Милошевић хтио да ликвидира Месића?

Опште прихваћена чињеница је да је посљедњи ексер у мртвачки сандук Југославије забио Стјепан Месић, посљедњи предсједник Предсједништва СФРЈ. Међутим, јавности је сасвим непознато да је Месић лако могао да се са упокојеном државом врати у Загреб у том истом мртвачком сандуку, наводи се у књизи „Сачекуша 2″ аутора Предрага Јеремића, чије дијелове преноси Телеграф. […]

уторак, јун 17, 2014 / 19:00

Опште прихваћена чињеница је да је посљедњи ексер у мртвачки сандук Југославије забио Стјепан Месић, посљедњи предсједник Предсједништва СФРЈ.

Међутим, јавности је сасвим непознато да је Месић лако могао да се са упокојеном државом врати у Загреб у том истом мртвачком сандуку, наводи се у књизи „Сачекуша 2″ аутора Предрага Јеремића, чије дијелове преноси Телеграф.

„Срећом, то се није догодило, јер се и данас лако може претпоставити шта би то значило за ионако крвави расплет југословенске драме… Осиони Милошевић, ношен таласом пробуђеног српског национализма, ипак није учинио још једну велику историјску грешку!“

У строго интерним круговима државног врха Србије постојала је идеја да се као посљедњи начин заустављања Месића у његовој намјери да разбије Југославију употреби физичка ликвидација. Исти извори тврде да је ондашња Милошевићева машинерија већ имала на располагању човјека који би тај задатак обавио. Снајпериста је већ био послат у ‘штек’ и само се чекала коначна одлука, то јест одобрење за акцију!

Наводно, за ту акцију је знало само неколико најближих Милошевићевих сарадника. Како до тога није дошло, тако је и ова прича одмах сахрањена, али је остала у главама оних који су је знали. Деценијама су ћутали, помало се стидећи и самих себе због слијепе послушности Милошевићу, која је југословенску трагедију могла учинити још тежом и разорнијом.

„Нема говора да се тако нешто спремало Месићу у Београду“, тврди бивши високи полицијски функционер и један од ондашњих најближих Милошевићевих сарадника.

„Истина је да је Милошевић на све начине покушавао да спријечи Месићев долазак у Београд, на чело Предсједништва СФРЈ! Јасно је било да је нови предсједник требало да буде из Хрватске и то Милошевићу није сметало, али му је сметало да то буде Стјепан Месић. Туђман и Хрватски сабор били су неумољиви и ипак је у Београд стигао непожељни Стјепан Месић. Није било јасно због чега је Милошевић био категорички против Месића. Вјерујем, због његових политичких ставова, а можда и због неког ширег породичног педигреа“, тврди саговорник.

Мало је познато да је Стјепан Месић у фамилији имао рођака Марка Месића, усташког официра који се неким чудом у послијератном периоду обрео у обезбјеђењу Јосипа Броза. Марко Месић је завршио у Печују официрску школу и као кадар служио је цара Фрању Јосифа у Аустроугарској монархији. Послије Првог свјетског рата постаје официр у Краљевини СХС. С првим данима стварања усташке НДХ постаје злогласни официр Павелићеве мрачне творевине.

По завршетку Другог свјетског рата, умјесто да робија, бива рехабилитован и овог пута ступа у службу код Јосипа Броза Тита лично, као припадник његовог обезбјеђења. Броза је служио до краја живота, отприлике до седамдесетих година прошлог вијека… Њега једино није издао.
Биографија овог Месића одједном је нестала, баш у вријеме кад је политичку каријеру почео да гради један други Месић!“

У строго интерним круговима државног врха Србије постојала је идеја да се као посљедњи начин заустављања Месића у његовој намјери да разбије Југославију употреби физичка ликвидација. Исти извори тврде да је ондашња Милошевићева машинерија већ имала на располагању човјека који би тај задатак обавио. Снајпериста је већ био послат у ‘штек’ и само се чекала коначна одлука, то јест одобрење за акцију!

Наводно, за ту акцију је знало само неколико најближих Милошевићевих сарадника. Како до тога није дошло, тако је и ова прича одмах сахрањена, али је остала у главама оних који су је знали. Деценијама су ћутали, помало се стидећи и самих себе због слијепе послушности Милошевићу, која је југословенску трагедију могла учинити још тежом и разорнијом.

„Нема говора да се тако нешто спремало Месићу у Београду“, тврди бивши високи полицијски функционер и један од ондашњих најближих Милошевићевих сарадника.

„Истина је да је Милошевић на све начине покушавао да спријечи Месићев долазак у Београд, на чело Предсједништва СФРЈ! Јасно је било да је нови предсједник требало да буде из Хрватске и то Милошевићу није сметало, али му је сметало да то буде Стјепан Месић. Туђман и Хрватски сабор били су неумољиви и ипак је у Београд стигао непожељни Стјепан Месић. Није било јасно због чега је Милошевић био категорички против Месића. Вјерујем, због његових политичких ставова, а можда и због неког ширег породичног педигреа“ тврди саговорник.

Мало је познато да је Стјепан Месић у фамилији имао рођака Марка Месића, усташког официра који се неким чудом у послијератном периоду обрео у обезбјеђењу Јосипа Броза. Марко Месић је завршио у Печују официрску школу и као кадар служио је цара Фрању Јосифа у Аустроугарској монархији. Послије Првог свјетског рата постаје официр у Краљевини СХС. С првим данима стварања усташке НДХ постаје злогласни официр Павелићеве мрачне творевине.

По завршетку Другог свјетског рата, умјесто да робија, бива рехабилитован и овог пута ступа у службу код Јосипа Броза Тита лично, као припадник његовог обезбјеђења. Броза је служио до краја живота, отприлике до седамдесетих година прошлог вијека… Њега једино није издао.

Биографија овог Месића одједном је нестала, баш у вријеме кад је политичку каријеру почео да гради један други Месић!“



Оставите одговор