Мектић: Биће гужве на рутама илегалних имиграната

Улазак Хрватске у ЕУ утицаће да БиХ, са аспекта илегалних миграција, постане веома интересантно транзитно подручје, упозорава директор Службе за послове са странцима БиХ Драган Мектић.

Због тога је Служба све руте незаконитих миграција преко БиХ ка ЕУ и трећим земљама ставила под апсолутну контролу, истиче Мектић у интервјуу Срни.

Он оцјењује да је неопходно да се у провјере на граници укључе све безбједносне и друге агенције за провођење закона у БиХ, са којим Служба за послове са странцима има веома добру и тијесну сарадњу.

Акценат је на илегалним имигрантима са афроазијског подручја и региона централне Африке, с обзиром да је данас далеко мање таквих случајева из региона, односно из Албаније, југа Србије, из Македоније…

Мектић подсјећа да је криза у Грчкој покренула талас од око 100.000 имиграната, који су највише проблема задали Србији, гдје је забиљежено неколико десетина хиљада илегалних имиграната, а ништа боље није прошла ни Црна Гора.

БиХ, за сада, успјешно открива таква лица, пресијеца илегалне канале и имигранте враћа назад. Уласком у ЕУ Хрватска неће бити дио шенгенске зоне, тако да ће на граници између Словеније и Хрватске постојати одређени филтер за имигранте, који ће се вјероватно одлучивати да из Србије покушају да у ЕУ уђу преко Мађарске.

Мектић наглашава да број незаконитих боравка у БиХ још не премашује смјештајне капацитете којим Служба располаже што је, како истиче, потврда да БиХ проблем илегалних миграција држи под пуном контролом.

Из године у годину повећава с број странаца који из разноразних разлога долазе у БиХ. Многи од њих траже дугорочни боравак ради образовања, неки склапају бракове, други желе да раде у БиХ или да покрену одређени бизнис.

"Много илегалних миграција покреће се из ризичних земаља и подручја захваћена јаким политичким кризама, ратним сукобима, тешким економским стањем итд", појашњава Мектић и напомиње да лица из тих подручја често не бирају средства да остваре своје циљеве и лоше намјере.

Безбједносно су најопаснији региони из којих пријети тероризам, илегална трговина дрогом, организовани криминал, о чему Служба посебно води рачуна. Ради се о подручјима захваћеним ратним дешавањима попут Авганистана, Ирака и Сирије.

Уочавање могућности за злоупотребу легалних имиграција започиње већ у моменту апликације за улазак у БиХ, која се врши у дипломатско-конзуларним представништвима, одакле стижу прве информације на основу којих се приступа оперативном раду и доносе одлуке о њихово боравку или евентуално о забрани уласка у БиХ.

"Проблем је када апликанти затраже боравак у БиХ због једног разлога, а када дођу раде нешто сасвим друго. При том, морамо да водимо рачуна о правима тих људи – избјеглица којима настојимо да обезбиједимо одређене социјалне услове, заштиту дјеце и слично, на чему посебно инсистира и врши мониторинг невладин сектор", наглашава Мектић.

На основу одлуке Савјета министара БиХ Служба за послове са странцима потписала је уговоре са извођачима радова и надзорним органом за изградњу зграде за Службу, пројекта вриједног седам милиона КМ, чија се локација налази код Међународног аеродрома Сарајево.

Мектић је нагласио да Служба за односе са странцима БиХ има одличну сарадњу са свим ресорним и надлежним институцијама, истичући да талачка криза није утицала на рад ове службе.

Он сматра да су надлежни бебједносни органи направили низ пропуста у вези са комплетним случајем блокаде Парламентарне скупштине БиХ, малтретирањем посланика, министара и запослених, као и странаца.

"Јавни ред и мир мора бити сачуван, ситуација се мора држати под контролом тако да и они који демонстрирају имају нормалне и безбједне услове за исказивање свог незадовољства, али не и да им се дозволи да изазову немире и покрену било коју врсту насиља или хаоса", закључио је Мектић у интервјуу Срни.