Миливоје Иванишевић: НДХ убила половину Срба западно од Дрине

У Хрватској демографски губици српске нације износе 486.000 од укупно 913.000 Срба, који су се ту налазили 1941. године, што је више од половине или 53 процента српске популације Разговарала: Весна ШУРБАТ Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић сматра да треба покренути питање геноцида Хрватске над Србима. "Срби, њихова […]

недеља, мај 8, 2016 / 11:17

У Хрватској демографски губици српске нације износе 486.000 од укупно 913.000 Срба, који су се ту налазили 1941. године, што је више од половине или 53 процента српске популације

Разговарала: Весна ШУРБАТ

Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић сматра да треба покренути питање геноцида Хрватске над Србима.

"Срби, њихова држава и Црква морају то да учине у име мученика Јасеновца и својих страдалих предака", истиче Иванишевић за Срну, наводећи да је за четири године постојања НДХ убијено 53 одсто српске популације, а у БиХ /која је била дио НДХ/ – 45 одсто.

Иванишевић оцјењује да су Хрвати своју државу "обилато користили за геноцидне походе и уништење свега што је српско и православно, од културних и црквених добара до грађана".

"То се коначно потврдило и 1991-1995. године кад је та модерна профашистичка творевина поновила злочине из претходног рата и доба своје претходне државности. Коначно су се августа 1995. године прогоном Срба у акцији `Олуја` ослободили огромне масе не само Срба, већ и антифашиста", сматра Иванишевић.

Он оцјењује да се по обиму и суровости злочина "мала Хрватска изједначује са геноцидом Турске над, такође, православним јерменским народом у Првом светском рату" и наводи да је много деценија прошло док се Европа није упознала о размјерама злочина и осудила турски геноцид над Јерменима.

Иванишевић оцјењује да је Хрватска данас поново држава малог броја антифашиста и великог броја духовних, вјерских и идејних потомака оних који су том државом владали у вријеме великог геноцида над српским народом 1941-1945. године.

Он напомиње да губици српске нације током Другог свјетског рата у НДХ нису у прошлости били чест предмет интересовања јавности и, вјероватно, због тога никада нису довољно јасно и прецизно исказани.

Према његовим ријечима, скоро све што је до сада написано о хрватским злочинима, а написано је више стотина књига, углавном је концентрисано на јасеновачки концентрациони логор и злочине почињене у том стравичном људском мучилишту.

Међутим, каже Иванишевић, у тадашњој хрватској држави истребљење Срба се одвијало и изван тог логора, па је већ у љето 1941. године добило застрашујуће размјере – Срби су убијани, без обзира на узраст и пол, сваког дана и на сваком мјесту, у својим кућама и на послу, у православним храмовима и школама, на улицама, у логорима…

Он је илустровао обим тих злочина демографским показатељима и анализама најстаријег истраживача усташких злочина Животија Ђорђевића.

Према тим подацима, у веома кратком историјском раздобљу 1941-1945. године, за четири године постојања НДХ, у геноцидном походу против свега што је српско, забиљежен је стравичан губитак од огромних 1.207.000 лица српске националности, без Срема.

"У тој огромној маси су српски покојници из Јасеновца и свих логора и јама, из разорених и попаљених српских села и свих простора некадашње НДХ", наводи Иванишевић.

Он напомиње да у самој Хрватској, такође у истом временском раздобљу, демографски губици српске нације износе 486.000 од укупно 913.000 Срба, који су се ту налазили 1941. године, што је више од половине или 53 процента српске популације која је живјела у Хрватској почетком Другог свјетског рата, 1941. године.

У БиХ, подсјећа Иванишевић, српски губици су у апсолутном износу знатно већи него у Хрватској и износе 721.000 од укупно 1.614.000 лица српске националности, који су 1941. године живјели у том дијелу НДХ, што за европске услове и Други свјетски рат износи огромних 45 процената.

"Ни једна нација или држава у Европи, у оба светска рата 20. века, изузев Јевреја у Другом, али не и у Првом светском рату, није имала толико високе људске губитке", напомиње Иванишевић за Срну.

Он је подсјетио да су највеће проценте жртава у Другом свјетском рату регистровали Пољска – 20,4 одсто, СССР између 8,8 одсто и 12,9 одсто, Њемачка – 6,1 одсто, те Аустрија – 5 одсто.  



0 КОМЕНТАРА

  1. Ivanišević iznosi totalne besmislice koji svaki demograf, a i osoba koja se malo upozna s tom tematikom može s lakoćom osporiti. Miješa demografske gubitke s brojem Srba žrtava genocida NDH. U srpske demografske gubitke s teritorije NDH spadaju i nerođeni zbog ratnih prilika, veliki broj umrlih od tifusa, iseljeni u Vojvodinu nakon rata, poginuli u partizanima, i naravno, ogroman broj žrtava komunističkog terora (civila i vojnika). Posebno bi ukazao na kontinuitet NDH-komunističkih zločina. Titovoj vlasti očito nije bilo dovoljno smanjenje broja Srba za vrijeme rata, pa preživjele preseljavaju u Vojvodinu.
    Mislim da broj srpskih žrtava genocida NDH-a nije veći od otprilike 350,000. Dovoljno je to jezovita brojka da ju nema potrebe šarlatanski preuveličavati, i posredno, zlobnicima davati razlog da umanjuju stvarnu brojku. Ono na što se ne obraća dovoljno pažnje je starosna struktura naših žrtava, što je još tragičnije i posljedicama pogubnije od samog broja. To je u ogromnoj većini mlado stanovništvo, demografski jako vitalno (djeca, omladina i žene u reproduktivnom dobu). Mislim da čitava RS nema toliko djece i omladine koliko ih je ubijeno u genocidu. Kad se pridoda srpska omladina izginula u borbi na obe strane, gubici su još mnogo gori.

  2. ex-1978,09.05.2016. 06:19
    Broj je uzet otprilike, moguća su odstupanja 10-20%, ali nikako se ne može doći do Ivaniševićeve brojke. Pa uzme se broj Srba koji je popisan 1931. na području buduće NDH, onda se koriste i podaci iz popisa 1921. ali koji ne sadrže podatke o nacionalnoj pripadnosti, već su zajedno svi Južni Slaveni, pa se na osnovu tih podataka može procijeniti koliko je Srba bilo u NDH 1941., i koliko bi ih bilo 1948., pa se to uporedi sa stvarnim brojem po popisu 1948. Tu su moguće greške 10-15%. Onda taj manjak s popisa 1948. u odnosu na pretpostavku koliko bi Srba bilo 1948. da nije bilo rata, predstavlja demografske gubitke, čiju strukturu treba utvrditi.
    Posebno bi spomenuo i naduvanu brojku jasenovačkih žrtava, koja je mnogo manja od 700,000. Koristeći naduvani broj jasenovačkih žrtava, zlobnici umanjuju broj žrtava brojnih drugih stratišta (čiji broj nije naduvan), koja ukupnim brojem premašuju Jasenovac.

  3. Marcel ili si dobar matematičar ili prepisivač(Kočović, Žerjavić) ali bitno je da to pitanje neko pokrene i ja se takođe slažem da je ovo bliže istini od zvanične verzije,Nekad davno pred rat je u Startu izašla skraćena verzija njihovog istraživanja sa detaljnim ciframa za svaki narod i svaku ex republiku i ja mislim da je to daleko najbolji rad na tu temu pa ako si našao to negdje na netu postavi link a mislim da je tema interensantna i za admina

  4. Шта се ово дешава Басташићу?!

    Ови који су вас ”бранили” од мене прије неколико дана, такмиче се са усташама у умањивању броја убијених Срба у НДХ.

  5. A, genoccid koji sprovodi režim?
    Postoje li cifre?

    Ko se tim bavi?

    Ne dati ljudima posao znači ne dati im pravo naživot.

    Ako nem0kom ne daš pravo na život, onda mu potpisuješ smrtnu kaznu.

    Koliko momaka i cura ne mogu da se žene i udaju jer im režim ukida pravo na život.
    Koliko djece se nikada neće roditi?

    Šta je to nego genocid.

    Ko je ubio Srpsku?

    Da, svi ste dali tačan odgovor!

    Oni što su srušili tornjeve bliznakinje su teroristi. I jesu.

    A, šta si oni koji su srušili sve fabričke tornjeve u Srpskoj?
    Koliko su ubili naroda bijedom?
    Koliko ih je protjerano?
    “kome se ne svidja, neka ide!”

    Da, opet ste u pravu!
    Svi ste rekli da je to školski primjer terorizma.

  6. Против сваког сам умањивања броја страдалих, али и против сваког увеличавања. Свако увеличавање даје аргумент нашим непријатељима у њиховом покушају да се докаже да смо склони митоманији. Сасвим је сигурно да су југо-комунисти успјели у једном, избјегавајући да попис жртава направе на вријеме одмах послије рата, у многоме су помогли својим старим партнерима из усташког покрета да се њихов злочин не утврди у цијелости, већ да заувијек остане предмет спекулација.

  7. Šime, ti si jako pokvarena osoba. Mislim da čak ni dr Stevandić-Sokolski nije puno gori od tebe. Sad sam ga gledao na RTRS-u. Nevjerovatno kakav smrad. Ostanem zatečen svakim njegovim nastupom, mada me ništa ne bi trebalo od njega iznenaditi. Izgleda da mu se određena količina zla koju isijava iz svoje pogane duše ovaploti u salo, koga je sve više na njemu.
    Nekad davno sam čitao Kočovićevu knjigu (na internetu i neke Žerjavićeve proračune), a i odavno se laički zanimam za demografiju i srpske žrtve u NDH. Smatram da su srpske žrtve nešto veće od Kočovićevih i Žerjavićevih proračuna, a mislim da je i struktura žrtava nešto drukčija. Ključni problem koji treba razmotriti prilikom određivanja što preciznijeg broja srpskih žrtava u BiH je broj muslimana koji su se na popisu 1948. izjasnili da su Srbi (za taj broj su veće srpske žrtve). 1931. je popisana i vjerska pripadnost stanovništva, a 1948. nije. Da je popisana mogli bi prilično pouzdano znati koji je to broj. Taj broj se može djelomično utvrditi za ljude koji su se izjasnili kao Srbi u čisto muslimanskim naseljima, ali za mješovita naselja mnogo teže i nepreciznije. Kod utvrđivanja broja srpskih žrtava u Hrvatskoj nema tog problema.
    Sramno je da RS ima ANUS, Senat, arhiv, valjda i neki odsjek za demografiju na PMF-u, a da nisu obradili tu tematiku. Zlobnici bi rekli da te institucije služe samo za uhljebljenje režimskih prdonja.

  8. Марсел,

    о Иванишевићу и његовим процјенама погинулих Срба у Другом свјетском рату се на Фронталу расправљало прошле године. Са мном се у клинч ухватио Чешњак и ја сам му аргументима доказао да је Иванишевићев рачун био тачан. Поново читајте:

    http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=48760

    Са вама српским говнима која умањују српске жртве нећу да расправљам.

    Чуј им приче!?
    Ако ми не умањимо жртве, то нико неће прихватити.
    Пичке једне, због таквих се већ прича да је у Јасеновцу побијено више људи послије рата него у рату.

    Само ви смањујте, пичке једне…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *