Милер: Каматне стопе ће расти у БиХ

Каматне стопе ће расти у БиХ – поручује директор Рајфајзен банке Михаел Милер.

Милер је јуче на сусрету са новинарима прецизирао да су каматне стопе задњих година биле веома ниске у поређењу са ризиком и ситуацијом у БиХ.

"Биле су ниске због повећане конкуретности, јер имамо пуно банака – 29, за тако малу земљу као што је БиХ" – појаснио је Милер.

Према његовим ријечима, кредитирање становништва у наредном периоду ће постати теже.

"Већ се осјећа пад кредитне способности због економске ситуације" – нагласио је Милер.

Он је истакао да ће и нове законске регулативе банкама отежавати кредитирање становништва, прије свега закон о заштити жираната.

"Закон о заштити жираната као посебни закон апсолутно је непотребан, јер у БиХ има довољно закона који третирају ту област. Са овим законом, онако како је предложен, неће бити ријешен садашњи проблем, већ ће бити урађен нови. Додатни проблем су различити закони на различитим нивоима власти" – навео је Милер.

Наглашавајући да мање од један одсто жираната враћа кредите, Милер сматра да је у све уплетена и политика, јер политичари воле популарне теме, а ово је популарна тема.

Пошто је раст кредитног портфеља банкарског сектора већ успорен, Милер је рекао да ће се банке морати више фокусирати на другачије начине пословања попут тога да се веће фирме не рефинансирају кредитима банака него да издају обвезнице.

"Због мање распложивог капитала и фонда за кредитирање долази полако до стагнације раста кредитног портфеља, што смањује могућност додатне профитабилности банака" – истиче Милер.

Према његовом мишљењу, банкарски сектор је и даље најуређенији и најстабилнији сектор у БиХ.

"И прописи у БиХ су довели до тога да је веома сигуран банкарски систем, који добро функционише" – рекао је Милер.

Он је нагласио да је за функционисање банака и банкарског сектора веома важна стабилна политичка ситуација, јер то има велики утицај на кредитни рејтинг БиХ, на климу за повлачење инвестиција, за повлачење и на цијену капитала.

"Банкама је позитивно политичко окружење посебно важно да се направи оквир у којем можемо несметано радити и пословати“ – констатовао је Милер.

Што се тиче економске ситуације, он сматра да она у БиХ није добра у овом тренутку кад је ријеч о индустријској производњи, извозу, страним улагањима, незапослености, приватној потрошњи итд.

„Све то у великој мјери утиче на банкарски сектор. Повећали су се поприлично ризици и повећаће се цијена и расположивост капитала. БиХ је већ дебело у рецесији, а наредне године би могла да буде нешто повољнија ситуација“ – сматра Милер.

Према његовом мишљењу, у БиХ су релативно високи стандарди за капитализацију банака и они се крећу од 12 одсто, а за веће банке и 13 одсто, док Рајфајзен банка има 14,6 одсто.

„Неке банке су већ на ивици тих прописа, што значи да ће морати да изврше докапитализацију“ – тврди Милер.

Коментаришући увођење институције омбудсмана за банкарство, као својеврсног заштитника клијената, Милер је рекао да је то добро, али да је схватање његове улоге погрешно.

„Он је алтернативно или мирно рјешење спорова, а то многи не схватају“ – наглашава Милер.

Говорећи о пословању Рајфајзен банке у БиХ, он је изјавио да она послује стабилно и да је углавном задовољан, јер је банка била релативно профитабилна.