Милан Гајић: Први у свијету радимо представу о Ејми Вајнхаус

Младост, креативност и квалитетно образовање појмови који полако блиједе у рјечнику овог друштва. Поштеним радом прилику за доказивање тешко је добити у готово свим областима, а култура, наравно, није изузетак. Рекао је ово у интервјуу драмски писац Милан Гајић из Бање Луке чијих ће неколико драмских текстова и сценарија ускоро имати прилику да види позоришна […]

субота, јун 15, 2013 / 06:54

Младост, креативност и квалитетно образовање појмови који полако блиједе у рјечнику овог друштва. Поштеним радом прилику за доказивање тешко је добити у готово свим областима, а култура, наравно, није изузетак.

Рекао је ово у интервјуу драмски писац Милан Гајић из Бање Луке чијих ће неколико драмских текстова и сценарија ускоро имати прилику да види позоришна и ТВ публика кроз серију "Замало живот", ТВ филм "Уздах на крову" и музичку драму о Ејми Вајнхаус.

Снимање серије "Замало живот" почиње средином јуна у копродукцији РТРС-а и АЕОН продукције из Бање Луке. Сценарио сте писали заједно са Мариом Ћулумом и Славишом Раданом. Можете ли нам рећи како сте дошли на идеју о писању овог хумористичног серијала и како је дошло до сарадње са АЕОН-оном и РТРС-ом?

Идеја је наишла спонтано, практично се сама наметнула са порастом броја квалитетних кадрова у позоришту, на филму и на телевизији у Републици Српској. Да је крајњи тренутак за снимање ТВ серије у којој би учествовале искључиво домаће снаге, осјетио је и Младен Ђукић који нас је ангажовао да напишемо сценарио за 12 епизода серије „Замало живот“ коју ће, уз његову продукцијску кућу АЕОН, продуцирати РТРС, без чије се подршке овако велики пројекат не би могао реализовати.

Какве ће то комичне ситуације публика проживљавати са ликовима серије "Замало живот" од септембра мјесеца ове године?

Будући да је ово ситком, односно хумористична серија, готово свака сцена ће бити комична и гледаоце очекује непрекидан двадесетпетоминутни смијех. Моћи ће да се опусте уз све облике комедије, од старе, добро опробане, комедије ситуације, преко сатире до нешто смјелије комедије апсурда, тако да ће свакога, сигурно, бити по нешто. Свака епизода доноси нове догодовштине јунака којима упадање у невоље и комичне ситуације никако није страно.

Да ли сте приче базирали на неким стварним ликовима и ситуацијама, или сте инспирацију потражили "на неком другом мјесту"?

Иако нису засновани на конкретним људима, ликовима серије „Замало живот“ не би требало да недостаје људскости и живости јер су настали спајањем особина људи из нашег окружења које смо пажљиво „шпијунирали“ и од њих узимали оно најкомичније. Креирали смо ликове свих животних доба, па тако имамо дјецу, студенте, људе средњих година и пензионере. Због различитих карактера константно су у благом сукобу који доноси много смијешних ситуација. У средишту радње је породица Бекавац око чијих чланова се врте судбине осталих ликова, којих има заиста много.

Радили сте и на сценарију играног ТВ филма "Уздах на крову" према роману Михајла Орловића, а чије снимање је недавно почело. Каква искуства носите са овог пројекта?

Прелазак прозног дјела у драмски текст или сценарио никада није безболан. Често је оно најбоље из прозног дјела веома тешко, или чак немогуће, пребацити у форму сценарија, а то онда захтјева много дописивања и намаштавања које понекад прилично удаљи сценарио од првобитне идеје писца. Роман „Уздах на крову“ је комедија у којој преовладава надреализам, а њега је јако тешко исказати на филму тако да се та дивна атмосфера у роману, нажалост, морала свести у реалније оквире али, искрено се надам, да сценарио није превише „изневјерио“ роман и да ће се већина његових елемената моћи препознати и на екрану.

Један од занимљивијих пројеката на којем сте радили је свакако музичка драма о пјевачици Ејми Вајнхаус која ће бити изведена на даскама Студентког позоришта у Бањој Луци. Чиме сте се водили у писању овог драмског текста?

Студентско позориште нас је ангажовало да напишемо биографску драму о кратком али веома занимљивом животу Ејми Вајнхаус. То ће бити прва позоришна представа у свијету која се бави овом темом. Број музичких награда које је примила и број проданих албума сврставају је у једну од најпопуларнији личности на почетку 20. вијека. Водила је буран живот, препун успона, падова, гламура и занимљивих одлука. Све то просто вапи за преношењем на позорницу.

Шта је то што ће публика имати прилику да види у Студентском позоришту као финални продукт вашег истраживања о овој пјевачици која је трагично окончала?

Моћи ће да види тужну судбину једне, у суштини, несхваћене особе која није могла да се избори са оним што је њена околина очекивала од ње. У драму смо уплели мноштво ликова које су, позитивно или негативно, утицале на Ејми. Њене љубави, породица, пријатељи и фанови, сви они ће заједно са њом проћи позорницом Студентског позоришта. Покушали смо да, брзим сценама и модерним изразом, овај комад што више приближимо млађој публици, којима је првенствено и намијењен, а с обзиром да је ово музичка драма, биће и неколико сонгова у којима ће гледаоци моћи да уживају.

Тренутно сте на мастер студијама Академије умјетности у Бањој Луци. Иако немате стални посао, иза вас су значајни пројекти. Радите ли тренутно на нечем новом и какви су вам планови за будућност (ако ишта и можеш планирати без сталног запослења)?

Управо завршавам теоретски дио мастер рада. Практични дио је сценарио за шест епизода ТВ серије „Буђење“ коју сам писао са колегом Марио Ћулумом који је за свој мастер рад написао других шест епизода. У току су припреме за снимање трејлера за ту серију тако да би, ако све прође како је планирано, то требао да буде идући већи пројекат у коме ћу учествовати. Поред рада на том сценарију, тренутно сам укључен у још неколико мањих пројеката који имају значајну умјетничку вриједност и на којима вриједно радим. Као што сама кажеш, без запослења је тешко озбиљно планирати будућност, живот ти се састоји од стрпљиве примјене мота „дан за даном“.

Имају ли данас млади, креативни и образовани људи прилику да се покажу и докажу у Бањој Луци и Републици Српској?

Било би заиста лијепо када би Народно позориште РС и Дјечије позориште РС бар мало одшкринули своја добро чувана врата млађим ауторима. У сутшини, овдје нешто драстично мора да се промијени па да људи који заиста имају шта кажу добију прилику да то и ураде.



Оставите одговор