Мићевићу уручено Кочићево перо

Награда Кочићево перо за прољеће 2013. године данас је свечано уручена књижевнику и преводиоцу Кољи Мићевићу за дјело „Лирска историја музике” у издању „Службеног гласника”. Награду „Кочићево перо” додјељује Задужбина „Петар Кочић” Београд – Бања Лука за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Кочићеве мисли и ријечи. Одлуку о добитнику „Кочићевог пера” за […]

субота, март 30, 2013 / 08:31

Награда Кочићево перо за прољеће 2013. године данас је свечано уручена књижевнику и преводиоцу Кољи Мићевићу за дјело „Лирска историја музике” у издању „Службеног гласника”.

Награду „Кочићево перо” додјељује Задужбина „Петар Кочић” Београд – Бања Лука за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Кочићеве мисли и ријечи.

Одлуку о добитнику „Кочићевог пера” за прољеће 2013.године донио је жири у саставу: Никола Вуколић (предсједник), Миљенко Јерговић, Милета Аћимовић Ивков, Владан Матијевић и Младен Весковић.

„Пред четворотомном ‘Лирском историјом музике” човјек се осјећа као да се налази пред грандиозном катедралом која га магнетично мами несагледивом дубином боја, освјетљења, облика, призора, звукова који су својеврстан репетиториј вијекова, историје, људског рода под пепелом звијезда”, рекао је књижевник и предсједник жирија Вуколић.

„Предовилац и пјесник, познавалац језика, путник кроз поезију и вријеме, Мићевић својим седефним ухом хвата одјеке, струјање музичке клепсидре постојања, трајања и пролазности и прецизним пером, ријечју одсјечном и звонком као удар чекића по наковњу биљежио је све оно што је допрло из прошлости и што би требало једног дана постати заоставштина за будућност”, додао је Вуколић.

„Лирска историја музике” Коље Мићевића је књига која задивљује. Она је споменик једној умјетности али, можда још више, споменик једном човјеку који се, рекао је један други великан његовог рода, имао рашта и родити, закључио је Вуколић.

У присуству многобројних пријатеља и поштовалаца у Римској дворани Библиотеке града Београда, Мићевићева пријатељица, оперска дива Радмила Смиљанић отпевала је народну пјесму посвећену реци Врбас и уручила му повељу и перо.

Члан жирија Весковић рекао је да Мићевића превасходно познаје као преводиоца и оцијенио да је „Лирска историја музике” спој два велика позива и животне страсти Коље Мићевића – књижевности и музике, звука и значења.

Овим дијелом као и наградом која му се додјељује оправдано се скреће пажња на рад једног од наших најзначајнијих књижевних стваралаца, рекао је Весковић.

Мићевић је цијело обраћање посветио Кочићу који га је, како је рекао, прожео дуго и много.

Ипак, сам рођен у подножју Змијања, нашалио се он, алудирајући на мјесто рођења великог писца.

Мићевић је, присјећајући се својих додира с Кочићевим опусом, оцијенио да је Кочића готово немогуће превести на страни језик, јер је за тај посао потребан посвећеник или анђео.

Кочића је могуће препјевати, али не и превести, рекао је Мићевић и додао да је, ипак, успио да „Јаблан” буде преведен на неколико језика, док је он на француски превео двије Кочићеве „младалачке” пјесме.

Кочић на француском лијепо звучи и можда би да је на том језику стварао, био пјесник, а не пјесник у прози, рекао је Мићевић прије него што је прочитао једну Кочићеву љубавну пјесму на француском, завршивши тако своје обраћање.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *