Meine Puppe ist nicht klein…

Причај српски да те цијели свијет разумије?! Остало ми је ово негдје из основне школе са часова њемачког језика, знам и да бројим до 12, а иза се већ запетљам. Могу да кажем да солидно читам њемачки, ужасно га пишем и тричаво разумијем – тек по нешто типа: kaufen, laufen… Јесте, чисто Scheiße! А наш […]

среда, септембар 19, 2012 / 15:56

Причај српски да те цијели свијет разумије?!

Остало ми је ово негдје из основне школе са часова њемачког језика, знам и да бројим до 12, а иза се већ запетљам. Могу да кажем да солидно читам њемачки, ужасно га пишем и тричаво разумијем – тек по нешто типа: kaufen, laufen… Јесте, чисто Scheiße!

А наш бајни министар не излази из медија, обећава куле и градове, прси се реформом образовног система. Без да смо икада добили званичне, статистиком поткријепљене, резултате о правом стању ствари.

Њемачки сам учила осам година (4+4) и мислим да сви моји другови из клупе, што у средњој, што у основној школи, не стоје много боље са познавањем истог. Ако дио оправдања лежи у томе да сам основну школу уписала 1992. и да је рат као и послијератно стање могло да допринесе лошем стању у школству – шта је са средњом школом? Може се рећи да је дио одговорности и на родитељима, можда су требали више да нас форсирају. Али је исто тако вјероватно да ни то не би помогло, можда би помогли једино додатни курсеви, које многи од нас не могу себи да приуште.

Необорива чињеница је да је учење страних језика катастрофално организовано у нашим школама. Ситуација је нешто боља са енглеским данас, али не због тога што су учитељи, наставници и професори нарочито потегли да дјецу уче, него из простог разлога што је овај језик присутан у свим сегментима живота, или како често кажу: постало је неопходно да га знаш. Ту нам је много више помогла телевизија, интернет, игрице, и музика, него просвјетни радници.

Ако је вјеровати оној да си ”богат колико језика говориш”, сиромашни смо много. Овдје морам додати да је мени дража она: ”Богат си колико пријатеља имаш”, али то није дио теме…

Одговорни би требало да се запитају, да уведу систем провјере заиста учињеног, и нивоа знања које клинци износе из школе. По том принципу и наградити људе који заста добро раде свој посао, а оне на супротној страни приморати да нешто мијењају или их једноставно замијенити другима.

Нове, младе људе, ако већ не знају, послати у иностранство да уче шта је то интерактивна настава, како задржати пажњу дјетета и учинити га заинтересованим да учи. У цијелу идеју наравно укључити и родитеље, подстицати размјену искустава и уважавати друга мишљења.

Прошло је вријеме када су клинци учитељу брали маслачак за мед, прилагодимо се…
Ето министре, читајте нас чешће!

Сузана Маџарић
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Управо сам схватила да знам напамет ову пјесмицу! Хвала за подсјећање. Насмијала си ме. 😀

    Потпуно си у праву везано за наставу страних језика. Иначе нам је стање у образовању катастрофално, али веома лијепо си препознала и овај конкретан проблем, уз приједлог како би можда требало да се рјешава.

    Иначе, слабо знам њемачки језик. Скоро сам баш на ову тему разговарала са колегама из средње школе и утисци су више-мање исти. Проблем је и учење тзв. књижевног језика чија је употреба у стварном животу или на терену мала. Можда би било добро да се прилагодимо и томе. Знам енглески, прилично добро француски. Тачније, служим се тим језицима (јежим се када неко каже да говори неки страни језик јер тешко да познајемо потпуно и матерњи језик).

    Била је нека прича, истинита, о неком случају у једној од бањолучких средњих школа прије извјесног времена. Кажу да је професор ученику, матуранту, који је имао јединицу рекао да бар пола реченице састави на њемачком језику за пролазну оцјену. И прошао је, захваљујући сљдећој реченици – Meine liebe krave OBE noge slomila dok je đubre fahren. (надам се да сам ово добро написала) 😀

  2. Suzo, čestitam, odlično promišljanje.

    Najpošteniji princip po kome sam ikad primao platu bio je u jednim novinama. Magazinu. Prvog u mjesecu plata mi je inosila nula KM. Trideset prvog bi se broju objavljenih tekstova dodavao indeks stranice na kojoj su objavljeni, plus broj naslovnih stranica i… to je to. Sasvim pošteno. I uopšte nisam bio nezadovoljan primanjima.

  3. Именице се пишу великим словом.

    Да ли неко иде на курс руског језика који је највљен неки дан? … Ко зна нешто о томе?

    Извињавам се што сам латиницом написала пола ове реченице на српском језику. Српски језик, настава српског језика такође, је тек у кризи, али то је посебна тема.

  4. @Anja

    Ако мислите на курс, најављен у тек отворном руском центру у НУБ РС – сва мјеста су попуњена, питао сам.

    Kурсеве руског организује и ”Братство”:
    http://www.srpbratstvo.org/kursevi-ruskog-jezik/

    И Едукативни центар
    http://www.edukativnicentar.com/index.php?option=com_content&view=article&id=225&Itemid=180&lang=en

  5. Evo jos jedan primjer, informatika.

    Kakav je potencijal?

    Svake godine srednjoskolci iz regiona (Srbija, BiH i Hrvatska) uzmu po nekoliko medalja na svjetskoj informatickoj olimpijadi.
    Srbija je prosle godine izvezla vise softwera nego malina.

    Kakvo je stanje u skolama u BiH?

    Ono sto sam vidio u osnovnim skolama je to dodatni posao profesorima matematike ili fizike.
    U srednjim skolama mozda tu ti tamo mozete naci profesore sa elektro fakultetom, ali jos nisam cuo za skolu kojoj predaju ljudi, kojima je primarno zanimanje informatika.
    Razloga za to (po mom misljenju) ima vise:

    a) Onaj ko taj posao zna, ne pada mu na pamet da radi u skoli kada u industriji moze da zaradi 2-3 puta vise.
    b) Profesori koji vec predaju u skoli i koji bi htjeli da to podignu na visi nivo, jednostavno za tako nesto nemaju vremena. Dodatno vrijeme koje bi oni
    proveli da se samostalno usavrsavaju se nigdje ne vodi niti se placa. Tu se obicno ide na kvantitet a ne na kvalitet, jer su ljudi prisiljeni da rade vise casova,
    umjesto da rade manje casova a da ostatak vremena provedu na usavrsavanju.
    c) Ministarstvu ne pada na pamet da preko ljeta provede dodatnu edukaciju tih profesora, a skole za tako nesto obicno nemaju para.

    Na kraju se tu obicno sve svodi na dobru volju tih profesora i zainteresovanost samih djaka da nesto iz znatizelje samostalno uce. Kvalitetno predavanje ce te tu tesko naci.

  6. Salex, na dobrom si tragu da sistematizacijom svojih ispravnih gornjih zapažanja (posebno a i b) potpuno shvatiš zašto je kapitalističko ekonomsko uređe temelj superiornog društva. Tragedija ljudi ovdje je u tome da su jedan inherentno neefikasan i generalno pogrešan ekonomski sistem kakav je socijalistički, zamijenili još gorim pljačkaško-korupcijsko-oligarhijskim. Tu postoje brojni uzroci, a neobrazovanost (između ostalog i u oblasti koju si ovdje pomenuo) je jedan od istinskih prauzroka takvog stanja. Kad se to zna, mogla bi se početi primjenjivati i terapija ozdravljenja organizacije, ali za sada nema organizovane svijesti o tome. Još smo kao društvo u fazi ameba i paramecijuma i treba još vremena da se dođe do višeg nivoa. Pitanje je, ipak, hoće li se prije doći do višeg nivoa ili će se prije prostor isprazniti.

    Lijep pozdrav

  7. Да нам је образованје нефункционално,то и врапци на грани знају.То је,по мени и једано од кључних разлога због којег смо ту где јесмо.Имамо лоше образовне програме по којима наши клинци не уче логичко закључивање,већ меморисање података,при чему им практични задаци представљају баук.Било је једно такво поређење пре 2-3 по којем су фински основци били “најпаметнији”,тачније са образовним системом који их учи да размишљају,а не да памте и репродукују податке.Србија је ту била међу 2-3 најлошије.Како нам је образовни систем из неког прошлог времена,застарео,идеолошки обојен и намењен друштву егалитета,није ни чудо.Нефункционалност образовања,као главна брана стварању једног модерног српског друштва,није никада била у жижи кампање ниједног политичара на овим просторима,осим Чедомира Јовановића,успут.

    Међутим,мене ови политички текстови који појединци пишу нервирају.Ово је хвале вредна тема,стварни проблем друштва,заслужује дубоку анализу.Али је у диспропорцији са временом и простором.Наиме,било који министар није у стању контролисати баш сваког професора.Надаље,кад се појавио проблем аутора текста око страног језика,није уопште био овај министар,који је означен да “обећава куле и градове”,већ неки други.Надаље,учење страних језика (а учио см их 3) није попут осталих материја и захтева много личног труда.

    Жао ми је,тема је феноменална,али јој се пришло са погрешне стране.

  8. Оснивање фонда за унапређење наставе у Гимназији Бањалука

    Гимназија има око 1200 ученика. Рецимо да око 500 родитеља пристане да добровољно издвоји по 10 КМ мјесечно тј 100,00 КМ годишње у фонд.
    То би било 500 Кс 100,00 = 50 000,00 КМ.
    За које намене би се користила прикупљена средства? Прикупљена средства би се већим делом користила за унапређење наставе, тј квалитета наставе.
    Пример: Област информатике тј коришћење информатике у наствном процесу. Тренутна ситуација је да се већином информатика своди на учење системског софтваре-а (Windows) и неких помоћних алата (Word, Excel итд). Међутим коришћење информатике за савладавање градива из других предмета је на врло ниском нивоу.
    Ако одаберемо један предмет нпр географија. Направи се план информатичке обраде наставних јединица за географију за нпр први разред. Шта значи информатичка обрада? Па рецимо нпр да се за сваку лекцију направи презентација у Поверпоинт-у сваке наставне јединице тј сваког појединачног предавања. Такође се за сваку наставну јединицу направе најчешће постављана питања са одговорима (нпр. за лакше савладавање градива). Свака лекција се обогати: фотографијама, снимцима, графиконима итд Код сваке лекције се направи “линк” на сличне садржаје или још боље на лекције на другим језицима итд Сваки предмет би имао неколико примера контролних или писмених испита, тако да би ученици могли да се упознају са обликом тих испита.
    У принципу овде се ради о томе да се садржај књиге пребаци у електронски облик. Доступност свих предавања за ученике би била преко веб-а или коришћењем пројектора од стране професора за време предавања. Такође ученици у школској библиотеци или читаоници могу за време слободног времена да прочитају лекције.

    Оних “прикупљених” 50 000,00 би се делом искористило за овај пројекат, тј део новца би се одвојио за плаћање носиоца пројекта, за стимулацију чланова секције која би реализовала пројекат, за плаћање стручних сарадника који би учествовали на пројекту, итд
    Из прикупљених средстава би се организовала посета (чланова тима) другим школама које можда имају слична решења.
    Моја слободна процена да би трошак овог пројекта за нпр један предмет за једну годину био око мак. 15 000,00 КМ. Међутим трошкови за друге године за исти предмет би били знатно нижи. Такође пројекти за друге предмете би били сигурно јефтинији и било би их далеко лакше реализовати …
    Корист од оваквих пројеката би била огромна. Ученици могу од куће приступити предавањима. Ово отвара могућности учења на даљину. Такође се искључују сви проблеми око “тренутне” незаинтересованости ученика за предавања тј ученик може накнадно да “прође” предавање.
    Како реализовати овај пројекат:
    • формирати иницијативни одбор за формирање фонда (из Савјета родитеља)
    • иницијативни одбор треба да направи план одржавања родитељских састанака, да се провери степен заинтересованости родитеља, чак ако је потребно да се припреме “приступнице” које би сваки родитељ потписао
    • на сваком родитељском састанку би требало, обавезно да присуствује барем један члан иницијативног одбора или да тај посао ураде представници у Савјету родитеља.
    • одржати састанак са професорима
    Ако заинтересованост буде довољна (барем 50%), разрађује се план за прикупљање средстава: уплатом на жиро рачун или на благајни школе итд
    Формира се одбор тј некакво тело за управљање фондом
    Форимра се одбор за одобравање и праћење пројеката.

    ИТД…

  9. salex, 20.09.2012. 00:06:29

    Свака част. Сјајно сте препознали и тај проблем.

    Иначе, прво што сте навели важи и за наставу страних језика. Знам примјере у многим школама у којима су се смјењивали професори страних језика готово седмично јер им је исплатљивије било да раде код међународних организација. Често није било наставе што је оставило трага.

    Не знам каква је ситуација данас, али прије пар година у основним школама предавали су људи који су имали само дипломе курсева сумњивог квалитета.

  10. Лоповска министарства тзв образовања су главни кривци за колапс образовног система, нико други.
    Да ли се неко сјети неке јавне расправе, неког упутства према свим грађанима, обичним, најобичнијим, о рецимо потписима за размјену студената…

    http://www.academia.ba/linkovi/razmjena-studenata/

    а не, па они морају прво своју дјецу збринути и уписати гдје им је воља, а за остале, па ко им је крив што су остали…

  11. @novo vrijeme,
    ovo sto ste napisali je stvarno odlicna ideja. Da li je to trenutno samo ideja na papiru ili se stvarno misli ici sa tom realizaciom? Bas bi me obradovalo da tako nesto uspije. Inace, banjalucka gimnazija je pored sarajevske (kojoj je inace ETF preko ulice) i tehnicke skole iz gradiske jedna od najjacih sto se tice informatike i priprema za takmicenje. Ove godine koliko cujem je prvi put i organizovan ljetni kamp u RS gdje su se takmicari mogli pripremati za svjestku olimpijadu.

    To je sve za pohvalu, ali je nazalost i dalje presporo. Hrvati ljetne kampove organizuju vec zadnjih 10 godina i zato im i srednjoskolci redovno kupe zlatne medalje na olimiskim igrama.

    @anja,

    hvala, ali bih volio da nisam u pravu. Ja prepostavljam da takvim ljudima ne mogu da daju vecu platu jer svi profesori podlijezu kolektivnom ugovoru, mada opet ne vidim zasto bi bio problem da se zakon izmjeni i da nekome daju vecu platu ako je takav obrazovni profil na trzistu tesko naci. Skole i dan danas kubure sa profesorima matematika, jer taj fakultet i nije lako zavrsiti, a nagrada (citaj plata) na kraju nije bas neka. I sto je najgore, nema puno prostora za napredak.

  12. anja banja luka,htjela bih te zamoliti da mi napises ovu pjesmicu MEINE PUPPE IST NICH KLEIN,jer si rekla da je znas.Ja sam je ucila u skoli ,ali sam zaboravila dio. Ako ti nije problem da napises ovde u komentar. Unaprijed hvala.

  13. sanja bl, 20.12.2012. 00:04:20

    Meine Puppe ist nicht klein,
    sie ist gross und schön und rein
    Ihre Augen sind blau
    (е сад има неки стих, али не могу да се моментално сјетим)
    Weiß wie Schnee, sie ihre Zähne
    аh ich liebe meine Lene.

    Мала је то пјесма, надам се да сам добро написала с обзиром да нисам стручњак за њемачки. Нека неко исправи ако има грешака.

    Ако неко може да се сјети стиха нека допише.
    😀

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *