, разликујемо се у људима који ће преузети одговорност за своје чињење или нечињење.

    Радиће министарства, биће посла и правде, завидиће нам други осим на згради владе, школованим кадровима и лијепим дамама у тој згради и на невиђеној развојној експанзији.

    Надам се господине министре да вјерујете у то, ако вјерујете онда буџет за 2014 годину у вашем министарству мора бити минимум 500 милиона јер за то имамо услове.

  2. hunter, 28.03.2013. 22:14:17
    nisko smo spali ako nam to bude najvaznija privredna grana u narednim decenijama.nesto se ne mogu sjetiti nijedne sretne drzave u kojoj je poljoprivreda najjaca grana privrede pa sumnjam da ce mo se i mi usreciti sa njom. ne kazem da nije bitna ali cak je i srbija prosle godine izvezla vise softvera nego malina a ulaganja u softver i maline se ne mogu ni porediti.mozda bi Bojan Nisevic mogao napisati nesto na tu temu.

Оставите одговор на ribar Одустани од одговора