Миљеници

Кроз веома турбулентно политичко време у региону су се искристалисала два односа према људима, народима, политичким партијама и свим другим облицима организовања. Једни су били у статусу миљеника а други у статусу “лоших момака”. Однос су изградили  представници многих знаних и незнаних међународних организација и снага које су продефиловале регионом, а посебно Републиком Српском и […]

понедељак, новембар 29, 2010 / 07:00

Кроз веома турбулентно политичко време у региону су се искристалисала два односа према људима, народима, политичким партијама и свим другим облицима организовања.

Једни су били у статусу миљеника а други у статусу “лоших момака”. Однос су изградили  представници многих знаних и незнаних међународних организација и снага које су продефиловале регионом, а посебно Републиком Српском и Федерацијом БиХ.

Они који су класификовани као миљеници, годинама су могли да раде, говоре и предузимају било шта, а да то није било под ударом и благе критике, а сваки њихов агресивни, арогантни, а врло често и безобзирни однос према Републици Српској и српском народу посматран је са одређеном благонаклоношћу, а богами и подршком.

Они који су класификовани као “лоши момци” увек су били на удару почевши од најнижих у хијерархији па до оних највише позиционираних. Сви, па и најдобронамернији потези из Републике Српске су минимализовани, а једног председника сменише уз образложење да “демократским начином жели да оствари недемократске циљеве”, што је био још један у низу доприноса дестабилизацији, али и људској глупости, да будемо јасни и конкретни.

Однос разних међународних организација и снага (посебно из Сарајева и локација под њиховим утицајем) према људима у Републици Српској, али и институцијама, подељен је на миљенике и оне који то нису. Није тешко да се погоди да су миљеници сви они који раде против интереса РС али и српског народа, док су они други сви који држе до сопственог и колективног идентитета.

Сада када је мера превршена и представници политичких партија из Сарајева отворено показују тежњу да желе да у “њиховој БиХ” нема Срба и да “иду где хоће”, неки из међународних организација и снага су се сетили да је то близу њиховог потпуног краха.

Миљеници су показали своје право лице. Више није питање препознавања, сада је питање суочавања са сопственим делом/неделом и предузимања мера да штета буде што мања. Не могу више закључци са разних сарајевских “сијела” да буду подлога за одлуке било којег нивоа међународног организовања.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *