Милош Грујић: Кредитни рејтинзи и прикљученија

Као што многи већ знају, агенција Стандард енд пур је током седмице снизила кредитни рејтинг Босне и Херцеговине са Б+ на Б, уз напомену да су могућа и даља снижења. У помоћ смо призвали један ранији текст младог економисте Милоша Грујића, који се позабавио питањем рејтинг агенција. И он се слаже да ће пад кредитног […]

среда, децембар 7, 2011 / 08:22

Као што многи већ знају, агенција Стандард енд пур је током седмице снизила кредитни рејтинг Босне и Херцеговине са Б+ на Б, уз напомену да су могућа и даља снижења.

У помоћ смо призвали један ранији текст младог економисте Милоша Грујића, који се позабавио питањем рејтинг агенција. И он се слаже да ће пад кредитног рејтинга изазвати смањење износа страних инвестиција, али и раст банкарских камата, стопа по којој се БиХ може задужити да порасте, као и камате на обвезнице које би БиХ емитовала. Лаички речено, новац који банке из БиХ добијају бити скупљи.

У тексту који слиједи можете прочитати као се дошло до садашњег крдитног рејтинга

Рангирање кредитних способности

Задатак рејтинг агенције је да, на основу анализе и процјене, утврди способност неког емитента хартија од вриједности да извршава своје обавезе. С тим циљем рејтинг агенције одређују нечији кредитни рејтинг како би инвеститори или кредитори лакше донијели одлуке о својим акцијама.

Најпознатије међународне агенције за кредитни рејтинг су Мудис Инвесторс Сервис (МИС), Стандард енд Пурс (С&П) и Фич. Ове агенције имају, према критеријима кредитне способности и кредитног ризика, неколико врста ознака рејтинга. Ознаке се означавају словима и у оквиру сваке категорије постоје нивои рејтинга. При одређивању нивоа, агенција МИС за означавање нивоа рејтинга користи бројеве, а Стандард и Пурс и Фич користе „+“ или „-“. У зависности од развоја догађаја, агенције могу дати позитивна, стабилна, негативна и промјењива очекивања. Оцјене испод БББ/Баа се не сматарају инвестиционим већ шпекулативним нивоом и често се означавају као „џанк“ (смеће).

Министарство финансија и трезора БиХ је у име Босне и Херцеговине уговорило праћење кредитног рејтинга БиХ са двије међународне рејтинг агенције МИС и С&П. Агенција МИС ангажована је 2003. године. Већ 2004. године Босна и Херцеговина добила свој први кредитни рејтинг. Агенција С&П ангажована је 2008. године, и крајем те године је додијелила рејтинг БиХ. Људи из ових агенција континуирано прате стање у Босни и Херцеговини и најмање једном годишње долазе у мисију како би у разговорима с званичницима и представницима институција и ентитета у БиХ, али и представницима међународне заједнице стекли потпуну слику о стању и перспективама у БиХ.

Нема власти, ниже и рангирање

Као резултат својих анализа, агенција С&П је 28. јула објавила да измијенила Босни и Херцеговини изглед са стабилног на негативан изглед кредитног рејтинга „Б+". Агенција МИС измијенила је Босни и Херцеговини изглед са стабилног на негативан изглед кредитног рејтинга „Б2" још 16. маја.

Ове промјене прогнозе узроковане процјеном агенција да ће „вјероватно доћи до снижења рејтинга БиХ уколико политичка клима настави негативно да утиче на управљање јавним сектором и на задуженост државе“. У саопштењу се наводи да како БиХ, ни девет мјесеци након општих избора нема владу на државном нивоу, та ситуација би могла "угрозити усвајање буџета за 2011. годину, као и оквирни фискални договор за период између 2012. и 2014, на којем ће се базирати будући буџети“. У истом саопштењу агенције су потврдиле оцјену краткорочног рејтинга Босне и Херцеговине од Б.

Према оцјенама агенција, међу земљама у региону, Босна и Херцеговина има бољи рејтинг само од Македоније, Србије и Грчке.

Након, углавном оправданог, смањивања кредитног рејтинга европским земљама догодило се нешто доскоро несамисливо. По први пут од 1917. године смањен је и амерички кредитни рејтинг. Агенција Стандард енд Пурс је спустила кредитни рејтинг највећој свјетској економији са ААА на АА+. Први дан трговања након тог смањења најважнији индекси на америчким берзама су пали између четири и шест посто.

Иако би ова одлука С&П-а могла гурнути америчку економију, али и читав свијет, у нову у рецесију, нико не може да се отме утиску да је амерички кредитни рејтинг одавно требао бити доведен у питање.

Прије свега, већ дуго се чују оштре критике на рад ових агенција због смањивања рејтинга ПИГС замаља (Португалија, Ирска, Грчка и Шпанија) и заговарају се реформе финансијског система по којем би рејтинг агенције имале мањи утицај. Заправо, најчешћа критика се односи на двостуке аршине трију водећих агенција за кредитни рејтинг по питању рејтига САД-а и других земаља.

Мада, рејтинг се може и шминкати

Треба имати у виду да се при процјени кредитног рејтинга не посматра само укупни износ дуга, већ и динамика раста задужења и владине мјере у контролисању и санирању дуга. Већина економских аналитичара се слаже да је дуг земља са периферије еврозоне прешао праг одрживости, али да се не може порећи да владе ових земаља настоје да поправе стање спровеђењем болних и непопуларних реформи.

У прилог тој тврдњи иду и чести масовни протести у Грчкој. Без сумње, владе ових земаља су спремне да повуку потезе који их могу коштати (не)успјеха на сљедећим изборима. Руку на срце, чини се да су те мјере дошле прекасно и да се инсистира на погрешним стварима јер смањење државне потрошње током рецесије само продубљује смањење БДП-а и запослености што може да генерише још већу кризу.

Међутим, „боде очи“ чињеница да „јаке земље“ Европе и САД-а већ годинама повећавају дугове, а агенције упорно игноришу тешкоће око договора за санирање дугова. Конкретно, договор између демократа и републиканаца је постигнут постигнут уз тешку мугу иако су САД-е биле на рубу нове рецесије.

Уз такво стање у САД, с правом се потеже питање зашто је С&Пили Моодy’с нису раније снизили амерички кредитни рејтинг. Да ли се америчке агенције за кредитни рејтинг воде професионализмом, патриотизмом или нечим трећим?

Двоструки аршини нису једина недосљедност у раду агенција за кредитни рејтинг. До прије четрдесетак година инвеститори који су хтјели непристрасне информације о бонитету емитената хартија од вриједности плаћали су агенције су рејтинг агенције за њихов рад.

Од тада су "Биг 3" агенције (С&П, МИС, и Фич) почеле примати уплате од стране емитената које су оцјењивали. Логично, овакав потез подстакао је оптужбе да се те оцјене не могу више узети као непристрасне. Од тада расте забринутост да емитенти и државе заправо „купују“ оцјене агенција како би привукли инвеститоре. Управо ове „куповине“ наводе се као један од највећих узрока посљедње хипотекарне кризе.

У својој колумни у Њујорк Тајмсу, нобеловац Пол Кругман је указао на недостатак кредибилитета рејтинг агенција. Оптужио их да су посљедњу кризу генерисале управо својим бахатим понашањем. Подсјетио је да како ове агенције нису препознале разне проблеме и да су банку Лексман Брадерс мјесец дана пред банкрот, награђивали с високим рејтингом.

Овакво понашање рејтинг агенција током посљедњих година подсјећа на понашање старих боксерких тренера који шетају по дворани те оштро, али не без разлога, критикују форму и понашање свих присутних боксера и сугеришу мјере за поправку њихове форме, али се због поштовања, страха или неког трећег разлога устручавају да укажу на, свима познате, пропусте у раду, морално и физички посрнулог, контраверзног, бившег шампиона.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *